Specijalne jedinice

Specijalne jedinice (engl. special forces) su posebna kategorija vojnih i paravojnih formacija namenjenih za vođenje tzv. specijalnog rata (engl. special operations). Tu spadaju:

• delovi oružanih snaga sva tri vida, posebno obučeni, naoružani i opremljeni za diverzantske, protivgerilske i obaveštajne akcije;
• operativne snage vojnoobaveštajnih službi,
• samostalne snage specijalne namene vrhovnih komandi i
• posebni uredi i agencije.

NATO je definisao posebne operacije kao „vojne aktivnosti koje sprovode posebno određene, organizovane, obučene i opremljene snage, popunjene odabranim ljudstvom, koristeći nekonvencionalne taktike, tehnike i načine primene”.

Specijalne snage su se pojavile početkom 20. veka, sa značajnim porastom zastupljenosti na terenu tokom Drugog svetskog rata, kada je „svaka velika armija uključena u borbama” stvorila formacije posvećene specijalnim operacijama iza neprijateljskih linija. Zavisno od zemlje, specijalne snage mogu obavljati niz funkcija, uključujući vazdušne operacije, suzbijanje pobuna, antiterorizam, stranu unutrašnju odbranu, prikrivene operacije, direktna dejstva, spašavanje talaca, visoko vrednosne ciljeve/lov na ljude, obaveštajne operacije, operacije mobilnosti i nekonvencionalno ratovanje.

U zemljama sa ruskog govornog područja, specijalne snage bilo koje zemlje obično se nazivaju specnaz, što je skraćenica za „posebnu svrhu”. U Sjedinjenim Državama izraz specijalne snage često se zasebno odnosi na Specijalne snage američke vojske, dok se za ove vrste jedinica u širem smislu koristi termin snage specijalnih operacija (engl. special operations forces (SOF)).

Zadaci

Najrazvijeniju organizaciju specijalnih snaga imaju SAD.Prema zvanično usvojenoj doktrini KoV armije SAD iz 1969, specijalne snage planiraju i izvode dejstva tzv. nekonvencionalnog ratovanja:

• razvijaju, organizuju, opremaju, obučavaju i rukovode oružanim snagama drugih država u vođenju gerilskog ratovanja za interese SAD;
• planiraju i izvršavaju zadatke prodiranja na teritoriju koju neprijatelj kontroliše;
• izvode napade na kritične strategijske objekte;
• prikupljaju obaveštajne podatke;
• izvode infiltracije, prepade, diverzije i sabotaže.

Pored uloge u specijalnom (nekonvencionalnom) ratovanju, specijalne jedinice mogu se koristiti i za padobranske operacije, antiterorističke akcije, gušenje ustanaka i spasavanje talaca.

Organizacija

Specijalne snage SAD organizovane su u specijalne odrede čiji se sastav, naoružanje i oprema podešavaju zadacima koje treba da izvrše. U KoV postoje, na primer, vazdušnodesantne grupe, taktičke grupe i združene taktičke grupe (engl. Joint Unconventional Warfare Task Force); u RM - kombinovane grupe za izvršavanje zadataka na moru, u vazduhu i na kopnu (engl. SEAL Teams), delovi izviđačkih jedinica mornaričke pešadije i specijalizovane grupe za podvodne diverzantske aktivnosti (engl. UDT-Underwater Demolition Teams), a u RV - tzv. vazdušni komandosi.

Dejstvom svih ovih jedinica rukovode komande pojedinih vojišta ili komande združenih jedinica, a način njihove upotrebe prilagoćava se snazi i karakteru protivnika, kao i geografskim uslovima područja upotrebe.

Istorija

Rani period

Japanski crtež arhetipskog nindže iz serije skečeva (Hokusaj manga) umetnika Hokusaja.

Specijalne jedinice su igrale važnu ulogu tokom istorije ratnih dejstava, kad god je cilj bio da se postignu poremećaji putem „udarca i bekstva” i sabotažom, pre nego tradicionalnim konvencionalnim borbama. Ostale značajne uloge leže u izviđanju, pružajući ključne informacije iz blizine ili među neprijateljem i sve više u borbi protiv neregularnih snaga, njihovoj infrastrukturi i aktivnostima.

Kineski strateg Đang Cija u svom delu Šest tajnih učenja opisao je regrutovanje talentovanih i motivisanih ljudi u specijalizovane elitne jedinice sa funkcijama kao što su visinska nadmoć i brzo napredovanje na velike daljine. Hamilkar Barka je na Siciliji (249 pne) imao je specijalizovane trupe obučene za pokretanje nekoliko ofanziva dnevno. U kasnom rimskom ili ranom vizantijskom periodu, rimske flote koristile su male, brze, kamuflirane brodove sa posadom od odabranih muškaraca za izviđačke i komandosne misije. Muslimanske snage su takođe imale mornaričke jedinice za specijalne operacije, uključujući onu koja je koristila kamuflirane brodove za prikupljanje obaveštajnih podataka i pokretanje racija, i jednu drugu za vojnike koji su izgledali kao krstaši koji bi se na prevaru ukrcali na neprijateljske brodove i zatim ih zarobili i uništili. U Japanu su se nindže koristile za izviđanje, špijunažu i kao atentatori, telohranitelji ili čuvari tvrđave, ili su se na neki drugi način borili zajedno sa konvencionalnim vojnicima. Za vreme Napoleonskih ratova formirane su streljačke i inženjerske jedinice koje su imale specijalne uloge u izviđanju i prepucavanju i nisu bile posvećene formalnim borbenim linijama.

Vidi još

• Komandosi

Literatura

• Gažević, Nikola (1975). Vojna enciklopedija (knjiga 9). Beograd: Vojnoizdavački zavod. 
• Bellamy, Chris (2011). The Gurkhas: Special Force. UK: Hachette. str. 115. ISBN 9781848545151. 
• Breuer, William B. (2001). Daring missions of World War II. John Wiley and Sons. ISBN 978-0-471-40419-4.
• Haskew, Michael E (2007). Encyclopaedia of Elite Forces in the Second World War. Barnsley: Pen and Sword. ISBN 978-1-84415-577-4.
• Horner, David (1989). SAS: Phantoms of the Jungle: A History of the Australian Special Air Service (1st izd.). St Leonards: Allen & Unwin. ISBN 1-86373-007-9. 
• Molinari, Andrea (2007). Desert Raiders: Axis and Allied Special Forces 1940–43. Osprey Publishing. ISBN 978-1-84603-006-2.
• Otway, Lieutenant-Colonel T.B.H. (1990). The Second World War 1939–1945 Army – Airborne Forces. Imperial War Museum. ISBN 0-901627-57-7. 
• Thomas, David (oktobar 1983). „The Importance of Commando Operations in Modern Warfare 1939-82”. Journal of Contemporary History. 18 (4): 689—717. JSTOR 260308. 
• Binney, Marcus (2006). Secret War Heroes. London: Hodder and Stoughton. ISBN 978-0-340-82910-3. 
• Bishop, Chris (2002). The Encyclopedia of Weapons of WWII. New York: Sterling Publishing Company, Inc. ISBN 1-58663-762-2. 
• Brayley, Martin; Chappell, Mike (2001). British Army 1939–45 (1): North-West Europe. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 1-84176-052-8. 
• Chappell, Mike (1996). Army Commandos 1940–1945. London: Osprey Publishing. ISBN 1-85532-579-9. 
• Churchill, Winston (1949). The Second World War, Vol II, Their Finest Hour. Cassell & Co Ltd. 
• Coop, Terry (2006). Cinderella Army: The Canadians in Northwest Europe, 1944–1945. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-3925-1. 
• Dunning, James (2003). The Fighting Fourth: No. 4 Commando at War 1940–45. Stroud, England: Sutton. ISBN 978-0-7509-3095-6. 
• Forty, George (1998). British Army handbook, 1939–1945. Stroud: Sutton. ISBN 978-0-7509-3190-8. 
• Griffin, P.D (2006). Encyclopedia of Modern British Army Regiments. Stroud: Sutton Publishing. ISBN 0-7509-3929-X. 
• Haskew, Michael E (2007). Encyclopaedia of Elite Forces in the Second World War. Barnsley: Pen and Sword. ISBN 978-1-84415-577-4. 
• Jones, Tim (2006). SAS Zero Hour: The Secret Origins of the Special Air Service. London: Greenhill Books. ISBN 1-85367-669-1. 
• Laffin, John (1999). Raiders: Great Exploits of the Second World War. Stroud: Sutton. ISBN 0-7509-1525-0. 
• Macksey, Kenneth (1990). Commando: Hit-and-run Combat in World War II. Chelsea: Scarborough House. ISBN 0-8128-2973-5. 
• Macksey, Kenneth; Woodhouse, William (1991). The Penguin Encyclopedia of Modern Warfare: 1850 to the Present Day. London; New York: Viking. ISBN 0-670-82698-7. 
• Mcdonald, Charles Brown (2005). The Last Offensive: The European Theater of Operations. Washington: University Press of the Pacific. ISBN 1-4102-2072-9. 
• Messenger, Charles (1985). The Commandos: 1940–1946. London: Kimber. ISBN 0-7183-0553-1. 
• Messenger, Charles (1991). The Last Prussian: A Biography of Field Marshal Gerd von Rundstedt, 1875–1953. London; Washington: Brassey's. ISBN 0-08-036707-0. 
• Messenger, Charles (2004). The D Day Atlas. London: Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-25123-2. 
• Moreman, Timothy Robert (2006). British Commandos 1940–46. London: Osprey Publishing. ISBN 1-84176-986-X. 
• Morgan, Mike (2000). Daggers Drawn: Second World War Heroes of the SAS and SBS. Stroud: Sutton. ISBN 0-7509-2509-4. 
• Owen, James (2012). Commando. London: Little, Brown. ISBN 978-1-4087-0302-1. 
• Parker, John (2000). Commandos: The Inside Story of Britain's Most Elite Fighting Force. London: Headline. ISBN 978-0-7472-7008-9. 
• Rottman, Gordon L (1987). US Army Rangers & LRRP Units 1942–87. London: Osprey Publishing. ISBN 0-85045-795-5. 
• Saunders, Hilary St. George (1971). The Green Beret: The Commandos at War. London: Four Square Books. ISBN 0-450-01007-4. 
• Saunders, Paul (2005). The British Channel Islands Under German Occupation, 1940–1945. Jersey: Jersey Heritage Trust. ISBN 0-9538858-3-6. 
• Shortt, James; McBride, Angus (1981). The Special Air Service. London: Osprey Publishing. ISBN 0-85045-396-8. 
• van der Bijl, Nick (2006). No. 10 Inter-Allied Commando 1942–45. Oxford: Osprey Publishing. ISBN 1-84176-999-1. 
• van der Bijl, Nick; Hannon, Paul (1995). The Royal Marines 1939-93. Oxford: Osprey. ISBN 978-1-85532-388-9. 
• Zuehlke, Mark (2005). Juno Beach: Canada's D-Day Victory – June 6, 1944. Vancouver, B.C.: Douglas & McIntyre. ISBN 1-55365-091-3. 
• Herrington, I. (2004). The Special Operations Executive in Norway 1940–1945: Policy and Operations in the Strategid and Political Context (Teza). De Montfort University, Leicester. OCLC 500159816. Docket uk.bl.ethos.516070. Arhivirano iz originala (pdf) 27. 09. 2021. g. Pristupljeno 3. 6. 2018. CS1 održavanje: Format datuma (veza)

Spoljašnje veze

• „Special Operations for the 21st Century: Starting Over” (PDF). Association of the United States Army. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 9. 2015. g. Pristupljeno 3. 8. 2015.