Spomen pojave časnog krsta u Jerusalimu
Spomen pojave Časnog Krsta u Jerusalimu je hrišćanski praznik. U hrišćanskoj tradiciji pominje se da se za vreme vladavine cara Konstansa, sina svetog Konstantina, i patrijarha jerusalimskog Kirila, izjutra u devet sati pojavio Časni Krst nad Golgotom prostirući se do iznad Gore Maslinske. Hrišćani veruju da je taj Krst bio svetliji od sunca i krasniji od najlepše duge. Sav narod, i verni i neverni, ostavio je svoje poslove i u strahu i divljenju posmatrao to čudo. Mnogi nevernici su poverovali u Hrista, a tako isto i mnogi jeretici arijevci su ostavli svoju jeres i vratili se pravoslavlju. O ovome znamenju napisa patrijarh Kiril pismo caru Konstansu, koji i sam naginjaše arijanstvu. To se dogodilo 7. maja 357. godine.
_-_%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D0%B0_09072_%D0%AF%D0%B2%D0%BB%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%B5_%D0%B7%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%8F_%D0%A1%D0%B2%D1%8F%D1%82%D0%BE%D0%B3%D0%BE_%D0%9A%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0.png)
Srpska pravoslavna crkva slavi ovo čudo 7. maja po crkvenom, a 20. maja po gregorijanskom kalendaru.
Literatura uredi
- Ohridski prolog, Vladika Nikolaj Velimirović
Spoljašnje veze uredi
- Ohridski prolog za 7. maj (20. maj) (jezik: srpski)