Википедија

Spondiloza

Spondiloza (od starogrčke reči σπονδυλος spóndylos, „pršljen“, u množini „pršljenovi – kičme“) degenerativno je oboljenje kičme izazvano bilo kojim uzrokom (najčešće osteoartritisom kičmenog stuba i habanjem kičmenog stuba povezanog sa godinama). Degenerativni procesi kod osteoartritisa uglavnom pogađaju tela kišmenih pršljenova, neuralne otvore i fasetne zglobove (fasetni sindrom). Ako je spondiloza ozbiljnija, ona može izazvati pritisak na kičmenu moždinu ili nervne korene sa naknadnim senzornim ili motoričkim poremećajima, kao što su bol, parestezije, neravnoteža i neslabost mišića u udovima.[1]

Spondilozis
Radiografija spondiloze grudne kičme
Specijalnostineurohirurgija
ortopedija

Kada se prostor između dva susedna pršljena toliko suzi da nastaje kompresija nervnog korena koji izlazi iz kičmene moždine nastaje radikulopatija(senzorni i motoričkih poremećaja, kao što je jak bol u vratu, ramenu, ruci, leđima ili nozi, praćen slabošću mišića ). Ređe, direktan pritisak na kičmenu moždinu (obično u vratnoj kičmi) može dovesti do mijelopatije, koju karakteriše globalna slabost, disfunkcija hoda, gubitak ravnoteže i gubitak kontrole creva ili bešike. Pacijent može doživeti i senzacije (parestezije) u rukama i nogama zbog kompresije nerva i nedostatka protoka krvi.

Ako su zahvaćeni vratni pršljenovi, to se označava kao vratna ili cervikalna spondiloza,[2] dok se spondiloza donjeg dela leđa označena kao lumbalna spondiloza.

Spondiloza kičme je hronična bolest, od koje je veoma teško ozdraviti, ali pravovremenom i adekvatnom terapijom ne treba dozvoliti njene negativne posledice.

Terminologija uredi

Spondiloza je više opisni termin nego klinička dijagnoza. Bukvalno se može prevesti kao bol i degeneracija kičme, bez obzira na to šta uzrokuje bol ili gde se degeneracija lokalizovana.[3]

Nakon što stignu do potvrđene kliničke dijagnoze za uzrok bola kod pacijenta (a ne samo da otkriju da postoji spondiloza, koja može, ali i ne mora da uzrokuje bol), lekari obično koriste specifičnije termine za dijagnozu (kao što je osteoartritis), lumbalna degenerativna bolest diska ili cervikalna degenerativna bolest diska , ili lumbalna spinalna stenoza ili cervikalna spinalna stenoza ) jer ti termini efikasnije opisuju ono što uzrokuje bol.[3]

Vrste spondiloze uredi

Cervikalna ili vratna spondiloza

Cervikalna spondiloza je najčešći tip progresivnog poremećaja koji pogađa vrat tokom procesa starenja, na šta ukazuju podaci Američke akademije ortopedskih hirurga, prema kojima se javlja kod 85% ljudi starijih od 60 godina.[4]

Uzrokovana je degenerativnom bolešću međupršljenskog diska i obično izaziva povremene bolove u vratu kod sredovečnih i starijih pacijenata, i obično reaguje na modifikaciju aktivnosti, imobilizaciju vrata, izometrijske vežbe i lekove. Neurološki simptomi se javljaju retko, obično kod pacijenata sa urođenom spinalnom stenozom.[5]

Grudna ili torakalna spondiloza

Torakalna spondiloza je degeneracija centralnog i gornjeg dela kičme, a obično se javlja zbog degenerativne bolesti povezane sa uzrastom koja se razvija u zglobovima i diskovima kičme. Svi pacijenti doživljavaju habanje gornjih zglobova leđa kako stare, ali neki imaju ozbiljnija oštećenja koja izazivaju značajan bol i gubitak funkcije. Kako bolest napreduje, mogu se razviti izrasline nalik na kost ili osteofiti. Neravne ivice ovih mamuz mogu da iritiraju obližnje nerve, ligamente i mišiće, uzrokujući bol.[6]

Slabinska ili lumbalna spondiloza

Lumbalna spondiloua koja utiče na donji deo leđa, nastaje kao posledica istrošenosti lumbalnih zglobova tokom perioda starenja.[7] Prati je kod težih oštećenja značajan bol i gubitak funkcije. Sa razvojem artritisa može doći do razvoja koštanih izraslina, osteofita. Oštre ivice ovih koštanih izraslina mogu iritirati okolne nerve, ligamente i mišiće, stvarajući bol. Posle cervikalna spondiloze ajedan od najčešćih uzroka bola kod starijih osoba.[8]

Spondiloza na više nivoa

Ova vrsta spondiloze istovremeno utiče na više od jednog dela kičme.

Etiologija uredi

Spondiloza je najčečešće uzrokovana konstantnim abnormalnim pritiskom tokom godina, subluksacijom zgloba, stresom izazvanim sportom, akutnom i/ili ponavljanom traumom, ili lošim držanjem tela, koje dovodi do deformacije pršljenova i prostora između međupršljenskih diskova. Nenormalan stres dovodi do toga da telo formira novu kost kako bi nadoknadilo novu raspodelu težine, narušeno opterećenje zbog pomeranja kosti će izazvati spondilozu.

Loše držanje tela praćeno je i gubitak normalnih kičmenih krivina što takođe može dovesti do spondiloze.

Spondiloza može uticati na pacijenta u bilo kom uzrastu; međutim, stariji ljudi su podložniji tegobama izazvanim spondilozom.

Faktori rizika uredi

Svakodnevno habanje kičmenog stuba tokom vremena je opšti uzrok spondiloze. Ove promene utiču na ljude različito, i u zavisnosti od faktora rizika svakog pojedinca uključuju:[1]

  • genetsku sklonost
  • gojaznost ili prekomernu težinu
  • sedentarni način života sa nedostatkom vežbanja
  • povrede kičme ili operacije kičme
  • pušenje duvana
  • posao koji zahteva ponavljajuće pokrete ili pokrete sa opterećenjem koji uključuju kičmu
  • nafrušeno mentalno zdravlje (anksioznost ili depresija)
  • psorijatični artritis

Patoanatomija uredi

Kičma pomaže u davanju strukture tela i podržava većinu njegove težine. Takođe u sebi nosi i štiti skoro sve glavne nervne grane koje izlaze iz mozga.

Kičma je zakrivljena, a ne ravna, a vratni, grudni i lumbalni delovi kičme sadrže 24 kosti poznate kao pršljenovi, između kojih se nalaze zglobovi (fasetni zglobovi) koji omogućavaju kičmi da se kreće fleksibilno.

Takođe, meko, elastično tkivo zvano intervertebralni diskovi razdvajaju pršljenove. Oni se sastoje od završnih ploča hrskavice i čvrste spoljašnjosti, annulusa fibrozusa, koji okružuje unutrašnje jezgro, nukleus pulpozus. Intervertebralni diskovi pomažu u glatkom kretanju u kičmenom stubu i ublažavaju bilo kakav uticaj mehaničkih sila na kosti.

Kako osoba stari, diskovi postaju suvi, tanji i tvrđi i gube deo svoje sposobnosti amortizacije. Zbog toga je veća verovatnoća da će starija osoba imati kompresioni prelom pršljena nego mlađa osoba. Prelom nakon kompresije pršljenova nastaje usled kolapsa kostiju u kičmi. Često se javlja kod osteoporoze .

Fasetni zglobovi između pršljenova takođe funkcionišu slabije sa godinama zbog habanja njihove hrskavice.

Kako hrskavica erodira, kosti počinju da se trljaju, izazivajući trenje. Ovo može dovesti do stvaranja koštanih izraslina, zvanih koštane mamuze.

Gubitak elastičnog tkiva i razvoj ostruga čine kičmu čvršćom. Kretanje leđa takođe postaje manje glatko, a trenje se povećava.

Klinička slika uredi

Većina ljudi sa starosnom spondilozom ne oseća nikakve simptome. Neki pacijenti imaju simptome neko vreme, a onda oni nestaju. Ponekad iznenadni pokret može izazvati simptome.[1]

Uobičajeni simptomi su ukočenost i blagi bol koji se pogoršavaju nakon određenih pokreta ili dugog perioda bez kretanja, na primer, tokom sedenja duže vreme.

Ozbiljniji simptomi uključuju:[1]

  • osećaj škripanja ili pucketanja pri pomeranju kičme,
  • slabost u rukama ili nogama,
  • loša koordinacija pokreta,
  • mišićni grčevi i bol,
  • glavobolje,
  • gubitak ravnoteže i otežano hodanje
  • gubitak kontrole funkcije mokračne bešike ili creva

Dijagnoza uredi

Fizički pregled uredi

Postavljanje dijagnoze spondiloze počinje fizičkim pregledom koji uključuje:[9]

  • Proveru opsega pokreta u kičmi
  • Testiranje vaših refleksa i snage mišića da bi se saznalo da li postoji pritisak na vaše kičmene nerve ili kičmenu moždinu
  • Gledanje kako hodate da vidite da li kompresija kičme utiče na vaš hod

Slikovne metode uredi

 
Rendgenski snimak kičme sgarije osobe sa koštanim naslagama, koje ukazuju na spondilozu
 
MRT kičme
 
CT mijelografija
 
Elektromiografija paravertebralnih mišića

Slikovne metode koje pružaju detaljne informacije za usmeravanje dijagnoze i lečenja uključuju:[9]

Rendgen kičme

Rendgenski snimak može pokazati promene u kičmi, kao što su koštane naslage, koje ukazuju na spondilozu.

Rendgenski snimak kičme takođe može isključiti retke i ozbiljnije uzroke bolova i ukočenosti u kičmi, kao što su tumori, rak, infekcije ili prelomi.[4]

Magnetna rezonantna tomografija

Magnetna rezonantna tomografija (MRI) koristeći radio talase i jako magnetno polje može da proizvede detaljne slike koje mogu pomoći da se precizno odrede oblasti gde bi nervi mogli biti uklješteni.[9][10]

CT mijelografija

Kod CT mijelografija boja se ubrizgava u kičmeni kanal da bi se obezbedilo detaljnije snimanje. Ovaj test olakšava uočavanje detalja kičmene moždine, kičmenog kanala i nervnih korena.[9]

Testovi nervnih funkcija uredi

Možda će vam trebati testovi da biste utvrdili da li nervni signali pravilno putuju do mišića. Testovi nervnih funkcija uključuju:

Elektromiografija

Elektromiografijom se meri električna aktivnost u nervima kada se mišići kontrahuju i miruju, dok oni prenose poruke mišićima.

Studija nervne provodljivosti

Kod ove metode elektrode su pričvršćene za kožu iznad nerva koji se proučava. Iz elektrod se mali električni šok propušta kroz nerv kako bi se izmerila snaga i brzina kretanja nervnih signala.

Terapija uredi

Kako za lečenje spondiloze ne postoji kauzalna terapija, lečenje se zasniva na poboljšanju stanje kičme i smanjenju kliničkih manifestacija bolesti, što daje dosta dobre rezultate. Terapijske mere za borbu protiv bolesti treba započeti što je pre moguće. Primenom lekova i drugih metoda moguće je postići stabilnu remisiju i usporiti razvoj patologije.

Medikamentna terapija uredi

Za ublažavanje bolova, mogu se koristiti nesteroidne antiinflamatorne lekove (diklofenak, movalis, ibuprofen, naproksen) i miorelaksirajuća sredstva koja smanjuju mišićni spazam. Simptomatska terapija podrazumeva i primenu vitaminski kompleksa, sredstava za smirenje, antidepresiva.

Fizikalna terapija uredi

Metod fizioterapije poboljšavaju cirkulaciju krvi i trofizam u pogođenim tkivima i ublažavaju bol.. Postupci koji se sprovode na određenom mestu kičme, ili na paravertebralni način obuhvataju: ultrazvuk, fonoforezu, DMV terapija, terapija blatom.

Posebnu ulogu u terapiji spondiloze ima ekstenzioni tretman - koji koristi statičke i dinamičke ortotraksije, istezanje kičmenog stuba sa potapanja u mineralnoj vodi.

Alternativna i komplementarna terapija uredi

Iako generalno nedostaju velike kliničke studije koje bi podržale njihovu efikasnost, mnogi komplementarni i alternativni tretmani se efikasno koriste za ublažavanje bolova povezanih sa spondilozom i degenerativnim stanjima kičme. Neki od ovih tretmana uključuju hiropraktičku manipulaciju , terapiju masažom , hipnoterapiju, krioterapiju, individualne kompleksne vežbe, gimnastike joge ili kigonga, na specijalnim simulatorima i/ili bez njih, psihološke intervencije kao što su kognitivno-bihejvioralna terapija i biofedbek i akupunkturu (refleksoterapija) koja poboljšava provodljivost nerva i ublažava bol.

Hirurška terapija uredi

U slučajevima kada očigledni efekat konzervativnog tretmana nije primećen, a bolest se progresivno pogoršava do te mere da terapije prve linije i tretmani na sredini puta ne pružaju adekvatno ublažavanje bola ili simptoma preporučuje se upotreba hirurških metoda. Uobičajeni razlozi za operaciju uključuju kompresiju nerva ili kičmene moždine, koja, ako postane ozbiljna, može dovesti do značajne slabosti i utrnulosti ruku ili nogu.

Hirurgija spondiloze ima dve glavne komponente - uklanjanje onoga što uzrokuje bol i spajanje kičme da bi se kontrolisalo kretanje - i poznate su kao operacija dekompresije i stabilizacije. Prema tome cilj operacije spondiloze je uklanjanje pritiska sa nerava ili kičmene moždine, što se može postići na više načina, ali najčešće se radi o uklanjanju koštanih naslaga ili diskus hernije.

Neke od najčešćih hirurških intervencija za spondilozu uključuju:

  • Dekompresijske operacije za uklanjanje koštanih naslaga ( foraminotomija ), hernije diskova ( discektomija ) ili dela pršljena ( fasetektomija )
  • Hirurgija stabilizacije kao što je fuzija kičme za stabilizaciju segmenata pršljenova pomoću koštanog grafta i hardvera ako se kreću abnormalno.
  • Kod nekih pacijenata, zamena diska može biti dobra opcija, posebno ako se želi da izbegnete fuzija i rezervno kretanje.

Često se dekompresija i fuzija rade istovremeno. Ako se razmatra hirurški zahvat na kičmi , lekar će razmotriti mnogo različitih faktora, poput opšteg zdravlja, kako bi proceni da li je pacijent adekvatan kandidat za operaciju i odlučio o najboljoj vrsti operacije za konkretnu situaciju.[11]

Komplikacije uredi

Neke početne promene ili simptomi pomažu lekarima da odrede koju vrstu spondiloze pacijent ima. Ove promene mogu pogoršati druge simptome. Lokacija simptoma kao što je bol zavisiće od dela kičme koji zahvata spondiloza.

Diferencijalna dijagnoza uredi

Kod drugih bolesti, slični simptomi kao kod spondiloze mogu se razviti kao komplikacije neke od osnovne bolesti, kao što su:

Spinalna stenoza - koja uključuje bol u vratu ili leđima (koji se može širiti niz nogu), probleme sa funkcijom stopala i utrnulost ili slabost stopala.

Cervikalna radikulopatija - izazvana je promenama na međupršljenskom disku ili pršljenskoj kosti koje zbog kompresije kičmenih nerava, rezultuju pratećim bolom, utrnulošću i preosetljivošću.

Cervikalna spondilotična mielopatija - izazvana je kompresijom nervnih struktura kičme. Simptomi uključuju bol i utrnulost udova, gubitak koordinacije u rukama, neravnotežu i otežano hodanje, a u kasnijim fazama i probleme sa bešikom.

Skolioza - izazvana nepravilnim rastom kičmenog stuba sa krivljenjem u jednu ili obe strane. Kod nje postojati veza između degeneracije fasetnih zglobova i skolioze kod odraslih.

Vidi još uredi

Izvori uredi

  1. ^ a b v g „Spondylosis: Causes, risk factors, and symptoms”. www.medicalnewstoday.com (na jeziku: engleski). 2019-03-12. Pristupljeno 2022-09-21. 
  2. ^ Denis, Daniel J.; Shedid, Daniel; Shehadeh, Mohammad; Weil, Alexander G.; Lanthier, Sylvain (2014). „Cervical spondylosis: A rare and curable cause of vertebrobasilar insufficiency”. European Spine Journal. 23: 206—213. PMID 24000075. S2CID 1552821. doi:10.1007/s00586-013-2983-2. 
  3. ^ a b MD, David DeWitt. „Spondylosis: What It Actually Means”. Spine-health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-21. 
  4. ^ a b Kolenkiewicz, M., Włodarczyk, A., & Wojtkiewicz, J. (2018). Diagnosis and Incidence of Spondylosis and Cervical Disc Disorders in the University Clinical Hospital in Olsztyn, in Years 2011–2015. BioMed Research International, 2018, 1–7.
  5. ^ McCormack, B M; Weinstein, P R (1996). „Cervical spondylosis. An update.”. Western Journal of Medicine. 165 (1–2): 43—51. ISSN 0093-0415. PMC 1307540  . PMID 8855684. 
  6. ^ „Torakalna spondiloza (artritis kičme)”. edoctor.rs. Pristupljeno 2022-09-21. 
  7. ^ Middleton, K., & Fish, D. E. (2009). Lumbar spondylosis: clinical presentation and treatment approaches. Current Reviews in Musculoskeletal Medicine, 2(2), 94–104.
  8. ^ „Lumbalna spondiloza (artritis lumbalnog dela kičme)”. edoctor.rs. Pristupljeno 2022-09-21. 
  9. ^ a b v g „Cervical spondylosis - Diagnosis and treatment - Mayo Clinic”. www.mayoclinic.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-21. 
  10. ^ Lauterbur, P.C.. «Image Formation by Induced Local Interactions: Examples of Employing Nuclear Magnetic Resonance». Nature, vol. 242, pàg. 190–1.
  11. ^ Karina Margit Erdelyi Stewart G. Eidelson, Spondylosis Symptoms, Causes, Diagnosis and Treatment Spine Universe Founder, Orthopaedic Surgeon

Literatura uredi

  • Thomas, Clayton L. (1985). Taber's Cyclopedic Medical Dictionary. F.A. Davis Company, Philadelphia, Pennsylvania. ISBN 0-8036-8309-X.
  • Middleton, K., & Fish, D. E. (2009). Lumbar spondylosis: clinical presentation and treatment approaches. Current Reviews in Musculoskeletal Medicine, 2(2), 94–104.

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Спондилоза&oldid=27442419”