Neke štapićaste bakterije imaju sposobnost stvaranja otpornog oblika nazvanog spora i takve se bakterije nazivaju sporogene bakterije. Spora je okruglo ili ovalno telašce koje može biti smešteno bilo gde u citoplazmi i to su endospore. Smeštaj i veličina spora su specifični za svaku vrstu bakterija, pa to može da služi za identifikaciju. Svaka bakterija pravi samo jednu sporu. Egzospore prave samo neke bakterije i služe za ramnožavanje.[1][2]

Endospore bakterija
  • 1. Spore centralno
  • 2. Spore terminal sa inkluzivnim telom (protein)
  • 3. Spore, bakterija se širi u klupskom obliku
  • 4. Centralna spora, bakterija rastvorena kao vreteno ("Clostridium-Form")
  • 5. Spore terminal, okrugli (Plectridium)
  • 6. Lateralna spora, bakterija se raširila kao vreteno

Struktura spore uredi

Struktura spora gledano od centra spore prema spoljašnjem zidu:

Otpornost spore uredi

U sporama su nađeni antigeni kojih nema u vegetativnom obliku bakterija.

Spore su otporne na:

  • isušivanje,
  • visoke temperature,
  • dezinficijense, a to je sve zbog:
  • debele kore,
  • smanjenog prisustva vode,
  • smanjenog metabolizma,
  • visoke koncetracija Ca-dipikolinata.

Sporulacija uredi

 
Formiranje endospora kroz proces sporalacije.

Bakterija pravi sporu kada nastanu nepovoljni uslovi za život.

Nepovoljni uslovi za život su:

  • smanjena temperatura,
  • nepovoljni pH,
  • prisustvo ili odsustvo kiseonika (zavisi da li je bakterija aerobna ili ne),
  • manjak hrane,
  • prisutnost nekih otrovnih materija za bakteriju.

Kad bakterija odluči da napravi sporu, ona se tada poveća, udvostruči se količina DNK ali se bakterija ne podeli. Prva vidljiva faza je zgušnjavanje DNK i pomeranje prema jednom kraju bakterije, kuda idu i ostala citoplazmatska telašca. Zatim se membrana uvrne tako da zaokruži taj deo zgusnute citoplazme i napravi dvoslojnu membranu. Unutar te dvoslojne membrane je srž spore. Ta tvorevina je predspora. Od te dvoslojne membrane nastaju ostale opne. Telo bakterije u kojoj se nalazi spora naziva se sporangij.

Germinacija uredi

Kad spora dođe u povoljne uslove života prelazi nazad u vegetativni oblik. To se zove klijanje ili germinacija. Osim povoljnih uslova za život, mora postojati i neki faktor za aktiviranje:

  • povišena temperatura,
  • određena pH vrednost,
  • neka jedinjenja,

Bez bez tog faktora za aktiviranje spora neće proklijati ni na obogaćenim podlogama. Povećani pritisak u spori izaziva pucanje zida i sadržaj spore se vraća u stare granice.

Bojenje spora mikrobiološkim bojama uredi

Spore teško primaju mikrobiološke boje, pa se na obojenom preparatu vide kao neobojena mjesta. Prvi znak klijanja je da spora izgubi refraktilnost (lom svetlosti), nabubri i počne primati mikrobiološke boje kojima se inače spora ne može obojiti.[3]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Opšta mikrobiologija (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 31. 1. 2012. g. Pristupljeno 26. 6. 2013. 
  2. ^ Lansing M. Prescott; John N. Haley; Donald A. Klein (2005). Microbiology (6th izd.). New York: McGraw Hill. ISBN 0071112162. 
  3. ^ Microsporidia (Protozoa): A Handbook of Biology and Research Techniques. modares.ac.ir

Literatura uredi