Sputnjikova kriza
Sputnjikova kriza je bila američka reakcija na uspeh programa Sputnjik. Ona je bila jedan od ključnih događaja Hladnog rata i počela je 4. oktobra 1957, kada je Sovjetski Savez lansirao Sputnjik 1, prvi Zemljin veštački satelit. Lansiranja Sputnjika i neuspeh prva dva pokušaja lansiranja iz projekta Vangard šokirali su američku javnost. Predsednik Dvajt Ajzenhauer je nazvao ovu reakciju "Sputnjikovom krizom". Iako je sam Sputnjik bio sasvim bezopasan, njegovo kruženje oko Zemlje je naglašavalo stalno pretnju koju je SAD osećala od Sovjetskog Saveza. Ista raketa koja je lansirala Sputnjik mogla je poslati nuklearnu bojevu glavu bilo gde u svetu u roku od nekoliko minuta, preskačući okeane koji su uspešno od napada štitili kontinentalni deo SAD tokom oba svetska rata. Sovjeti su pokazali ovu mogućnost 21. avgusta uspešnim probnim letom rakete R-7 na rastojanju od 6.000 km.
Manje od godinu dana nakon lansiranja Sputnjika, Kongres SAD je usvojio Zakon o obrazovanju za nacionalnu odbranu. Zakon je bio četvorogodišnji program koji je investirao stotine miliona dolara u obrazovni sistem SAD. Posle početnog šoka u javnosti, počela je Svemirska trka, što je dovelo do slanja prvog čoveka u svemir 1961, projekta Apolo i slanja prvih ljudi na Mesec 1969.
 | Ovaj članak vezan za istoriju SAD je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti. |