Sreten Rajković Rudnički
Sreten Rajković ili Sreten Rudnički (Vojkovci, 8. novembar 1874 — Dušanovac kod Skoplja, 22. mart 1940[1]) je bio srpski četnički vojvoda i pukovnik pešadije.[2]
| Sreten Rajković-Rudnički | |
|---|---|
 Sreten Rajković Rudnički | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 8. novembar 1874. |
| Mesto rođenja | Vojkovci, Kneževina Srbija |
| Datum smrti | 22. mart 1940. (65 god.) |
| Mesto smrti | Skoplje, Kraljevina Jugoslavija |
Vojni poziv uredi
Rođen je 8. novembra 1874. u Vojkovcima u kačerskom srezu i rudničkom okrugu. Dobio je 1899. čin potporučnika.[2] Pored vojnoga poziva posvetio se i bio predan nacionalnim ciljevima.
Četnička akcija u Makedoniji uredi
Među prvima se pridružio četničkoj akciji u Makedoniji. Otišao je kao savetnik ujesen 1904. zajedno sa vojvodom Gligorom Sokolovićem i njegovom četom.[2] Tokom proleća 1905. Rudnički je bio prvi instruktor Jovana Babunskoga, koga je učio vojnim veštinama.[2] Čete vojvode Babunskoga i Rudničkoga 8. aprila 1905. prešle su granicu i nakon prelaska Vardara Rudnički je formirao gorski štab u Poreču.[3] Četnicima je jedan od velikih problema bio prelazak Vardara, na kome su Turci čuvali mostove. Rudnički bi taj problem rešavao tako da bi slao seljake da na jedan kilometar od toga mesta pucnjavom navedu tursku posadu da napusti most, a skriveni četnici bi onda mogli da ga bezbedno pređu.[3] Zbog hrabrosti, veštine i strpljenja stekao je veliki autoritet među narodom, četnicima, a i među najiskusnijim vojvodama.[2] Od kraja 1905. do okončanja četničke akcije bio je na položaju glavnoga sekretara centralnoga četničkoga odbora.[2] Bio je prvi šef Gorskoga štaba u Zapadnome Povardarju, tj. u Poreču.[3]
Ratovi i posle ratova uredi
Istakavši se u Prvom balkanskom ratu unapređen je u majora. Tokom 1913 i 1914. komandovao je bataljonom, a 1915. bio je komandant puka.[2] Teško je ranjen u pluća 8. novembra 1915. za vreme povlačenja vojske iz Srbije.[2] Operisan je tek 1919, a nakon oporavka bio je tri godine komandant graničnoga odseka. Unapređen je u pukovnika i postao je komandant kosovsko-mitrovačkoga vojnoga okruga.[2] Nakon penzionisanja živio je u Skoplju.
Izvori uredi
