Stajnjak

органске материје, углавном добијене из животињских измета, које се користе као пољопривредно ђубриво

Stajnjak ili stajsko đubrivo je organsko đubrivo, smeša čvrstih i tečnih ekskremenata i prostirke koja je podvrguta procesima previranja. Stajsko đubrivo sastoji se od: vode 75%, suve materije 25%, azota 0,5%, fosfora 0,15%, kalijuma 0,6%. Pored biljnih hranjivih elemenata, stajsko đubrivo popravlja fizičke, hemijske i biološke osobine zemljišta. Koristi se u rasadnicima gde se pri neprekidnoj proizvodnji svake 3 do 4 godine unosi 30-40 t/ha. U podizanju zelenih prostora unosi se pri sadnji drveća i žbunja u sadne jame ili pri osnivanju travnjaka, perenjaka i cvetnih leja mešajući se sa površinskim slojem zemljišta.[1]

Stajnjak u procesu razlaganja.
Razloženi stajnjak u sadnoj jami pre plasiranja sadnice.

Vrste stajnjaka

uredi

Prema poreklu

uredi
  • konjski stajnjak – lako se razlaže pa je dobar za teža i hladna zemljišta;
  • goveđi stajnjak – teže se razlaže i dobar je za lakša zemljišta;
  • ovčji stajnjak – brzo se razlaže oslobađa manje toplote od konjskog, bogat je azotom i dobar je za teža, ali ne mnogo hladna zemljišta;
  • svinjski stajnjak – hladno organsko đubrivo najmanje vredno od svih stajnjaka.[1]

U novije vreme istražuju se i druge vrste stajnjaka. Tako na primer živinski stajnjak pokazuje dobre rezultate[2]

Prema stepenu razloženosti

uredi
  • svež stajnjak – odlikuje se nerazloženom prostirkom i nepovoljnim C/N odnosom, zbog čega ga treba izbegavati u praksi. Dugo je upotrebljavan za tople proizvodne leje u koje je unošen na dno da bi razlaganjem oslobađao toplotu koja je korišćena za grejanje supstrata iznad njega;
  • polurazloženi stajnjak – (polupregoreli stajnjak) je u procesu razlaganja organske materije, kod koga se mogu razlikovati tragovi slame u crnoj masi. Gubici od početne mase su 20-50%;
  • razloženi stajnjak – (pregoreli stajnjak) stajnjak ujednačene teksture po izgledu liči na zemlju. Gubitak od početne mase svežeg stajnjaka je 75%.[1]

Reference

uredi
  1. ^ a b v Grbić, M. (2010): Proizvodnja sadnog materijala – Tehnologija proizvodnje ukrasnih sadnica. Univerzitet u Beogradu. Beograd ISBN 978-86-7299-174-1
  2. ^ „Sajt o živinskom stajnjaku”. Arhivirano iz originala 24. 04. 2021. g. Pristupljeno 24. 04. 2021.