Stupa

Za druge upotrebe, pogledajte Stupa (višeznačna odrednica).

Stupa je spomenik, simbol Bude i budizma.

Velika stupa u Sanči (4—1. vek p. n. e)

Predbudističko poreklo

U stara vremena rečju sutpa označavala se humka podignuta nad grobom (iz sanskrita stup: nagomilati, skupiti na gomilu). Ovakva humka imala je oblik polulopte i pravljena je uglavnom od zemlje ili od kamenja. Indijci su u sredinu polulopte stavljali štap i posmrtne ostatke zakopavali pod njim. Štap se smatrao vezom sa središtem kosmosa koji skuplja svu energiju i utiče na rađanje svog života.(Polu-)lopta, kao simbol potpunosti predstavljala je ravnotežu energije u kosmosu, i postala njegov simbol.

Budistički počeci

Borobodur, Indonezija

Budizam je preuzeo ovu osnovnu ideju. U sutri Mahaparinibana spominje se da su četiri kruga osoba dostojna da održe ovakvu nadgrobnu humku: jedan popuni svetac „savršeno probuđen“ (istorijski Buda — Sama-Sambuda), jedan „probuđeni pojedinac“ (dakle jedan Buda — Pačeka-Buda), jedan učenik sveca i jedan car-kralj (Čakravartin — univerzalni monarh).

Izgradnja sopstvenog jezika forme

U samo nekoliko vekova jednostavna nadgrobna humka razvila se do osnovnog oblika današnjih stupa u srednjoj Indiji. Već tu se prepoznaju četiri osnovna elementa: platforma kvadratnog oblika kao osnova, kupolasti svod u obliku polulopte, prostorija za relikviju i špicasti vrh zamenjen stilizovanim kišobranom koji se završava krunom, draguljem. Ova četiri elementa simbolizuju elemente budizma: Sanga (temelj, osnova), Dama (kugla), Buda (prostorija za relikviju, vrh) i Nibana (dragulj).

Različit nacionalni razvoj stupa

Od ovog osnovnog oblika stupe, tokom vekova u Šri Lanci su se razvile dagobe, u Tajlandu čedi. Od čedija se zatim u Laosu razvio tat. Severna razvojna linija oblikovala je u Butanu i na Tibetu čorten, a u Kini ta. I sve druge zemlje u kojima se pojavljuje budizam, razvile su sopstvene varijacije stupe pod različitim imenima.