Sud (logika)

Za druge upotrebe, pogledajte Sud (višeznačna odrednica).

Sud (logika), izkaz koji tvrdi ili poriče; uz pojam i zaključak jedan od bitnih elemenata formalne logike (po nekim logičarima “čitava je formalna logika nauka o sudovima“).

Građa i podjela sudova

Sud je sastavljen od subjekta „S“, predikata "P" i kopule koja izriče različite odnose između S i P. Tradicionalna elementarna logika dijeli sudove po kvantitetu , kvalitetu, relaciji i modalitetu.

• Po kvanitetu, tj. po njihovom opsegovnom odnusu, sudovi mogu biti univerzalni (Svi su ljudi smrtni), partikularni (Neka smrtna bića su ljudi) i singularni (Sokrat je čovjek).
• Kvalitetom suda izkazuje se prihvatanje ili odbacivanje odnosa između subjekta i predikata, tj. njihova sadržajna relacija, a po njoj se sudovi dijele na afirmativna (S je P), negativne (S nije P), odnosno limitativne (S je ne-P).
• Po relaciji sudovi mogu označavati bezuslovni odnos i tada su kategorički (S je P) ili tek uslovni odnos i tada su hipotetički (Ako je A, tada je i B). Neki logičari smatraju da s obzirom na relaciju postoje i tzv. rastavni ili disjunktivni sudovi, u kojima se različiti predikati međusobno isključuju (S je ili P1 ili P2 ili ...) .
• Po modalitetu sudovi mogu izražavati ili samo vjerovatnu opravdanost veze između subjekta i predikata (tzv. problematični sudovi) ili izricati stvarnu, faktičku vezu, koja doista postoji (tzv.asertorni sudovi) ili tvrditi opštu logičku nužnost veze između subjekta i predikata (tzv. apodiktički sudovi). Logički sud imanentno izkazuje neku tvrdnju, a samim tim u sebi uvijek sadrži mogućnost da bude istinit ili neistinit (što ne mora biti sadržano u rečenici koja npr. može iskazivati i neku molbu, pitanje ili želju). Logički sud posjeduje, dakle, osim tri elementa što ih je utvrdila tradicionalna logika, i „metagramatički“ tzv. četvrti element tvrdnje, važenje ili nevaženje, element odluke, tj. „praktičkog držanja“ Hajnrih Rikert (Rickert), što ima psihološke kolerate u pristajanju odnosno nepristajanju subjekta koji izriče sud. Da je logički sud četvroročlana a ne tročlana konstitucija, to je modernijoj logici akcentuirala osobito badenska škola (Viljem Vindelband, Rikert, tzv. vrijednosna logika, po kojoj misliti znači afirmisati logičku vrijednost), o tome su raspravljali i Rudolf Herman Loce (nem. “Urteil über Urteil” kao četvrti element ), Kristof fon Sigvart („svjest o objektivnom važenju“), Franc Brentano (momenat uvjerenja) kao i M. Petras u raspravi „Teorija suda“. Iz različitog tumačenja odnosa predikata i subjekta nastale su različite teorije suda. Dok je npr. Aristotel smatrao da je svaki sud uvrštavanje pojma subjekta pod opseg pojma predikata, drugi su logičari utvrdili obrnuti odnos ili pak odnos identičnosti (tj. da formalno ispravan sud može samo izricati puku tautologiju A=B). Po takozvanoj egzistencijalnoj teoriji u sudu se izriče postojanost, egzistencija određene veze subjekta i predikata. Jednostranosti različitih formalnologičkih pristupa problematici suda nastoje se prevladati u okviru novih istraživanja koja se temelje na dijalektičkom shvatanju odnosa subjekta i predikata (M. Marković ). Odnos između njih nije ni odnos po obimu ni isključivo po sadržaju, jer se u aktu suđenja obim pojma subjekta uključuje u obim pojma predikata, a sadržaj pojma predikata u sadržaj pojma subjekta kao jedna od njegovih karakteristika. Dijalektička logika, koja preuzima i u sebi uključuje sve pozitivne rezultate formalne logike, oblike mišljenja uvijek proučava u nerazdvojnoj vezi sa sadržajem i uz poštovanje pravila instistira uvijek samo s obzirom na konkretne činjenice u kojima se sudi.

Definicija

Dato mišljenje može se baviti subjektivnim stvarima u kojima nema konačnog nalaza, ili se može baviti činjenicama koje se nastoje osporiti logičkom zabludom da neko ima pravo na svoje mišljenje.

Ono što razlikuje činjenice od mišljenja je da su one proverljive, odnosno mogu se potvrditi konsenzusom stručnjaka. Primer je: „Sjedinjene Američke Države su bile umešane u Vijetnamski rat“, nasuprot „Sjedinjene Američke Države su bile u pravu što su se uključile u Vijetnamski rat“. Mišljenje može biti potkrepljeno činjenicama i principima, u kom slučaju ono postaje argument.

Različiti ljudi mogu izvući suprotne zaključke (mišljenja) čak i ako se slažu oko datog skupa činjenica. Mišljenja se retko menjaju bez iznošenja novih argumenata. Može se zaključiti da je jedno mišljenje bolje potkrepljeno činjenicama od drugog, analizom potkrepljujućih argumenata.

U povremenoj upotrebi, izraz mišljenje može biti rezultat nečije perspektive, razumevanja, posebnih osećanja, uverenja i želja.

Iako nisu čvrsta činjenica, kolektivna mišljenja ili profesionalna mišljenja se definišu kao ispunjavanje viših standarda za potkrepljenje mišljenja.

Kolektivna i stručna mišljenja

Javno mnjenje

U savremenoj upotrebi, javno mnjenje je skup pojedinačnih stavova ili uverenja koje drži populacija (npr. grad, država ili zumlja), dok je mišljenje potrošača sličan agregat prikupljen u okviru marketinškog istraživanja (npr. mišljenja korisnika o određenom proizvodu ili usluzi). Obično, pošto je proces prikupljanja mišljenja od svih pojedinaca tegoban, skup ili ga je nemoguće ostvariti, javno mnjenje (ili mišljenje potrošača) se procenjuje korišćenjem anketnog uzorka (npr. sa reprezentativnim uzorkom populacije).

Grupno mišljenje

U nekim društvenim naukama, posebno u političkim naukama i psihologiji, grupno mišljenje se odnosi na agregaciju mišljenja prikupljenih od grupe subjekata, kao što su članovi žirija, zakonodavnog tela, odbora ili drugog kolektivnog tela za donošenje odluka. U ovim situacijama, istraživači su često zainteresovani za pitanja koja se odnose na društveni izbor, konformizam i grupnu polarizaciju.

Naučno mišljenje

„Naučno mišljenje“ može odražavati mišljenja o naučnim pitanjima koja su artikulisali jedan ili više naučnika, objavljena u naučnim časopisima ili uglednim udžbenicima, od kojih oba podrazumevaju recenziju i rigorozno profesionalno uređivanje. Takođe se može odnositi na mišljenja objavljena od strane profesionalnih, akademskih ili vladinih organizacija o naučnim otkrićima i njihovim mogućim implikacijama.

Srodan, ali ne i identičan termin, naučni konsenzus, je preovlađujući pogled na naučnu temu unutar naučne zajednice, kao što je naučno mišljenje o klimatskim promenama.

Naučna mišljenja mogu biti „delimična, vremenski kontingentna, konfliktna i neizvesna“ tako da možda ne postoji prihvaćeni konsenzus za određenu situaciju. U drugim okolnostima, određeno naučno mišljenje može biti u suprotnosti sa konsenzusom.

Naučna pismenost, koja se takođe naziva javno razumevanje nauke, je obrazovni cilj koji se bavi obezbeđivanjem javnosti neophodnih alata za korišćenje naučnog mišljenja.

Pravno mišljenje

„Pravno mišljenje“ ili „završno mišljenje“ je vrsta stručnog mišljenja, obično sadržana u zvaničnom pismu pravnog mišljenja, koje advokat daje klijentu ili trećoj strani. Većina pravnih mišljenja se daje u vezi sa poslovnim transakcijama. Mišljenje izražava profesionalnu procenu advokata u pogledu pravnog aspekta posla. Mišljenje može biti „čisto“ ili „obrazloženo“. Pravno mišljenje nije garancija da će sud postići neki konkretan rezultat. Međutim, pogrešno ili nepotpuno pravno mišljenje može biti osnov za tužbu protiv advokata zbog profesionalne zloupotrebe, shodno kojoj se od advokata može tražiti da tužiocu isplati štetu nastalu kao rezultat oslanjanja na pogrešno mišljenje.

Sudsko mišljenje

„Sudsko mišljenje“ ili „mišljenje suda“ je mišljenje sudije ili grupe sudija koje prati i obrazlaže nalog ili odluku u sporu pred sudom. Sudsko mišljenje generalno iznosi činjenice koje je sud priznao kao utvrđene, pravne principe na koje je sud vezan i primenu relevantnih principa na priznate činjenice. Cilj je da se demonstrira obrazloženje koje je sud koristio pri donošenju svoje odluke. Od sudija u Sjedinjenim Državama se obično traži da daju dobro obrazloženu osnovu za svoje odluke, a sadržaj njihovih sudskih mišljenja može sadržati osnove za žalbu i poništavanje njihove odluke od strane višeg suda. Sudska mišljenja se dalje razmatraju u publikacijama o običajnom pravu i presedanu.

Literatura

• Zheng Wanga, et al. (2014). "Context effects produced by question orders reveal quantum nature of human judgments". Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America, v. 111, no. 26, pp. 9431–9436.
• McGrath, Matthew; Frank, Devin. „Propositions (Stanford Encyclopedia of Philosophy)”. Plato.stanford.edu. Pristupljeno 2014-06-23. 
• Groarke, Louis. „Aristotle: Logic — From Words into Propositions”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 2019-12-10. 
• Balaguer, Mark (2016). „Platonism in metaphysics: Propositions”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Pristupljeno 30. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Soames, Scott (2014). „Propositions as cognitive event types” (PDF). Ur.: King, Jeffrey C.; Soames, Scott; Speaks, Jeff. New Thinking about Propositions. New York: Oxford University Press. ISBN 9780199693764. 
• Joaquin, Jeremiah Joven B.; Franklin, James (2021). „A causal-mentalist view of propositions”. Organon F. 28. Pristupljeno 30. 6. 2021. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Weisstein, Eric W. „Proposition”. mathworld.wolfram.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-08-20. 
• Robinson, R. Clark (2008—2009). „Basic Ideas of Abstract Mathematics” (PDF). math.northwestern.edu. Pristupljeno 2019-12-10. 
• Fitch, Greg; Nelson, Michael (2018), „Singular Propositions”, Ur.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2018 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2019-12-11 
• McGrath, Matthew; Frank, Devin (2018), „Propositions”, Ur.: Zalta, Edward N., The Stanford Encyclopedia of Philosophy (Spring 2018 izd.), Metaphysics Research Lab, Stanford University, Pristupljeno 2020-08-20 
• Quine, W. V. (1970). Philosophy of Logic. NJ USA: Prentice-Hall. str. 1–14. ISBN 0-13-663625-X. 
• Taper, Mark L.; Lele, Subhash (2004). „The nature of scientific evidence: a forward-looking synthesis”. Ur.: Taper, Mark L.; Lele, Subhash. The nature of scientific evidence: statistical, philosophical, and empirical considerations. Chicago: University of Chicago Press. str. 527—551 (547). ISBN 0226789551. OCLC 54461920. doi:10.7208/chicago/9780226789583.003.0016. „Scientific evidence is generally taken to be anything tending to refute or confirm a hypothesis.” 
• Boyd, Nora Mills; Bogen, James (14. 6. 2021). „Theory and observation in science”. Ur.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Mayo, Deborah G. (septembar 2000). „Experimental practice and an error statistical account of evidence”. Philosophy of Science. 67 (Supplement): S193—S207. JSTOR 188668. S2CID 61281250. doi:10.1086/392819. „A question regularly posed by scientists and philosophers of science is: When do empirical data provide a good test of, or reliable evidence for, a scientific hypothesis? Despite this shared interest, the considerations scientists appeal to in answering it are markedly different from those invoked in philosophical accounts of evidence and confirmation.” CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Achinstein, Peter (2000). „Why philosophical theories of evidence are (and ought to be) ignored by scientists”. Philosophy of Science. 67 (Supplement): S180—S192. JSTOR 188667. S2CID 120774584. doi:10.1086/392818. 
• Annis, David (1978). „A Contextualist Theory of Epistemic Justification”. American Philosophical Quarterly. 15: 213—219. 
• Ayer, Alfred Jules. 1936. Language, Truth, and Logic.
• BonJour, Laurence. 2002. Epistemology: Classic Problems and Contemporary Responses. Lanham, MD: Rowman & Littlefield.
• Bovens, Luc & Hartmann, Stephan. 2003. Bayesian Epistemology. Oxford: Oxford University Press.
• Butchvarov, Panayot. 1970. The Concept of Knowledge. Evanston, Northwestern University Press.
• Cohen, Stewart (1998). „Contextualist Solutions to Epistemological Problems: Skepticism, Gettier, and the Lottery”. Australasian Journal of Philosophy. 76 (2): 289—306. doi:10.1080/00048409812348411. 

Spoljašnje veze

• „Mathematics | Introduction to Propositional Logic | Set 1”. GeeksforGeeks (na jeziku: engleski). 2015-06-19. Pristupljeno 2019-12-11.