Sukre

de jure главни град Боливије

Sukre (šp. Sucre) je glavni grad Bolivije i glavni grad bolivijskog departmana Čukisaka. Defakto glavni grad Bolivije je La Paz gde se nalazi sedište izvršne vlasti dok je najveći grad Santa Kruz de la Sijera. Raniji nazivi grada su Čarkas, La Plata i Čikisaka. Sukre ima 226.668 stanovnika. Stari grad je pod zaštitom UNESKO-a.

Sukre
Sucre
Panorama Sukrea

Zastava
Zastava
Grb
Grb
Administrativni podaci
Država Bolivija
DepartmanČukisaka
Stanovništvo
Stanovništvo
 — 2012.237.480
 — gustina134,32 st./km2
Geografske karakteristike
Koordinate19° 02′ 34″ J; 65° 15′ 19″ Z / 19.042778° J; 65.255278° Z / -19.042778; -65.255278
Aps. visina2.904 m
Površina1.768 km2
Sukre na karti Bolivije
Sukre
Sukre
Sukre na karti Bolivije

Grad je osnovan 29. septembra 1538. kao Sijudad de la Plata de la Nueva Toledo (Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo, Grad srebra Novog Toleda). U Sukreu je potpisana bolivijska deklaracija o nezavisnosti 1825. Od 1839. grad nosi ime revolucionara Antonio Hose de Sukrea.[1][2][3]

O gradu 

uredi
 
Panorama

Sukre je glavni grad bolivijskog regiona Čukisaka. Raniji nazivi ovog grada su: ČarkasLa Plata i Čikisaka. Sukre je grad od  226.668 stanovnika, stari deo grada je pod zaštitom UNESKO-a. Grad je osnovan 29. septembra 1538. kao Sijudad de la Plata de la Nueva Toledo (Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo, Grad srebra Novog Toleda). U Sukreu je potpisana bolivijska deklaracija nezavisnosti 1825. Grad nosi ime po revolucionaru Antonio Hose de Sukreu.

Geografija

uredi

Sukre je grad u regionu Čukisaka i nalazi se na visini od 2.904 m. Podeljen je na 8 distrikta, prvih pet distrikta su urbani dok su šesti, sedmi i osmi distrikt ruralnog tipa. Svaki od distrikata je kontrolisan od strane zamenika gradonačelnika Sukrea.

Klima 

uredi

Sukre ima suptropsku planinsku klimu (Kepen: Cwb),[4] sa najvišom zabeleženom temperaturom od 34,7 °C i najnižom od −6  °C.

Klima Sukra, Bolivija
Pokazatelj \ Mesec .Jan. .Feb. .Mar. .Apr. .Maj. .Jun. .Jul. .Avg. .Sep. .Okt. .Nov. .Dec. .God.
Apsolutni maksimum, °C (°F) 32,8
(91)
32,2
(90)
31,1
(88)
31,1
(88)
32,8
(91)
32,8
(91)
30,0
(86)
27,8
(82)
31,1
(88)
32,2
(90)
33,9
(93)
28,9
(84)
33,9
(93)
Maksimum, °C (°F) 19,5
(67,1)
19,0
(66,2)
19,4
(66,9)
19,3
(66,7)
19,6
(67,3)
19,1
(66,4)
19,4
(66,9)
19,9
(67,8)
20,6
(69,1)
20,8
(69,4)
21,2
(70,2)
20,0
(68)
19,8
(67,6)
Prosek, °C (°F) 16,2
(61,2)
15,7
(60,3)
15,8
(60,4)
15,5
(59,9)
14,9
(58,8)
13,8
(56,8)
13,9
(57)
14,9
(58,8)
16,2
(61,2)
16,9
(62,4)
17,3
(63,1)
16,7
(62,1)
15,6
(60,1)
Minimum, °C (°F) 12,8
(55)
12,3
(54,1)
12,2
(54)
11,6
(52,9)
10,2
(50,4)
8,5
(47,3)
8,3
(46,9)
9,9
(49,8)
11,2
(52,2)
12,4
(54,3)
12,8
(55)
12,9
(55,2)
11,3
(52,3)
Apsolutni minimum, °C (°F) 4,4
(39,9)
5,0
(41)
3,3
(37,9)
1,7
(35,1)
−3,9
(25)
−2,8
(27)
−4,4
(24,1)
−2,2
(28)
−1,7
(28,9)
−3,3
(26,1)
−3,3
(26,1)
−1,1
(30)
−4,4
(24,1)
Količina padavina, mm (in) 150
(5,91)
126
(4,96)
108
(4,25)
46
(1,81)
10
(0,39)
4
(0,16)
2
(0,08)
14
(0,55)
23
(0,91)
56
(2,2)
72
(2,83)
124
(4,88)
735
(28,94)
Dani sa padavinama (≥ 1.0 mm) 15 13 12 5 1 1 0 1 4 8 10 12 82
Relativna vlažnost, % 67 70 68 62 46 43 39 44 46 47 52 60 54
Izvor: Deutscher Wetterdienst[5]

Istorija

uredi
 
Čukisaka, kako je bilo njegovo kolonijalno ime, iz 1615. godine od strane slikara Inka Guamana Pome[6] u njegovom delu „Nova hronika i dobra vlada” Kraljevska biblioteka, Danska.[7]
 
Bazilika

Sukre je osnovan 30. novembra 1538, pod imenom Ciudad de la Plata de la Nueva Toledo od strane Pedra Anzuresa. Zbog Španske okupacije za vreme kolonijalne ere Sukre je veoma podsećao na Španski grad zbog svojih uskih ulica koji ogledaju Andaluzijsku kulturu. Zbog svoje klime Sukre je bio poželjan grad za boravak u kolonijalnoj eri, služio je kao dobro mesto za odmor Španskih aristokrata i bogatih porodica. Sukre takodje ima univerzitet koji je jedan on najstarijih na svetu (Universidad Mayor Real y Pontificia de San Francisco Xavier de Chuquisaca). Bolivijski pokret za nezavisnost je počeo 25. maja 25 1809. zvonjavom zvona bazilike Svetog Franciska, ovo zvono je zvonilo do tačke pucanja ali se i dalje može naći u ovoj bazilici. Dana 12. jula 1839, predsednik Hose Migel de Velasko je proglasio Sukre glavnim gradom Bolivije.[8] Sukre je izgubio titulu glavnog grada kada je sedište vlade premešteno u La Paz 1898. Sukre do dana današnjeg privlači hiljade turista godišnje zbog svoje bogate istorije, dobro očuvanog starog dela grada i velikog broja dobro očuvanih starih crkava.[9]

Stanovništvo

uredi
Demografija
1976.1992.2001.2012.
63.625131.769193.873237.480

Privreda

uredi

Saobraćaj

uredi

Partnerski gradovi

uredi

Reference

uredi
  1. ^ Mesa, Carlos (2003). Presidentes de Bolivia entre urnas y fusiles: el poder ejecutivo, los ministros de estado (na jeziku: španski). La Paz: Editorial Gisbert. str. 24. 
  2. ^ Monroy, Ramón Rocha (5. 6. 2009). „Ultimas cartas de Sucre” (na jeziku: Spanish). Bolpress. Arhivirano iz originala 13. 7. 2013. g. Pristupljeno 27. 7. 2013. 
  3. ^ Lynch, John (2006). Simón Bolívar : a life. New Haven: Yale University Press. ISBN 978-0-300-13770-5. OCLC 213331197. 
  4. ^ „Climate: Sucre - Climate graph, Temperature graph, Climate table”. Climate-Data.org. Pristupljeno 5. 1. 2014. 
  5. ^ „Klimatafel von Sucre, Prov. Chiquisaca / Bolivien” (PDF). Baseline climate means (1961-1990) from stations all over the world (na jeziku: German). Deutscher Wetterdienst. Pristupljeno 27. 1. 2016. 
  6. ^ Adorno, Rolena. Felipe Guamán Poma de Ayala’s Nueva crónica y buen gobierno (New Chronicle and Good Government). Early Ibero/Ango Americanist Summit: New World Antiquities and Histories. (retrieved 8 Sept 2009)
  7. ^ Guamán Poma (1615). Guaman Poma, Nueva corónica y buen gobierno (1615). Royal Library, Denmark website. str. 1069. 
  8. ^ Sucre., Sociedad Geográfica (1903). Diccionario geográfico del Departamento de Chuquisaca: contiene datos geográficos, históricos y estadisticos. Impr. "Bolívar" de M. Pizarro. str. 296—97. 
  9. ^ Historic City of Sucre - UNESCO World Heritage Centre
  10. ^ „De Sucre a Jiujiang y pasando por Bologna estas son las ciudades hermanas de La Plata”. 0221.com.ar (na jeziku: španski). 0221. 2019-02-02. Arhivirano iz originala 16. 12. 2021. g. Pristupljeno 2021-12-18. 
  11. ^ „Hermanamiento de Ciudades”. smt.gob.ar (na jeziku: španski). San Miguel de Tucumán. Arhivirano iz originala 8. 6. 2019. g. Pristupljeno 2021-12-18. 
  12. ^ „Home page of Cardiff Council – Cardiff's twin cities”. Cardiff Council. 15. 6. 2010. Arhivirano iz originala 09. 06. 2011. g. Pristupljeno 10. 8. 2010. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi