Википедија

Suhoj T-3

Suhoj T-3 (rus. Сухой Т-3; NATO naziv engl. Fishpot-А) je eksperimentalni supersonični lovac presretač na mlazni pogon sa delta krilima napravljen u Rusiji. Avion je prvi put poleteo 1956. godine, a projekt je prerastao u serijski proizvođen lovac Suhoj Su-9 (1957) i Su-11/(T-47) (1962)

Suhoj T-3
Suhoj T-3
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1955.
Uveden u upotrebuprototip
Statusvan upotrebi
Prvi korisnik SSSR - sovjetsko vojno vazduhoplovstvo
Broj primeraka3
Dužina18,06
Razmah krila8,43
Visina4,82
Površina krila34,20
Prazan9.080
Maks. masa pri uzletanju11.200 kg
Turbo-mlazni motor1 h АЛ-7Ф
Potisak TMM1 x 76,00 kN
Brzina krstarenja846 km/h
Maks. brzina na Hopt2.100 km/h
Dolet1.840 km
Plafon leta18.000 m

Projektovanje i razvoj uredi

U junu mesecu 1953. godine OKB Suhoj je počeo projektovanje supersoničnog borbenog aviona i to: jednog sa strelastim krilima koji je dobio oznaku S-1 (prema obliku krila S-strelasta) i drugog sa delta krilima koji je dobio oznaku T-3 (prema T-trouglasta krila). Prototip ovog aviona sa oznakom T-3 je završen u oktobru mesecu 1955. godine i otpočeto je njegovo testiranje. Prvi probni let je obavljen 26. maja 1956, a javnosti je prvi put prikazan 24. juna 1956. godine u Tušinu na Dan avijacije zajedno sa ostalim novim avionima.[1] Prototip T-3 postaje leteća laboratorija na kojoj su testirani radari, motori i naoružanje. Nakon ovog prototipa napravljena je čitava serija prototipskih aviona. Prototipski avion sa oznakom T-43 obavio je prvi probni let 10. oktobra 1957. godine, njim je upravljao V. S. Iljušin[2] probni pilot koji je sa ovim avionom (do duše bez radara i naoružanja) 30. oktobra 1957. dostigao visinu od 21.500 m, a dva dana kasnije postigao brzinu od 2.200 km/h. Do kraja 1957. godine obavljeno je 40 letova ovim prototipom aviona i potvrdila ispravnost ovog konstruktivnog rešenja.

Tehnički opis uredi

Avion T-3 je jednosedi jednomotorni avion napravljen prema klasičnoj šemi, srednjokrilac je sa delta (trouglastim) krilom i uglom nagiba napadne ivice krila 53° što mu omogućava postizanje veoma velikih brzina. Repni stabilizatori su takođe strelastog oblika. Trup aviona je kružnog oblika i odlikovao se čistim aerodinamičnim površinama. Na nosu aviona se nalazio ulaz za vazduh. Imao je turbo mlazni motor Ljuljka AL-7F sa potisakom od 76 kN. Stajni organ je uvlačeći, sistema tricikl, prednja nosna noga se uvlačila u trup aviona, a glavne oslone noge su se nalazile ispod krila i u toku leta su se uvlačile u krila. Položaj krilnih nogu stajnog trapa je bio takav da nije smetao sistemu podvešavanja oružja i spoljnih rezervoara za gorivo. Kokpit pilota smešten u kabinu pod pritiskom, a lociran gotovo u samom nosu aviona omogućavao je dobru preglednost pilotu kako u fazama poletalja i sletanja tako i pri letu aviona. Avion T-3 je trebalo da bude naoružan raketame vazduh-vazduh 2 × Kalingrad K-8 ili Raduga K-9. U unutrašnjosti aviona bili su smešteni rezervoari za gorivo koji su mu omogućavali dolet od 1.840 km.[3][4][5]

Naoružanje uredi

 
Siluete aviona Suhoj T-3 i T-7
Naoružanje aviona: Suhoj T-3
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)
Broj i oznaka raketa v-v:(2 × Kalingrad K-8 ili 2 × Raduga K-9)
Broj podvešanih raketa 2


Operativno korišćenje uredi

Do operativnog korišćenja ovog aviona nije došlo, napravljeno je 3 prototipa za letna ispitivanja i jedan prototip koji je iskorišćen za statičko ispitivanje do uništenja. U toku ispitivanja vršene su prerade ovih prototipova tako da je poznato da su napravljena više pod tipova ovog aviona koji su imali oznake: (T-43; PT-7; PT-8; i T-47[5]), (T-49 i T-5[3]), (T-431; T-37; T-39; PT-7; PT-8 i T-5[6]). Ovi prototipovi aviona su niz godina služili kao leteće laboratorije na kojima su testirani radari, naoružanje i instrumentacija. Na osnovu ovih ispitivanja i poboljšanja nastala je serija aviona porodice Suhoj, Su-9, Su-11 i Su-13. Prvi od ovih aviona je poleteo 1957. godine i ušao je u serijsku proizvodnju.[traži se izvor]

Zemlje koje koriste ovaj avion uredi

Reference uredi

  1. ^ „SU-9 FISHPOT-B interceptor”. legion.wplus.net. Arhivirano iz originala 18. 03. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Kto estь kto”. www.airforce.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  3. ^ a b „Suhoй T-3”. www.airwar.ru. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Sukhoi T-4 (100) - bomber”. www.aviastar.org. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ a b „T-3, P.O.Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  6. ^ [1][mrtva veza]

Literatura uredi

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Bagratinov, Valeriй (2005). Krыlья Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Эksmo. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gordюkov, Nikolaй (1994). Pervыe reaktivnыe istrebiteli Suhogo (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Lavrov, A. B. (2010). Reformirvanie Voenno-vozdušnыh sil Rossii (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Novaя armiя Rossii. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (na jeziku: (jezik: engleski)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (na jeziku: (jezik: engleski)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (na jeziku: (jezik: engleski)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 

Spoljašnje veze uredi

  • „Zvanični sajt Suhoja” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 11. 2. 2011. [mrtva veza]
  • „Su-9,11,13” (na jeziku: (jezik: ruski) i (jezik: engleski)). www.sukhoi.org. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  • „VVS Rossii Kto estь kto:” (na jeziku: (jezik: ruski)). www.airforce.ru. Pristupljeno 30. 1. 2011. 
  • „T-3” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 4. 4. 2011. [mrtva veza]
  • „Sukhoi T-3 1956” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.aviastar.org. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  • „T-3, P.O.Sukhoi” (na jeziku: (jezik: engleski)). www.ctrl-c.liu.se. Pristupljeno 4. 4. 2011. 
  • „Suchoj T-3,” (na jeziku: (jezik: nemački)). Galerie. Pristupljeno 4. 4. 2011. [mrtva veza]
 
Suhoj T-3 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сухој_T-3&oldid=27747940”