Tabu

Tabu je u plemenskim zajednicama i primitivnim religijama apsolutna nedodirljivost i zabrana upotrebe svetih stvari ili kontakta sa njima. U slučaju prekršaja, sledi neka kazna za počinioca, ali i za zajednicu. U nekim zajednicama tabu mogu predstavljati i običajne norme koje se ni po koju cenu ne smeju prekršiti. Incest je jedan od najstarijih tabua, odnosi se na zabranu seksualnih kontakata među bliskim srodnicima.^[1]

Etimologija

Reč tabu potiče od reči tapu iz okeanskih jezika, naročito iz polinezijskih jezika, sa značenjem nedozvoljeno ili zabranjeno. Taj koren se javlja i u tonganskom i maorskom kao tapu i u havajskom kao kapu. Prvi put se koristi u engleskom jeziku 1777. godine, kada je britanski istraživač Džejms Kuk posetio Tongu i primetio da Tongoanci koriste reč tabu da označe bilo šta što je zabranjeno da se jede ili koristi.^[2] Nakon večere na njegovom brodu, gde je bio pozvao nekoliko Tongoanskih aristokrata, Kuk je zapisao:

Nijedan od njih nije seo, niti je jeo ni zalogaj od ičega... Kada sam izrazio iznenađenje na to, oni su rekli da su sve te stvari tabu; reč ima veoma duboko značenje, ali, uopšteno, znači da je stvar zabranjena.^[3]