Tanasije Milenković
Tanasije Tasa Milenković (Beograd, 1852- Beograd, 23. mart 1918) bio je pravnik, književnik, autor prvog srpskog kriminalističkog romana Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu i načelnik policije u vreme kralja Milana i njegovog sina kralja Aleksandra Obrenovića.
Biografija uredi
Služio je najviše policijskoj struci i stekao je glas odličnog policajca i organizatora policijske službe, a o svojoj struci je dosta i pisao.[1] Poznatija dela su mu Tasin dnevnik i Ponoć ili grozno ubistvo na Dorćolu.
U zimu 1878. godine na zahtev ruske vlade, predsednik vlade Jovan Ristić stavio je Milenkovića ruskom poslanstvu na raspolaganje. Kao carsko-ruski činovnik, Tasa je putovao u Rusiju. Na zahtev upravnika Beograda vraćen je za prvoga sekretara u glavnu policiju, gde je dugo bio član policije. Sve naredbe i raspisi u cilju osiguranja saobraćaja i lične bezbednosti potekle su iz njegovog pera.[2]
Na zvaničnom sajtu BIA, Tasa Milenković navodi se kao drugi u istoriji rukovodilac preteče ove organizacije, Odeljenja za poverljive policijske poslove, od 1900. do 1901. godine.[2][3]
Bio je član Društva Svetog Save, gde ga nalazimo još u vreme osnivanja društva.[1] Godine 1894. bio je izabran za člana Glavnog Društvenog Odbora. Koliko mu je ovo Društvo bilo bitno vidi se iz toga što je njegova supruga Lenka Beljinica zaveštala Društvu svoju kuću u Beogradu, u Uskočkoj ulici broj 9, od koje je obrazovana je Zadužbina Lenke Beljinice.[1]
Tasin dnevnik uredi
U svojim autobiografskim beleškama štampanim pod naslovom Tasin dnevnik – zapisi prvog srpskog policajca, beležio je šta se sve dešavalo na dvoru i oko dvora u ondašnjem Beogradu, uključujući i pripremu zavere koja će dovesti do surove likvidacije kraljevskog para u Majskom prevratu 1903. godine.[2] Nekoliko dana uoči prevrata obavestio je kralja Aleksandra Obrenovića o zaveri i dao mu imena oficira koji u njoj učestvuju, ali mu kralj nije poverovao.[2]
Smrt uredi
Nakon strahota koje je doneo Prvi svetski rat Tasa je u martu 1918. godine izvršio samoubistvo iz očajanja za propalom nam milom otadžbinom, izvinjavajući se u oproštajnom pismu što se na ovaj način kurtališe života.[2]
Svoju kuću u centru Beograda zaveštao je Srpskoj akademiji nauke i umetnosti, ali su ovu zadužbinu čelnici opštine Stari grad 2006. prodali investititorima da tu sagrade višespratnicu.[2]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b v Hadži Vasiljević, Jovan (1936). Spomenica društva Svetoga Save (1886-1936). Beograd: Štamparija Dragomira Popovića. str. 459.
- ^ a b v g d đ Popović, Jovan. „Tanasije Milenković: Prvi srpski policajac”. Čudo. Pristupljeno 01. 03. 2021.
- ^ „Rukovodstvo BIA kroz istoriju”. Bezbednosno-informativna agencija. Pristupljeno 01. 03. 2021.
Literatura uredi
- Spomenica društva Svetoga Save (1886-1936), ur. Dr Jovan Hadži Vasiljević, Beograd, 1936.
Spoljašnje veze uredi
- Nedeljko Kovačić: Tasa Milenković i grozno ubistvo na Terazijama
- Tasin dnevnik
- NAPUŠTENA DECA (1879) – Tanasije Tasa Milenković