Тарас Буљба (опера)
Taras Buljba je opera u četiri dela ukrajinskog kompozitora Mikole Lisenka. Libreto je napisao Mihaiilo Staritski (kompozitorov rođak) po romanu Taras Buljba Nikolaja Gogolja. Opera nije bila revidirana za vreme kompozitorovog života sve do smrti 1912. godine. Prvi put je izvedena 1924. godine. Današnje predstave, međutim, zasnivaju se na temeljitim revizijama, koje utiču na tekst, muziku i orkestraciju. Opera je izvođena 1930-ih i 1950-ih.
| Taras Buljba | |
|---|---|
 Poštanska marka iz posvećena 200. godišnjici rođenja N. V. Gogola, 2009. „Taras Bulba“. | |
| Kompozitor | Mikola Lisenko |
| Libreto | Mihaiilo Staritski |
| Jezici | Ukrajinski jezik Ruski jezik |
| Na osnovu | Taras Buljba po romanu Nikolaja Gogolja |
| Mesto premijere | Kijev |
| Pozorište | Nacionalna opera Ukrajine |
| Premijera | 1955. |
| Uloge | Taras Buljba, Ostap, njegov sin, Andrej, njegov sin, Nastja, njegova supruga, Mariltsia, kćerka poljskog guvernera Dubna, Guverner, Kobzar, Hor građana, Hor kozaka, |
| Žanr | Istorijski |
Istorija uredi
Lisenko je radio na Tarasu Buljbi tokom 1880-1891.[1] ali verovatno je njegovo insistiranje na upotrebi ukrajinskog jezika za izvođenje opere sprečilo bilo kakve produkcije tokom njegovog života. Lisenko je navodno potomak kozačkog vođe Vovgura Lisa iz 17. veka, tako da je priča možda ima poseban značaj za njega.[2] Ubrzo nakon što je dovršio operu, izveo ju je prijstelju Petru Iljiču Čajkovskom, koji je, kako se izveštava, „čitavu operu slušao s velikom pažnjom, s vremena na vreme izražavajući odobrenje i divljenje. Posebno su mu se svideli odlomci u kojima su nacionalni, ukrajinski, dodiri najizrazitiji. Čajkovski je zagrlio Lisenka i čestitao mu na talentovanom sastavu."
Izvođenja opere uredi
Istorija sadašnjeg oblika opere je složena. Klavirska partitura objavljena je 1913. godine, ali dobar deo kompozitorove originalne orkestracije je izgubljen. Preludij četvrtog čina prvi je put izveden na koncertu u Kijevu pod dirigentskom palicom Reinholda Glierea 1914. godine.[3] Prva izvedba pune opere dogodila se 1924. godine u Harkovu mada je izvođenje bilo neuspešno. Druge bolje primljene produkcije izvedene su u Kijevu 1927. i Tbilisiju 1930. što je stvorilo ideju o reviziji dela.
Reviziju dela su izveli 1937. Maksim Rilski (tekst), Lisenkov učenik Levko Revutski (muzika) i Boris Latošinski (orkestracija), a izveli su je u Moskvi. Ova verzija se sa druge strane susrela sa kritikom da se previše udaljila od Lisenkovih namera. Tek nakon Drugog svetskog rata, isti trio stvorio je današnju izvedbenu verziju, koja je premijerno predstavljena u Kijevu 1955. godine. Opera ostaje u repertoaru kijevske Opere, koja je operu izvela i u inostranstvu u Visbadenu (1982), Dresdenu (1987) i Zagrebu (1988).[4] Operna kuća tradicionalno izvodi operu na kraju svake operske sezone u Kijevu. Strukturne nedostatke dela mogu u velikoj meri biti posledica njegove istorije i činjenice da kompozitor nikada nije uspeo da prilagodi delo nakon što ga je čuo u pred izvođenju. Opera predstavlja veliki napredak za kompozitorova ranija dela kao što su Natalka Poltavka i Utopljena, a folklorni i nacionalistički elementi mnogo su bliže kontinuiranom muzičkom okviru koji takođe jasno pokazuje dug prema Čajkovskom.
Sinopsis uredi
Radnja u operi se događa u Tarasovom selu Dubno u Zaporožanskom seču u Ukrajini, u 17. veku, u vreme kada je Poljska tražila nadmoć u regionu. Ovaj sinopsis-kratak rezime zasnovan je na sadašnjoj verziji opere iz 1955.
Čin 1. uredi
Operi prethodi orkestralna uvertira.
U Kijevu, koji je zauzelo poljsko plamstvo (šlahta), čije sluge rasteraju gomilu, koja sluša pesmu kobzara.[a] Taras Buljba ostavlja svoje sinove Ostapa i Andreja u manastiru da se obrazuju. Andrija je već bio impresioniran poljskom devojkom koju je video (za koju se ispostavilo da je Mariltsja, ćerka poljskog guvernera Dubna). Ostap ohrabruje kobzara da otpeva patriotsku pesmu. Ovo ljuti Poljake, a u okršaju je kobzar ubijen.
Čin 2. uredi
Solista - Dmitrij Voronov
Tarasovo selo.
Ostap i Andrej vraćaju se iz Kijeva i pozdravljaju majku Nastju. Bulbin prijatelj Tovkach govori o tome kako su Poljaci izbili rat širom Ukrajine. Uprkos supružničkim protestima, Taras odlučuje da odvede svoje sinove na Seč, uporište Kozaka, kako bi učestvovao u borbama. Nastja propada.
Čin 3. uredi
Seč.
Taras uspešno podstiče besposlene stanovnike da se pridruže bitci. Andrej i Ostap se raduju tome, ali Andrej ima kratke predrasude, Ostap obeća da će ga uvek podržati. Bubnjari sazivaju savet kozaka. Uz Tarasovu podršku, oni biraju novog, smeđeg hetmana, Kirdijaha, koji će ih voditi. Izjavljuje da namerava da krene u bitku.
Čin 4. uredi
Scena 1 - Kozački logor.
Kozaci opsedaju Dubno, gde je Mariltsjin otac guverner. Poslala je svoju tatarsku sobaricu da nađe Andrija i moli ga za pomoć jer stanovnici trpe od gladi. Andrej pristaje da pomogne i sa sluškinjom odnese hranu u grad tajnim prolazom.
Scena 2 - Unutar zamka. (objekt poljskog plamstva (šlahta) na klasnim osnovama)
Andreja i Mariltsja izražavaju svoju ljubav jedno prema drugom. Andrej pita guvernera za njenu ruku. Po savetu svog sveštenika, guverner smatra da je primereno dozvoliti Andreji da se oženi, i imenuje ga pukovnikom u poljskoj vojsci.
Scena 3 - Kozački logor.
Taras čuje vest da su Tatari uništili Seč. Tada zatvorenik koji beži, govori mu o Andrejevom napuštanju. Vojska pod Andrejem izvodi napad iz zamka, a Taras ubija svog sina zbog njegove izdaje. Ostapova osećanja su rastrgana i on peva za svojim bratom.
Scena 4
U čisto orkestralnom prizoru Taras i Ostap vode kozake do pobede nad Poljacima i zauzimaju grad Dubno. Ovaj kraj se značajno razlikuje od originalnog Gogolja u kojem su prvo Poljaci zarobili Ostapa, a potom Tarasa i okrutno izveli javnost. Mnoge druge značajne karakteristike romana - posebno dvosmisleno ponašanje Tarasa i Kozaka prema lokalnim Jevrejima - takođe su izostavljene (vidi članak Taras Buljba).
Uloge uredi
| Uloga | Tip glasa |
|---|---|
| Taras Buljba | bas |
| Ostap, njegov sin | bariton |
| Andrij, njegov sin | tenor |
| Nastja, njegova supruga | kontra alt |
| Mariltsi, kćerka poljskog guvernera Dubna | sopran |
| Guverner | bas |
| Kobzar | tenor |
| Građani | hor |
| Kozaci | hor |
Opera "Taras Buljba", M. Lisenko, u izvođenju Ukrajinske opere 2001 uredi
 Opera "Taras Buljba", M. Lisenko, izvođenje u Ukrajinskoj operi 2001, -YouTube video | |
| Opera "Taras Buljba", M. Lisenko, Arija Ostapa, -YouTube video |
Činovi i scene uredi
УВЕРТИРА 1 ЧИН * Сцена и песма Кобзара * Сцена и арија Тараса * Арија Андрја, * сцена и дует Андрије и Остапа * Рецитатив и арија Насти
|
2 ЧИН * Почасни хор "Слава" * Сцена и песме Тараса * Прича из "бајке" * Арија Остап * Сценска проба Настја и Завршно
|
3 ЧИН * Увод и збор козака * Рецитал и Арија Андрев, дует Андрев и Остап * Сцена са гласником и финале
|
4 ЧИН * Увод, рецитал и Арија Андрев * Арија Марилтси са хором
|
5 ЧИН * Арија Тарас * Сцена битка и смрт Андреја * Арија Остап * Сценски напад Дубна ФИНАЛЕ
|
Napomene uredi
- ^ Kobzar je svirač ukrajinskog narodnog žičanog instrumenta - kobze, koji u ukrajinskom folkloru predstavljaju isto što i gusle u srpskom folkloru
Refernce uredi
- ^ Oxford Music Online,Ukraine
- ^ Website of the pianist Iryna Riabchun Arhivirano 2008-11-20 na sajtu Wayback Machine
- ^ Website of Kiev Philharmonia
- ^ Web site of National Opera House of Ukraine, Kiev Arhivirano 2008-12-24 na sajtu Wayback Machine
Spoljašnje veze uredi
- Opera «Taras Bulьba» pod otkrыtыm nebom
- Harьkovskiй opernый teatr dal operu «Taras Bulьba» pod otkrыtыm nebom
- Taras Bulьba Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. februar 2020)
- N. Lыsenko* – Taras Bulьba
