Википедија

Тајна замка Чимниз

детективски роман британске списатељице Агате Кристи

Tajna zamka Čimniz je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u Velikoj Britaniji u izdanju izdavačke kuće "The Bodley Head" u junu 1925.[1] i u SAD u izdanju izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" kasnije iste godine.[2] U romanu se prvi put pojavljuju likovi nadzornika Betla i ledi Ajlin „Bebice“ Brent . Britansko izdanje se prodavalo po ceni od sedam šilinga i šest penija,[3] a izdanje u SAD po ceni od 2 dolara.[2]

Tajna zamka Čimniz
Orig. naslovThe Secret of Chimneys
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
Datumjun 1925.
Broj stranica310
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikPut snova
NaslednikUbistvo Rodžera Akrojda

Na zahtev Džordža Lomaksa, lord Katerham nevoljno pristaje da organizuje vikend prijem u svom domu, "Čimnizu". U kući se dešava ubistvo čime počinje sedmica brzih događaja sa policijom među gostima.

Roman je bio dobro prihvaćen pri prvom objavljivanju, opisan kao više od zagonetnog ubistva jer je u pitanju potraga za blagom. Kasnije recenzije su otkrile da je to prvorazredna zabava i jedan od najboljih spisateljicinih ranih trilera. Najnovija recenzija kaže da roman zahteva veliko isključenje neverice. Kasniji recenzenti primećuju da opisi likova koriste terminologiju vremena u kojima je napisano i da bi se decenijama kasnije mogli smatrati rodističkim.

Radnja uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Kada su se sreli u Bulavaju, Entoni Kejd pristao je da preuzme dva posla za svog prijatelja Džejmsa Mekgrata. Entoni kreće u London da preda rukoppis sećanja izdavaču i da vrati pisma ženi koja ih je napisala. U Engleskoj, političar Džordž Lomaks ubeđuje lorda Katerhama da priredi kućnu zabavu u vili "Čimniz". Pozvani su Džordžova sestra od tetke Virdžinija Revel i Hiram Fiš, sakupljač prvih izdanja knjiga, zajedno sa glavnim učesnicima političkog plana za obnovu monarhije u Hercoslovačkoj – uz uveravanje da će novootkrivenom naftom tamo upravljati britanski sindikat.

Kejdove prve noći u Londonu, konobar krade pisma iz njegove hotelske sobe. Izdavač šalje gospodina Holmsa da preuzme sećanja. Napisao ih je pokojni grof Stilptič od Hercoslovačke. Sada kada je nafta otkrivena, narod je u previranju između republikanaca i rojalista. Kejd na savet stavlja lažnu pošiljku u hotelski trezor. Lopov donosi jedno pismo Virdžiniji Revel u njen dom jer je njeno ime u potpisu svakog pisma. Ne znajući da ona nije pisala pisma, on želi da je uceni. Iz hira, ona plaća i obećava još novca sledećeg dana. Kada je stigla kući sledećeg dana, ona ga zatiče ubijenog u svojoj kući, a Entonija Kejda na vratima. Kejd organizuje da policija otkrije telo negde drugde kako bi izbegao bruku i dozvolio Virdžiniji da nastavi do Čimniza.

Kod Čimniza knez Mihail, pretpostavljeni naslednik davno praznog prestola Hercoslovačke, ubijen je u noći svog dolaska. Kejd je iste večeri bio u Čimnizu gde je ostavio otiske stopala napolju, ali ne i u zatvorenom. Hrabro se predstavio nadzorniku Betlu, objašnjavajući priču o sećanjima i ubeđujući Betla u njegovu nevinost u ubistvu. Pošto je video da se mrtvi kraljević predstavljao kao gospodin Holms, Kejd sledi sopstvene zamisli u pronalaženju ubice, dok Betl vodi glavnu istragu. Sledeći prestolonaslednik, Nikola, Mihailov brat od strica, skupljao je novac na osnovu svojih očekivanja u Americi. Kejd proverava guvernantu, nedavnog dodatka u domaćinstvu i putuje u Francusku da razgovara sa njenim prethodnim poslodavcem.

Francuski lopov po imenu Kralj Viktor ukrao je dragulj Koh-i-nor iz Londonske kule i zamenio ga je kopijom napravljenom nekoliko godina ranije. Čimniz je jedino mesto gde se može sakriti iako ga mnoge potrage nisu pronašle. Kralj Viktor je pušten iz zatvora u Francuskoj nekoliko meseci ranije, a Betl očekuje da će tražiti da ga povrati. U noći kada je Kejd bio u Francuskoj došlo je do provale u Čimnizu. Virdžinija Revel čula je buku i videla kako jedan ili dva muškarca rastavljaju stari oklop. Ona i Bil Eversli ne uspevaju da uhvate lopova. Sledeće noći, njih troje čekaju drugi pokušaj i hvataju gospodina Lemoana od Suretea koji je na tragu kralja Viktora. Betl ga je čekao. Ukradena pisma se pojavljuju u Kejdovoj sobi. Betl shvata da lopovi žele da dešifruju pismo koje ukazuje na mesto na kom se nalazi ukradeni dragulj jer ga je grof Stilptič premestio sa mesta gde ga je kraljica sakrila. Ovo je učinjeno i otkriven je trag: "Ričmond sedam uzastopno, osam levo, tri desno". Betl prati trag Ričmonda do cigle u skrivenom prolazu što zauzvrat otkriva još jednu zagonetku. Kejd se iskrao u Dover da pronađe adresu na papiru koji mu je dao Boris Ančukov, sobar pokojnog kraljevića i otkriva sastanak družine kralja Viktora. Hiram Fiš, zaista Pinkertonov detektiv na tragu lopova za njegove zločine u Americi, a pravi gospoidn Lemoan vezan kao talac.

U Čimnizu su se svi okupili da čuju objašnjenje zagonetke. U biblioteci, Boris pronalazi gospođicu Brun sa pištoljem jer namerava da ga ubije i uzme dragulj. Oni se bore, a pištolj je opalio u njenoj ruci i ranio je. Gospođica Brun je ubila kraljevića Mihaila jer ju je prepoznao kao nekog drugog. Ona je bila poslednja kraljica Hercoslovačke za koju se smatralo da je ubijena sa svojim mužem u revoluciji, ali je pobegla. Napisala je šifrovana pisma kapetanu O’Nilu odnosno kralju Viktoru i potpisala ih imenom Virdžinije Revel. Kejd uvodi pravog gospodina Lemoana u skupinu dok Hiram Fiš hvata u zamku kralja Viktora koji se predstavljao kao francuski detektiv, a u Americi kao Nikola. Entoni Kejd je dao "gospodinu Holmsu" lažni paket, prava sećanja Džimiju Mekgratu da zaradi svojih hiljadu funti. Kejd i Fiš rešavaju zagonetku i pokazuju na ružu na zemljištu gde je Koh-i-nor naknadno pronađen. Entoni se predstavlja kao nestali kraljević Nikola spreman da se udruži sa britanskim sindikatom. On se nudi kao sledeći hercoslovački kralj. Ranije tog dana oženio se Virdžinijom koja će biti njegova kraljica.

Likovi uredi

(Drugi identiteti koje preuzimaju likovi u toku romana dati su u srednjim zagradama)

Stanari "Čimniza" i gosti na prijamu:

  • Klement Edvard Alister Brent, 9. markiz od Katerhema, lord Katerham
  • Lejdi Ajlin "Bebica" Brent, najstarija ćerka lorda Katerhema
  • Virdžinija Revel, sestra od tetke Džordža Lomaksa, ćerka vršnjaka, društvene lepotice i mlade udovice Timotija Revela, bivšeg britanskog izaslanika u Hercoslovačkoj. Ima 27 godina.
  • Hiram P. Fiš, sakupljač prvih izdanja pozvan na prijem od strane lorda Katerhama [američki agent na tragu kralja Viktora]
  • Herman Ajzakštajn, finansijer britanskog naftnog sindikata
  • Batler Tredvel
  • Gospođica Ženevjev Brun, francuska guvernanta dve mlađe sestre ledi Ajlin Dulsi i Dejzi [bivša hercoslovačka kraljica Varaga]

Prijatelji iz Južne Afrike:

  • Entoni Kejd, pustolov školovan u Britaniji, nije imao sreće kada je roman počeo. Ima 32 godine, i 14 godina nije bio u Engleskoj.
  • Džejms Mekgrat, Kanađanin koji je uvek tražio zlato, zatražio je da dostavi pošiljku u London

Britanski zvaničnici:

  • Plemeniti Džordž Lomaks, iz ministarstva spoljnih poslova
  • Bil Eversli, radi za Džordža Lomaksa i jedan je od pozvanih na prijem

Hercoslovaci:

  • Kraljević Mihail Obolovič od Hercoslovačke [Gospodin Holms iz Izdavačke kuće "Balderson i Hodžkinsa"] [Grof Stanislav], druga žrtva ubistva
  • Kapetan Andraši, njegov konjanik
  • Boris Ančukov, njegov sobar
  • Baron Lolopretzil, londonski predstavnik Lojalističke stranke Hercoslovačke
  • Hercoslovački kraljević Nikola Obolovič [Entoni Kejd, pustolov], odrastao i školovan u Engleskoj
  • Holanđanin Pedro, agent „Drugova Crvene ruke“

Policija i istražitelji:

  • Inspektor Bedžgvorti, mesna policija.
  • Dr Kartvrajt, patolog
  • Pozornik Džonson, najnoviji dodatak u mesnoj policiji, povezan sa šefom stanice u vozu tako da je svestan svih dolazaka i odlazaka vozom.
  • Nadzornik Betl iz Skotland Jarda, uvek na licu mesta.
  • Gospodin Lemoan iz Suretea, francuski detektiv takođe u potrazi za kraljem Viktorom.
  • Profesor Vinvud, dekoder.

Ostali:

  • Đuzepe Manueli, italijanski konobar u hotelu "Blic", lopov i ucenjivač, prva žrtva ubistva
  • Kralj Viktor, međunarodni kradljivac dragulja nedavno pušten iz zatvora u Francuskoj [gospodin Šele, gost u mesnoj gostionici "Kriketaši"] [Gospodin Lemoan iz Suretea] [Kapetan O’Nil] [Kraljević Nikola Obolovič od Hercoslovačke u Americi], prilično ponosan čovek na svoje veštine u krađi i prerušavanju, izraženom u ulozi gospodina Lemoana. Traže ga tri naroda
  • Anžel Mori, bivša plesačica u "Foli Beržeru", kradljivica dragulja u bagri kralja Viktora, a kasnije kraljica Varaga od Hercoslovačke [gospođica Brun, francuska guvernanta Katerhamovih ćerki]. Ubila je kraljvića Mihaila, a u borbi sa Borisom ubijena je iz svog pištolja.

Književni značaj i prijem uredi

ČAsopis Književni dodatak je recenzirao roman u svom izdanju od 9. jula 1925. i nakon postavljanja priče blagonaklono je izjavio da „postoji... gusta magla zagonetke, unakrsnih ciljeva i romantike koja vodi do najneočekivanijeg i veoma zadovoljavajućeg završetka“.[4]

Recenzent za časopis Posmatrač je 28. juna 1925. napisao: „Gospođa Kristi bezdušno uranja u pravi vrtlog ubistava, nevino umešanih posmatrača, balkanske politike (lakše ruritanske vrste), imitatora, tajnih društava, šifri, stručnjaka, tajnih skrovišta, detektiva (pravih i lažnih) i pobedonosno izlazi na kraju pre nego što su njeni čitaoci bili suviše beznadežno zbunjeni. Ne ubija se niko ko je bitan. Pravi ljudi se venčavaju, ipak, prvo su nam se svideli zbog svog neobičnog odnosa prema neobično animiranim radnjama oko sebe." Recenzent je zaključio da su Kristina „genijalnost i bistra glava zaista izvanredni“.[5]

Recenzija u časopisu Škot 16. jula 1925. počela je ovako: „Uprkos hercoslovačkoj politici i pozadini nafte i finansija, ovaj novi roman Agate Kristi zaokuplja čitaoca kada se svodi na posao uklanjanja leša koji je nevino naišao, ali ne bi bio odbijen bez opasnosti od teške bruke“ i nastavio da kaže: „To je uzbudljiva priča sa zbunjujućim nizom mogućih ubica i radoznalom zbirkom detektiva, početnika i profesionalaca, a i sa prevarantom od međunarodnog značaja i (navodnim) vrhunskim sposobnostima." Recenzija je zaključila: „U ovoj priči ima više od ubistva. U njoj je potraga za blagom, ne za zlatom već za draguljem, a priča je prikladno postavljena za glavni deo u Čimnizu, toj povesnoj vili čija će tajna biti otkrivena u poglavlju 29, mada je ovo moglo pametno da s otkrije i malo ranije.[6]

Robert Barnard je rekao da je važno zapamtiti kada je ovaj roman napisan: „Ako možete da uzmete sve rodističke primedbe kojih je bilo mnogo u njihovo vreme, a ovo je prvoklasna zezancija tim bolje što nije deo „zapleta“ da se preuzme svetska raznolikost. Tiče se prestola i krunskih dragulja Hercoslovačke i kombinuje takve elemente nade sa sjajnim mladim stvarima i nekim efektnim karikaturama." Njegova konačna odluka o romanu u celini bila je da je to bio „ubedljivo najmanje užasan od ranih trilera“.[7]

Čarls Ozborn: „Tajna zamka Čimniz je jedan od najboljih ranih trilera Agate Kristi (...). Njen stav prema demokratiji je toliko nesimpatičan, barem kako ga izražava lik kome gospođa Kristi očigledno odobrava, da otkriva neočekivano autoritarni aspekt autorove prirode“.[8]

U svojim analizama Kristine beležnice objavljenim 2010. i 2012. godine, Kristin stručnjak i arhivista Džon Karan napisao je da je „potrebno veliko udaljenje neverice ako se neki aspekti zavere prihvate”.[9] Karan je roman smatrao „prijatnim, ali besmislenim nemirom... prepunom nerešenih krajeva, neverovatnim pobudama i neubedljivim likovima“ i smatrao je Kristine romane Čovek u smeđem odelu i Zagonetka Sedam brojčanika „ako ne verodostojnijim, barem daleko manje neverovatno“ od Čimniza.[10]

Pominjanja i aludiranja uredi

Pominjanje stvarnih mesta uredi

Hotel "Blic" je delimično pominjanje londonskog hotela "Ric" iako se mesto "Blica" poklapa sa mestom hotela "Savoj" gde je Cezar Ric bio upravnik, a koji je blizu nasipa. Kristijeva je koristila isto mesto (i isto ime za nju) u kratkim pričama Veština slepog čoveka i Čovek koji je bio Broj 16 iz 1924. godine koje su kasnije bile deo zbirke Ortaci u zločinu iz 1929. godine .

Pominjanje u drugim delima uredi

Izmišljena zemlja Hercoslovačka ponovo se pojavljuje u kratkoj priči Stimfalidske ptice koja je prvi put objavljena u aprilskom izdanju časopisa "Strand" 1940. godine, a kasnije se pojavila u zbirci priča Herkulovi zadaci iz 1947. godine. Takođe se ukratko pominje i u romanu 1, 2, cipela se raspala iz 1940. godine.

Kristijeva je kasnije koristila vilu „Čimniz“ zajedno sa likovima Bila Everslija, Bebice, Džordža Lomaksa, Tredvela i lorda Katerhama iz ove knjige u romanu Zagonetka Sedam brojčanika iz 1929.

Pominjanje pravih događaja uredi

Roman je napisan 1925. godine. Likovi u priči odnose se na događaje koji su se desili oko 7 godina ranije, odnosno na kraju Velikog rata kada su razbijeno Austrougarsko i Osmansko carstvo. Rat se nikada direktno nije pominjao. Umesto toga, u 19. poglavlju nadzornik Betl kaže: „Pre nešto više od sedam godina dešavalo se mnogo toga što su oni nazivali rekonstrukcijom, posebno na Bliskom istoku. U isto vreme, mnoge kraljevske ličnosti su bile u Engleskoj, među kojima i hercoslovačka kraljica i grof Stilptič. Sve balkanske države zanimali su razgovori. U to vreme je dijamant Koh-i-nora nestao u zapletu. Kasnije, u neodređenoj godini, Hercoslovaci su ustali protiv kralja i njegove obične žene. Otprilike u to vreme, gospođa Virdžinija Revel i njen suprug Tim bili su deo diplomatske misije iz Velike Britanije u Hercoslovačkoj tako da je gospođa Revel upoznala kraljevića Mihaila. Ona je bila jedina takva osoba prijemu, ali ne i jedina osoba u kući. Neposredno posle rata desila se krađa koja je rasvetljena u ovom romanu.

Prilagođavanja uredi

Pozorište uredi

Roman Tajna zamka Čimniz Kristijeva je prilagodila u pozorišnu predstavu 1931. godine, ali je njeno planirano izvođenje otkazano. Ipak, jedan primerak je stavljen u Britansku biblioteku gde se nalazi, a jedan je dat Kristinoj ćerki na čiji zahtev njegovo postojanje nije javno otkriveno. Dvadeset godina kasnije, još jedan primerak pojavio se u Kanadi gde je dobio svetsku premijeru 16. oktobra 2003.

Televizija uredi

Roman je ekranizovan kao peizoda serije Marpl sa Džulijom Makenzi u naslovnoj ulozi. Ekranizacija je zadržala Čimniz kao mesto radnje. Međutim, ubacivanje gospođice Marpl kao glavnog detektiva samo je prva od mnogih promena u priči Ekranizacija takođe sadrži delove iz kratke priče o gospođici Marpl "Travka smrti".

Glumačku postavu čine Edvard Foks kao Lord Katerham, Entoni Higins kao grof Ludvig, Džonas Armstrong kao Entoni Kejd, Šarlot Solt kao Virdžinija Revel i Dervla Kirvan kao Bebica. Dervla Kirvan, u svojim kasnim tridesetim, glumila je Bebicu. Činilo se da od njih dve, ledi Virdžinija ima više zajedničkog sa snopom romana. Radio Vreme primetilo je da je ova ekranizacija bila „klasična Agata Kristi, iako je samo blago povezana sa svojim originalnim... Čitaoci će biti potpuno zbunjeni – a zaplet ima više rupa nego žrtva ubistva“.[11]

U ekranizaciji su napravljene sledeće izmene:

  • Gospođica Marpl dodata je u priču kao glavna detektivka.
  • Herman Ajzakštajn, Džejms Mekgrat, kapetan Andraši, Boris Ančukov, baron Loloprejci, grof Pedro, dr. Kartvrajt, pozornik Džonson, nadzornik Betl, gospodin Lemoan, profesor Vinvud, Đuzepe Manueli, kralj Viktor i Anžel Mori su izbačeni.
  • Umesto njih dodati su likovi služavke Agnes, Džefersa i ledi Medlin Katerham.
  • Gospođica Dženevjev Brun postala je gospođica Blenkinsop dok su Hiram P. Fiš i inspektor Bedžvorti spojeni u lik inspektora Finča.
  • Zbog izbacivanja lika Đuzepea Manuelija, prva žrtva ubistva postala je kućna pomoćnica Tredvelova (u romanu batler Tredvel). Druga žrtva ubistva ostao je kraljević Mihail Obolovič koji se predstavljao kao grof Stanislav kome je ime promenjeno u grof Ludvig von Štajnah.
  • Ledi Virdžinija i Bebica su u ekranizaciji postale sestre.
  • Politička veza premeštena sa izmišljene Hercoslovačke na Austriju postala je lažni trag.
  • Takođe su promenjeni identitet i pobuda ubice.

Grafički roman uredi

Roman Tajna zamka Čimniz je objavila izdavačka kuća "HarperCollins" kao grafički roman 20. avgusta 2007 koji je prilagodio Fransoa Rivije, a ilustrovao Lorens Saner (ISBN 0-00-725059-2). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je prvi put objavila u Francuskoj izdavačka kuće "Emanuel Prusta" 2002. godine pod nazivom "Tajna Čimniza".

Izvori uredi

  1. ^ „Announcement”. The Publishers' Circular and Booksellers Record. 122 (3076): 733. 3. 6. 1925. 
  2. ^ a b Marcum, JS (maj 2007). „American Tribute to Agatha Christie: The Classic Years 1920s”. Insight BB. Pristupljeno 7. 9. 2018. 
  3. ^ Wagstaff, Vanessa; Poole, Stephen (2004). Agatha Christie: A Readers Companion. Aurum Press Ltd. str. 41. ISBN 1-84513-015-4. 
  4. ^ The Times Literary Supplement, 9 July 1925 (p. 466)
  5. ^ The Observer, 28 June 1925 (p. 7)
  6. ^ The Scotsman, 16 July 1925 (p. 2)
  7. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 204–205. ISBN 0-00-637474-3. 
  8. ^ Osborne, Charles (1982). The Life and Crimes of Agatha Christie. London: Collins. str. 32–33. ISBN 978-1854790064. 
  9. ^ Curran, John (2012). Agatha Christie: Murder in the Making: More Stories and Secrets from Her Notebooks. Harper. str. 96. ISBN 978-0062065421. 
  10. ^ Curran, John (2012). Agatha Christie: Murder in the Making: More Stories and Secrets from Her Notebooks. Harper. str. 106–107. ISBN 978-0062065421. 
  11. ^ Jane Rackham in Radio Times, 18–31 December 2010
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тајна_замка_Чимниз&oldid=27536342”