Tenšoin
Tenšoin (天璋院, 5. februar 1836 — Tokio, 20. novembar 1883.), poznata i kao Acuko (篤子), bila je zvanična žena Tokugave Ijesade (徳川 家定) trinaestog šoguna Tokugava šogunata.
Tenšoin 天璋院 | |
|---|---|
 Tenšoin | |
| Druga imena | Okacu Acu-hime Fudživara no Sumiko |
| Datum rođenja | 5. februar 1836. |
| Mesto rođenja | Kagošima, Sacuma, Japan |
| Datum smrti | 20. novembar 1883. (47 god.) |
| Mesto smrti | Tokio, Japan |
| Supružnik | Tokugava Ijesada |
| Roditelji | Shimazu Tadatake |
Biografija uredi
Tenšoin je rođena u Kagošimi 1835. kodine kao ćerka Ojuki i Šimazu Tadatakea glave porodice Imaizumi-Šimazu (今和泉島津) koja je bila ogranak Šimazu klana u oblasti Sacuma.
Roditelji su je po rođenju nazvali Kacu (一) ali kada je Šimazu Narijakira usvojio 1853. dobila je novo ime Acuko (篤子). Pošto je Narijakira bio daimjo oslovljavana je sa Acu-hime a nakon što je ponovo usvojena od strane Fudživara porodice (kako bi imala odgovarajuću porodičnu pozadinu za udaju za šoguna) Konoe Tadahiro joj daje novo ime koje glasi Fudživara no Sumiko (藤原の敬子).
Tenšoin (tada Kacu) izabrana je da pomogne Narijakiri u političkim namerama. Period u kome je živeo i radio bio je veoma nestabilan usled obaranja politike zatvorenosti, pretnje od spoljne politike i rata, smrti šoguna i reizbora novog. Pitanje novog šoguna u turbulentnim vremenima postalo je goruće pitanje zbog stava koju će novi vladar Japana imati prema strancima a kao podrška novom šogunu Tenšoin je izabrana kao buduća supruga. Za te potrebe Tenšoin zvanično napušta Sacumu 21. avgusta 1853. a odatle putuje za Kjoto (zbog ponovnog usvajanja) a zatim i do Eda (sadašnjeg Tokija). U Sacumu se više nikad neće vratiti.
Do braka dolazi 18. novembra 1856. kad zvanično postaje midaidokoro (zvanična supruga) šoguna Ijesade. Dve godine kasnije umiru i Ijesada i Narijakira. Odlučeno je da novi šogun bude Tokugava Ijemoči a Acuko, kao udovica, postaje 26. avgusta 1858. budistička monahinja, uzimajući po običaju novo ime, Tenšoin. Sve do 1862. podržavala je pokret Kobu gatai ("unija šogunata i carskog dvora") budući da se za te potrebe Ijemoči (koji je bio njen usvojeni sin) oženio carskom princezom Mazu no Mija Čikako, ćerkom cara Ninka i mlađe sestre cara Komeija. Nakon toga oblast Sacuma traži povratak Tenšoin ali ona to odbija i ostaje u Edu. Godine 1866. umire i Ijemoči pa poslednji šogun, Jošinobu, preuzima vlast u svoje ruke neposredno pred izbijanje građanskog rata. Tokom meidži obnove Tenšoin pomaže u pregovorima za mirnu predaju Edo zamka Sono džoi pobunjenicima (kasnije zvanične carske vojske) i sprečava dalje krvoproliće.
Ostatak života provodi brinući se o Tokugavi Ijesatou koji je bio zvanični naslednik (16. po redu) Tokugava klana. Seli se u Tokugava rezidenciju u Sendagaji, deo oblasti Šibuja u Tokiju (Edo je posle Meidži obnove preimenovan u Tokio) gde ostaje do kraja života. Bolovala je od Parkinsonove bolesti od čijih posledica umire 20. novembra 1883. u svojoj 47 godini. Sahranjena je u hramu Kaneidži u Uenu (deo Tokija) zajedno sa svojim mužem Ijesadom.
U čuvenoj Taiga drami koje državna televizija Japana svake godine snima i emituje o istorijskim ličnostima Japana, serija iz 2008. pod nazivom Acuhime (koja se sastoji od 50 epizoda je posvećenja) njenom životu. Glavna uloga poverena je glumici Aoi Mijazaki.