Teodora Kantakuzin (supruga Aleksija IV)

Teodora Kantakuzin Velika Komnina (umrla 12. novembra 1426) bila je supruga cara Aleksija IV od Trapezunta. U svojoj hronici, Laonika Halkokondil ističe njenu lepotu, njen sin Jovan Veliki Komnin je optužio da je imala aferu sa protovestijariem trapezuntskog dvora; međutim, drugi izveštaji je opisuju kao vernu i voljenu ženu, koja je čuvala mir između cara Aleksija IV i njegovih sinova. U oba slučaja, tokom njenog života njihov sin Jovan je pobegao u Gruziju i vratio se tek nakon Teodorine smrti.

Teodora Kantakuzin
Lični podaci
Datum rođenja	1382.
Mesto rođenja	Konstantinopolj,
Datum smrti	12. novembar 1426.(1426-11-12) (43/44 god.)
Porodica
Supružnik	Aleksije IV Veliki Komnin
Potomstvo	David Veliki Komnin, Jovan IV Veliki Komnin, Marija Velika Komnina Paleologina, Aleksandar Trapezuntski, Despina Khatun, Eudokia Komnene, Princess of Trebizond, unknown daughter Comnene
Roditelji	Theodore Kantakouzenos

Porodica

Vizantolog Donald Nikol opisuje Teodorino poreklo kao „nejasno“. Ektesis Hronika implicira da je bila ćerka nosioca vojnog čina protostratora, a Nikol napominje da postoje hronološki razlozi protiv poistovećivanja njenog oca sa izvesnim Manojlom Kantakuzinom koji je poslat u diplomatsku misiju sultanu Mehmedu I u zimu 1420- 1421.

Međutim, Tjeri Gančou je pružio dokaze koji ukazuju na to da je Teodora bila najstarija ćerka Teodora Paleologa Kantakuzina, ujaka cara (Manojla II Paleologa), i Helene Ouresine Dukine, i navodi njenu braću po redosledu rođenja: Dimitrije, protostrator Manojlo, Đorđe, mega domestik Andronik, i Toma. On tvrdi da su ovi dokazi ignorisani zbog neopravdanog oslanjanja na spise Teodora Spandounesa, koji je pisao mnogo posle pouzdanijih savremenih izvora.

Život

Rođena u Carigradu oko 1382. godine, Teodora je imala samo trinaest godina kada je 1395. godine postala supruga savladara cara Aleksija IV Velikog Komnina, koji je bio približno istih godina. Ona je postala vladajuća carica kada je njen muž postao jedini car Trapezuntskog carstva nakon smrti njenog svekra, cara Manojla III, 1417. godine.

Odlomak u Istoriji Halkokondila kaže da je Teodora postala ljubavnica protovestijara na Trapezuntskom dvoru, što je čin preljube koji je isprovocirao njenog sina Jovana IV da ubije zvaničnika, a zatim zatvori njegove roditelje u palatu. Njegove roditelje spasili su arhonti grada koji su Jovana poslali u progonstvo u Gruziju. Međutim, ovaj odlomak se smatra jednim od nekoliko interpolacija u Halkokondilovoj Istoriji; pisar u jednom redu prenosa teksta primećuje razliku u stilu, dodajući na početku odlomka napomenu da „izgleda da je ovo napisao neko drugi a ne Laonik“, a na kraju odlomka završava se još jedna beleška koja navodi „odavde je Laonik“. Dalje, priča je u suprotnosti sa hronologijom i drugim izvorima. Možda je pisac ove priče pobrkao sa ranijom aferom između člana carske porodice Trapezunta i protovestijara, naime cara Manojla III, Teodorinog svekra. Ovaj skandal navodi španski putnik Ruj Gonzales de Klavijo, koji je posetio Trapezunt 1404. nedugo posle događaja. On dodaje da je ova skandalozna veza navela mladog cara Aleksija IV, Teodorinog muža, da se pobuni protiv svog oca cara Manojla III.

Car Manojlo III je umro 5. marta 1417. godine. Aleksije IV ga je nasledio a Teodora je postala carica. Ostala je carica skoro deceniju do svoje smrti u trećem satu noći. Teodora je sahranjena u crkvi Bogorodice Hrisokefale na Gidonskom groblju sa ostalim carevima Trapezunta.

Čini se da se tek posle Teodorine smrti (1426) Jovan IV pobunio protiv svog oca, jer njegova pokojna majka više nije mogla da posreduje u sve većem rivalstvu između oca i sina. Naprotiv, vrlinu, pobožnost i vernost carice Teodore proslavlja njen sunarodnik, učenjak Vasilije Visarion, u tri monodije koje je posvetio svojoj dobrotvorki, i u posebnoj besedi utehe upućenoj caru Aleksiju IV, neutešnom od smrt njegove voljene carice. Na kraju, ali ne i najmanje važno, sam Jovan IV je, nakon svog stupanja na presto 1429. godine, odao počast vrlinama svoje preminule majke u hrisovulji u korist manastira koji je ona osnovala.

Deca

Teodora se udala za cara Aleksija IV sa kojim je imala šestoro poznate dece:

• Elena Trapezuntska (oko 1395 - 1410), koja se udala za srpskog despota Đurađa Brankovića, bila je njegova prva supruga.
• Ćerka, koja se udala za Džahan Šaha vladara Kara Kojunlua
• Jovan IV Trapezuntski (oko 1403–1460).
• Marija Trapezuntska (oko 1404–1439); udala za cara Jovana VIII Paleologa.
• Aleksandar Trapezuntski, savladar sa ocem; oženio se Marijom Gatiluzio, ćerkom Dorina I, gospodara Lezbosa.
• David Trapezuntski (oko 1408–1463).

Dve ćerke su kasniji genealozi pridodali caru Aleksiju IV i carici Teodori. Mišel Kuršanski je tvrdio da se ovi brakovi zapravo nikada nisu ni dogodili, a njihovo postojanje je zasnovano na pogrešnom čitanju interpolacije Halkondila. Ove ćerke su:

• Teodora od Trapezunta, pretpostavlja se da se udala za Ali Bega vladara Ak Kojunlua. O ovom braku nema pomena ni u jednom savremenom izvoru. Moguće je da je pomešana sa Teodorom Despinom, ćerkom cara Jovana IV i ženom Uzun Hasana, sina Ali Bega. Druga opcija je bila da se Teodora u stvari udala za Osman-bega, Alijevog oca.
• Evdokija Valenca od Trapezunta, žena Nikoloa Krispa, gospodara Sirosa. Predložena je za ćerku cara Aleksija IV kada se tvrdnja ambasadora Katarina Zenona u njegovim beleškama da je ona ćerka Jovana IV pokazala kao lažna ili njegova greška. Drugi istoričari umesto toga tvrde da je ona bila žena iz Đenove.