Teodosije III
Ovaj članak sadrži spisak literature, srodne pisane izvore ili spoljašnje veze, ali njegovi izvori ostaju nejasni, jer nisu uneti u sam tekst. |
Teodosije III (grč: Θεοδόσιος Γ΄, umro posle 754. godine?) bio je vizantijski car od 715. do 717. godine.
| Teodosije III | |
|---|---|
 Predstava Teodosija III na vizantijskom novcu sa početka 8. veka | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 7. vek |
| Mesto rođenja | Konstantinopolj, |
| Datum smrti | 722. |
| Mesto smrti | Efes, |
| Prethodnik | Anastasije II |
| Naslednik | Lav III Isavrijanac |
Teodosije je bio sakupljač poreza u maloazijskom gradu Atramitionu kada su se 715. vizantijska flota i vojnici teme Opsikion pobunili protiv cara Anastasija II. Vojska okupljena na Rodosu se iskrcala na egejsku obalu Male Azije i proglasila za cara nevoljnog Teodosija. Potom je novi car odveden u Carigrad gde je posle šest meseci Anastasije nateran da se povuče sa trona i zamonaši.
Dok su Abasidi pripremali opsadu Carigrada, car je 716. godine sklopio sporazum sa bugarskim kanom Tervelom. Kada je muslimanska vojska počela da nadire u Malu Aziju u proleće 716. godine, stratezi Anatolikona i Jermenijakona, Lav Isavrijanac i Artavazd su sklopili dogovor da svrgnu cara. Lav je trebalo da zadobije presto, a zauzvrat je obećao Artavazdu položaj kuropalata i ruku svoje ćerke. Zaverenici su potom poveli vojsku na prestonicu, dok su Teodosija III branili samo vojnici iz teme Opsikion. Lav Isavrijanac je na kraju 25. marta 717. ušao u Konstantinopolj gde je zatim krunisan za cara. Teodosije III i njegov istoimeni sin su naterani da prihvate monaški zavet.
Po jednom delu modernih istoričara, episkop Efesa Teodosije, sin Apsimara, koga izvori pominju kao Lavovog savetnika krajem treće decenije 8. veka bio je upravo svrgnuti car. Ukoliko se ova identifikacija prihvati Teodosije je u stvari bio sin cara Tiberija III Apsimara (698—705) što je ujedno bio i glavni razlog da ga pobunjena vojska proglasi za cara. Poslednji pomen Teodosija Efeškog bio je Ikonoborački sabor kojim je 754. predsedavao pod patronatom Lavovog naslednika Konstantina V Kopronima.
Literatura uredi
- Ostrogorski, Georgije (1969). Istorija Vizantije. Beograd: Prosveta.
- Carr, John (2015). Fighting Emperors of Byzantium. Pen and Sword. ISBN 978-1-4738-5626-4.
- Oksfordska istorija Vizantije, Priredio Siril Mango, Beograd (2004). str. 155–157.
- The Oxford Dictionary of Byzantium, I-III, ed. A.P. Kazdhan, New York-Oxford 1991, 2052.
