Termidorska reakcija
Termidorska reakcija naziv je za državni udar kojim je sa vlasti u Prvoj francuskoj republici zbačena partija Jakobinaca. Njime je okončan najradikalniji i najbrutalniji period Francuske revolucije - Jakobinska diktatura. Naziv je dobio po termidoru, mesecu iz francuskog revolucionarnog kalendara, u kome se događaj odigrao.
Puč
urediRevolucijom od 31. maja do 2. juna 1793. godine jakobinci preuzimaju vlast od žirondinaca i zavode diktaturu. Sitna buržoazija i sirotinja su preuzele vlast. Najznačajnija ličnost Jakobinske diktature bio je Maksimilijan Robespjer. Robespjer se zanosio idejom da potpuno preuredi francusko društvo. U skladu sa tim, sve protivnike svojih reformi, tzv. "neprijatelje revolucije" slao je na giljotinu. Sledeće, 1794. godine, diktatura je pooštrena te nije bilo neobično da se u jednom danu pogubi na desetine ljudi. Čak se ni članovi Komiteta javnog spasa nisu osećali sigurnim od samovolje Robespjera, Sen Žista i Kutona zato što nije bilo neobično da giljotiraju i pripadnike svoje partije zbog najmanjeg prestupa ili sukoba mišljenja.[1]
Državni udar izvršen je 9. termidora 2. godine republike (27. jula 1794. godine). Nacionalni konvent je izglasao da Maksimilijan Robespjer, Sen-Žist i drugi predstavnici Jakobinaca budu pogubljeni. Žan Lambert Talijen i Žakiz Nikolas Varen denuncirali su Robespjera i Sen-Žista. Čelnici Jakobinaca ubrzo su uhapšeni.
U Dvoranu slobode upale su trupe Pariske komune kako bi oslobodile Robespjera i ostale. Dolazi do sukoba trupa Komune i trupa Konventa koje je predvodio Paul Baras. Trupe Komune povukle su se u Hôtel de Ville gde je Robespjer okupio svoje pristalice. Konvent ih je proglasio odmetnicima što je značilo da mogu biti pogubljeni bez suđenja. Članovi Pariske komune su tokom večeri dezertirali. Baras sa trupama 28. jula u 2 sata ujutro upada u hotel. Robespjerov brat Ogisten skočio je kroz prozor i polomio obe noge. Lebas se ubio, Kuton je stradao prilikom bega. Robespjer je upucan u lice. Povređena mu je vilica. Postoji verzija po kojoj je i on pokušao samoubistvo da ne bi bio uhvaćen živ. Sen-Žist se predao bez otpora.
Sledećeg dana, 10. termirora (28. jula), javno su pogubljeni čelnici Jakobinske partije.[2] Tom prilikom je stradalo 22 Jakobinaca. Period Jakobinske diktature time je završen. Termidorci su preuzeli vlast i nakon par meseci formirali Direktorijum.
Za vreme strahovlade jakobinaca uhapšeno je preko 400.000 ljudi, a pogubljeno skoro 50.000. U početku su prvi bili giljotirani pripadnici aristokratije, ali je vremenom postala praksa da se obični ljudi zbog raznih manjih propusta ili ispada vode na giljotinu. Svi oni su bili obuhvaćeni Zakonom o sumnjivcima kojim je svako svakoga mogao da optuži da radi ili govori protiv vlasti ili Revolucije čime bi ta osoba stavljana na listu sumnjivaca.[3]
Vidi još
urediReference
uredi- Istorija Novog veka - J. V. Tarle (70. strana)