Tokugava Ijesada
Tokugava Ijesada (jap. 徳川 家定; Edo, 6. maj 1824 — Tokio, 14. avgust 1858) bio je trinaesti šogun Tokugava šogunata u Japanu. Vladao je pet godina od 1853. do 1858. Ostao je upamćen kao bolešljiv i fizički slab vladar.[1] Njegova vladavina obeležava početak bakumacu perioda.
Ijesada Tokugava | |
|---|---|
 Tokugava Ijesada | |
| Datum rođenja | 6. maj 1824. |
| Mesto rođenja | Edo, Japan |
| Datum smrti | 14. avgust 1858. (34 god.) |
| Mesto smrti | Tokio, Japan |
Rane godine uredi
Ijesada je rođen u zamku Edo kao četvrti sin dvanaestog šoguna Tokugava Ijejošija. Kako je većina Ijejošijeve dece umrla vrlo brzo nakon rođenja, Ijesada je rano viđen kao naslednik ali mu je zbog bolesti bio ograničen kontakt s ljudima. U ranom detinjstvu bolovao je od malih boginja što je ostavilo trag na njegovom licu. Kada je Tokugava Ijenari preminuo 1841. godine, dovelo se u pitanje uspešnost vladavine Ijesade pa je Tokugava Jošinobu naveden kao potencijalni naslednik trona. Međutim postavljanje njega na vlast kosilo se sa mišljenjem rodžu-a Abe Mašira pa je Ijesada ipak bio izabran za naslednika.
Šogun (1853–1858) uredi
Ijesada je postao šogun nakon smrti svoga oca Tokugava Ijejošija na vrhuncu problema koji je nastao dolaskom admirala Perija i njegovih crnih brodova. Lošeg zdravlja, prepustio je pregovore Abe Maširu i povukao se od aktivnog bavljenja problemom. Nakon što je sporazum iz Kanagave potpisan 31. marta 1854. godine Abe ubrzo umire i biva zamenjen rodžu-om Hota Masajošijem.
U periodu od 4. do 7. novembra 1854. godine oblast Nankaido je zadesio veliki zemljotres prouzrokovajući cunami koji je odneo 80.000 života. Mesec dana kasnije još jedan zemljotres pogodiće Japan koji će prouzrokovati veliku štetu od današnje Čiba do Koči prefekture. Ovi zemljotresi pogodili su i luku Šimoda gde je nameravano da se izgradi američki konzulat što su mnogi videli kao demostraciju volje boga (kami-ja).[2][3]
Ovaj zemljotres koji je izbio 24. decembra 1854. ubio je dodatnih 10.000 ljudi a nakon što je i Edo sledeće godine zadesio razoran zemljotres Ijesavina vladavina je bila propraćena prirodnim katastrofama.[2][4][5]
Godine 1857, Ijesava prima američkog ambasadora Tounsend Harisa na sastanak u Edo zamku, što će rezultirati da na preporuku savetnika (rodžo-a) Hotte Ijesava potpiše tz. „Harisonov ugovor“.[6] kao i ostale ugovore koje su bili relativno nepovoljni po japansku vladu ali su obeležili prestanak sakoku (izolacione) politike otvorivši sve japanske granice za putovanja u i van zemlje. U to vreme car Komei bio je protiv ovog otvaranja podržavajući pokret sonno džoi.
Sledeće godine, 23. aprila 1858. Ii Naosuke je postavljen za tairoa a iste nastaje i epidemija kolere koja je trajale sledeće dve godine i za koju se veruje da je ubila između 100.000 i 200.000 ljudi samo u gradu Edu.[7] Ijesada se tim problemom nije mogao baviti jer je iste umro, ne ostavivši naslednika, što je dovelo do podela u vladi. [8] Tokugava Nariaki iz oblasti Mito, Sacuma i drugi želeli su da vide Tokugava Jošinobua kao naslednika, dok su vladini službenici, uključujući i Ii Naosukea podržavali Tokugava Ijemočija koji je na kraju postao naslednik i novi šogun a ova previranja podstakla su Ansei čistku.
Porodica uredi
Ijesada je bio oženjen princezom Takacukasa Acukom (1823-1848), ćerkom Takacukasa Masahiroa 1842. godine ali ona umire pre muža od malih boginja ne uspevši da obezbedi naslednika. Zbog toga se Ijesava ženi po drugi put sa princezom Ičidžo Hideko (1825-1850), kćeri Ičidžo Tadajošija 1849. godine ali i ona umire od bolesti. Njegov treći brak bio je sa princezom Acu (poznatom i kao Tenšoin) (1836-1883), usvojenom ćerkom daimjoa oblasti Sacuma, Šimazu Nariakire. Ona ga je jedina nadživela ali kao i ostale dve nije uspela da mu podari naslednika.
Ere Ijesadine vladavine uredi
Godine koje su protekle u znaku Ijesadine vladavine u Japanu obeležavale su se i erama.
U popularnoj kulturi uredi
U godišnjoj „NHK“ taiga drami koju svake godine svima državna televizija Japana o poznatim ličnostima japanske istorije, Tokugava Ijesada je predstavljen u seriji „Acuhime“ (2008) koja prati život njegove treće žene Tenšoin. Igra ga glumac Masato Sakai. Takođe se pojavljuje i u taiga serijama „Šinsengumi“, „Rjomaden“, „Jae no sakura“ koje takođe prate taj period istorije.
Reference uredi
- ^ Ravina 2011, str. 62–63.
- ^ a b _____. (2007). "Great Earthquakes of Ansei" (安政大地震 Ansei Daijishin) in Historical Encyclopedia of Great Edo (大江戸歴史百科 Ō-Edo Rekishi Hyakka). str. 253
- ^ Hammer 2006, str. 65.
- ^ Smitts, Gregory. "Shaking up Japan: Edo Society and the 1855 Catfish Picture Prints" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2007), Journal of Social History, No 39, No. 4, Summer 2006.
- ^ "Significant Earthquake Database" U.S. National Oceanic and Atmospheric Administration (NOAA), National Geophysical Data Center (NGDC)
- ^ Beasley, William G. (1955). Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868, pp. 322.
- ^ Sugihara, Robb & Yanagisawa 1996, str. 313
- ^ Jansen & Hall 1989, str. 316.
Literatura uredi
- Sugihara, Kaoru; Robb, Peter G.; Yanagisawa, Haruka (1996). Local Agrarian Societies in Colonial India: Japanese Perspectives. Psychology Press. str. 313. ISBN 978-0-7007-0471-2.
- Hammer, Joshua (2006). Yokohama Burning: The Deadly 1923 Earthquake and Fire that Helped Forge the Path to World War II. Simon and Schuster. str. 65. ISBN 978-0-7432-6465-5.
- Dunn, John; Robertson, A. F. (2009). Dependence and Opportunity: Political Change in Ahafo. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-11356-4.
- (Alfred), marquis de Moges (1861). Recollections of Baron Gros's Embassy to China and Japan in 1857-58. R. Griffin & Company.
- Ravina, Mark (2011). The Last Samurai: The Life and Battles of Saigo Takamori. John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-04556-5.
- Totman, Conrad D. (1967). Politics in the Tokugawa bakufu, 1600-1843. Harvard University Press. OCLC 279623..
