Tokugava Nariaki
Tokugava Nariaki (徳川 斉昭, 4. april 1800 — 29. septembar 1860) bio je japanski daimjo koji je vladao oblasti Mito (sada prefektura Ibaraki) i aktivan političar tokom kraja Edo perioda.
| Tokugava Nariaki | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Tokugava Nariaki | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 4. april 1800. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Edo, | ||||||||||||
| Datum smrti | 29. septembar 1860. (60 god.) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Biografija
uredi
Vođa klana
urediNariaki je bio treći sin Tokugave Harutošija, sedme generacije daimjoa oblasti Mito koga je nasledio stariji Nariakin brat pre nego što je vođstvo, 1829. godine, konačno prešlo u njegove ruke.[1] Nariaki je bio jedan od lidera koji su podržavali Sono džoi pokret kao i savetnik šogunata po pitanjima nacionalne odbrane.[2]
Zvaničnik šogunata
urediNariaki je bio zadužen za odbranu Japana od strane inostranih zemalja koji su svojim delovanjem obarali izloacionu (sakoku) politiku. Smatrao je da šogunat treba da ojača svoju vojsku i sukobi se strancima koji povređuju teritorijalni prostor Japana, što se tada kosilo sa mišljenjem Ii Naosukea. Nariaki je podržavao cara i zalagao se za restauraciju carskog režima. Ostao je zapamćen i kao osoba koja je proširila školu Mitogaku koju je osnovao Tokugava Micukuni. Napisao je dokument „Japan, odbaci zapadnjake“ 1853. godine i u njemu izneo deset razloga zašto bi Japan trebalo da ostane izolovan od ostatka sveta. Govorio je da Japanci imaju izbor između rata i mira ali ako se stranci upletu u poslove Japana, zemlja treba da izabere rat.
Nariaki i Naosuke su se direktno sukobili u mišljenjima ko bi trebalo da nasledi šoguna Ijesadu s tim što je Nariaki favorizovao svog sina Jošinobua dok je Naosuke tražio da to bude Tokugava Ijemoči.
Zaostavština
urediGodine 1841, Narijaki je izgradio baštu Kairaku, poznatu po lepoti koja je i dan danas sačuvana. Tri godine kasnije (1844) povlači se i mesto daimjoa prepušta sinu Jošiacuu. Od srčanog udara umire 1860. u svojoj 60 godini.
Troje njegovih sinova držalo je visoke pozicije pred kraj Edo perioda. Jošinobu je postao petnaesti i poslednji šogun Japana, Jošiacu je bio daimjo oblasti Mito, a Ikeda Jošinori vođa provincije Inaba (oblast Totori).[3]
Porodica
uredi- Otac: Tokugava Harutoši
- Žena: Arisugava Jošiko (1804–1893)
- Deca:
- Tokugava Jošinobu
- Tokugava Akitake
- Macudaira Akikuni
- Macudaira Jorijuki
- Macudaira Tadakazu
- Ikeda Močimasa
- Ikeda Jošinari
- Kicuregava Cunaudži
- Tokugava Sadako
- Macudaira Takeakira
- Cučija Šigenao
- Macudaira Naojoši
- Tokugava Jošiacu
- Macudaira Nobunori
Dela
uredi
Posthumno objavljena:
- Kodokan ki (弘道館記 Kōdōkan ki) (1937).
- Meikun ipanšo (明君一斑抄 Meikun ippanshō) (1910–1911).
Reference
uredi- ^ „徳川斉昭[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 20. 12. 2016. g. Pristupljeno 20. 06. 2017. Sukob URL—vikiveza (pomoć)
- ^ McOmie, William The Opening of Japan, 1853–1855 (Folkstone, Global Oriental, 2006) pp. 138.
- ^ Beasley, William. (1955). Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868. str. 11 n3.
Vidi još
uredi
Literatura
uredi- Beasley, William G. . Select Documents on Japanese Foreign Policy, 1853–1868. London: Oxford University Press. [reprinted by RoutledgeCurzon, London, 2001. 1955. ISBN 978-0-19-713508-2. (cloth)]
