Tolmid (grč. Τολμίδης, do 446. p. n. e.) je bio istaknuti atinski vojskovođa za vreme Prvoga peloponeskoga rata. U svome pohodu 455. p. n. e. oko Peloponeza u smeru kazaljke na satu ostvario je veliki uspeh zapalivši spartansku flotu i osvojivši strateški važna mesta oko Peloponeza. Poginuo je u bici kod Koroneje 446. p. n. e.

Admiral flote

uredi

Imenovan je za admirala atinske flote 456/455. p. n. e. Bilo je to tokom Prvoga peleponeskoga rata. Nakon atinskoga poraza u bici kod Tanagre usledio je jedan period uspeha, za koje je bio zaslužan Mironid. Tolmid je tada tražio i dobio odobrenje da sa 1.000 hoplita i flotom pustoši Lakoniju, što do tada niko nije uspeo. Imao je nameru da tajno uzme mnogo više hoplita. Pribegao je prevari, pa je odlazio kod najsnažnijih mladića i govorio im je da će njih regrutovati, ali da je mnogo bolje da se prijave kao dobrovoljci. Kada je prikupio 3.000 takvih dobrovoljaca, onda je regrutovao 1.000 hoplita, koliko mu je bilo odobreno.

Pohod oko Peloponeza u smeru kazaljke na satu

uredi

Sa flotom i 4.000 hoplita najpre je zauzeo utvrđenje Metanu u Lakoniji, a kada su Spartanci došli sa vojskom da povrate utvrđenje Tolmid je otplovio okolo i napao je glavnu spartansku luku Gitij, zapalio je brodogradilište i pustošio je okolinom. U Gitiji je zapaljena peloponeska flota. Zauzeo je i obližnje strateški važno ostrvo Kiteru. Nakon toga oplovio je Kafeleniju i napao je i zauzeo Zakintos. Uplovio je onda u Korintski zaliv, gde je zauzeo Naupakt, strateški važnu luku. Tolmid je na svom putu zauzeo i Halkidu, koja je pripadala Korintu. Tolmid je svoj kružni pohod okončao pobedom nad Sikionom u jednoj bici na severnoj obali Peloponeza. Nakon toga po svoj prilici uplovio je u megarsku luku. Naupakt, koji je osvojio u tom pohodu, naselio je izbeglicama iz Mesenije, koji će otada biti verni atinski saveznici na tom strateški važnom mestu.

Osnivanje kleruhija

uredi

Tolmid je po povratku sa uspešnoga pohoda učestvovao u pohodu u Beotiji. Kasnije, tokom 452. p. n. e. vodio je 1.000 atinskih kolonista na Eubeju i Naksos. Radilo se o klerusima, tj. kolonistima, koji su zadržavali atinsko građanstvo i privilegije, pa su delovali kao imperijalni kolonisti. Takve kleruhije bi se obično raspoređivale na opasna mesta i obeshrabrivale su pobune okolnih atinskih podanika.

Pogibija u bici kod Koroneje

uredi

Tokom 447. p. n. e. izbila je pobuna u Beotiji, u Orohomenu, Heroneji i drugim krajevima Beotije. Pobunu su izazvale izbeglice, koje su ranije bile prognane iz Beotije. Kada je Tolmid tražio vojsku za pohod protiv Beotije Perikle se oštro protivio tome pohodu upozoravajući na teške moguće posledice. Skupština je tada izglasala Tolmidov pohod, iako se Perikle protivio. Tolmid je sa 1.000 hoplita i sa savezničkom vojskom krenuo da povrati gradove, koje su zauzele izbeglice u Beotiji. Najpre je nakon opsade zauzeo Heroneju. Stanovništvo su prodali u roblje, a u gradu su ostavili garnizon. Beoćani su kraj Koroneje pripremili zadesu za Tolmida i tu su ga napali dok se vraćao sa vojskom iz Heroneje. U bici kod Koroneje 446. p. n. e. Atinjani su bili poraženi, a oni koji nisu izginuli bili su zarobljeni. Tolmid je poginuo u bici kod Koroneje.

Posledice

uredi

Nakon poraza u bici kod Koroneje Atinjani su, da bi povratili svoje zarobenike, bili prisiljeni da pristanu na oslobođenje Beotije. Time su se okončale atinske ambicije o kopnenoj imperiji. Tolmidova pogibija oslobodila je Periklea političke opozicije. Pokazalo se da je Perikle bio u pravu što se opirao Tolmidovome pohodu na Beotiju. Perikle je nakon toga mogao sa Spartom da sklopi Tridesetogodišnji mir.

Vidi još

uredi

Izvori

uredi