Torbari

Torbari (Marsupialia) su infraklasa sisara koja sa placentalnim sisarima (Placentalia) čini potklasu viših sisara (Theria). Najvažnije karakteristike torbara su postojanje, kod većine vrsta, para koštanih nastavaka na preponama, između kojih je razapeta kožna duplikatura nazvana torba (marsupium), kao i to što se mladunci torbara rađaju nepotpuno razvijeni i što (mladunci većine vrsta) svoje postembrionalno razviće završavaju u torbi. Većina torbara živi u Australiji, a prisutni su i u Amerikama.

Torbari Vremenski raspon: sredina Krede — danas,
ženka istočnog sivog kengura sa mladuncem
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Mammalia
Kladus:	Marsupialiformes
Infraklasa:	Marsupialia Illiger, 1811
Redovi
Dasyuromorphia Didelphimorphia Diprotodontia Microbiotheria Notoryctemorphia Paucituberculata Peramelemorphia †Yalkaparidontia
savremeni areal torbara

Građa tela

Torbari imaju čitav niz osobina koje su tipične za sve sisare kao što su krzno koje se sastoji od dlaka, tri slušne kosti, ošit i druge osobine. Međutim postoji i niz drugih anatomskih osobina, pored načina donošenja mladunaca na svet, po kojima se razlikuju od viših sisara.

Lobanja i zubi

Građa njihovih lobanja ima neke posebnosti. Deo lobanje u kojem je smešten mozak je relativno mali i uzak, što se u poređewu s višim sisarima iste veličine tela odražava manjim i jednostavnije građenim mozgom. Još jedna osobenost je nepce, koje, za razliku od viših sisara, uvek ima nekoliko otvora.

I zubalo ovih životinja se u nekim aspektima razlikuje od placentalnih životinja. Tako svi pripadnici ovog taksona, s jedinim izuzetkom zdepaša, imaju različit broj sekutića u gornjoj i donjoj vilici. Rani torbari imali su zubnu formulu 5/4-1/1-3/3-4/4, što znači da su u gornjoj vilici imali pet, a donjoj četiri sekutića, po jedan očnjak, tri pretkutnjaka i četiri kutnjaka, dakle, ukupno 50 zuba. Kod nekih taksona zadržao se taj prvobitni broj zuba, dok su drugi, pre svega usled vrste prehrane, smanjili broj zuba. Još i danas torbari u velikom broju slučajeva imaju 40 do 50 zuba, dakle bitno više od uporedivih placentalnih životinja. Pri tome imaju upadljivo veliki broj sekutića, i do 10, u gornjoj vilici, kao i veći broj kutnjaka od pretkutnjaka. Promena zuba se događa samo s trećim pretkutnjakom, svi ostali zubi već izbijaju kao trajni.

Druge telesne posebnosti

Građa organa za razmožavanje kod torbara se takođe razlikuje od onog kod viših sisara. Torbari imaju dvostruke polne organe. Tako ženke imaju dve maternice i dve vagine, a mužjaci jedan rascepljeni ili dvostruki penis.

Torba (Marsupium) postoji kod mnogih, ali ne i kod svih vrsta ove grupe životinja. Neki torbari imaju stalnu torbu, kod drugih se razvija samo u razdoblju podizanja mladunaca, dok je neke vrste uopšte nemaju. Kod njih se mladunci skrivaju u kožnim naborima koji su u stvari zakržljali ostaci torbe, ili krznu majke. Smeštaj, odnosno otvor torbe je različit, kako bi s obzirom na način života vrste mladunci bili zaštićeni na najbolji mogući način. Tako klokani koji se kreću skakanjem, imaju torbu otvorenu odozgo, prema napred, dok mnoge druge vrste koje hodaju ili se penju imaju otvor torbe na donjoj strani, otvoren prema nazad. Torbu imaju po pravilu ženke, mada kod jedne vrste koja živi u vodi (vodeni oposum (Chironectes minimus)) i mužjaci imaju torbu. U nju kod plivanja i brzog trčanja smeštaju skrotum.

Generalno i konvergencija

Petaurus breviceps iz porodice kližajućih torbara može uz pomoć svojih letnih kožica kliziti vazduhom

Torbari pokazuju velike razlike u građi tela što pokazuje prilagođavanje velikom broju različitih životnih okolina. Tako je crvenkasti golemi klokan visok i do 1,80 a težak oko 90 kilograma, pri čemu je značajno manji i lakši od nekih vrsta izumrlog roda Diprotodon. Najmanji pripadnici ovog podrazreda su Planigale, koji često dosegnu dužinu tela samo do 5 cm, i težinu od 5 grama.

Neke vrste pokazuju zapanjujuću sličnost s višim sisarima, i zapravo su ogledni primerci konvergencije. Tako je istrebljeni tasmanijski tigar jako ličio na vuka, dok su mnoge vrste torbara razvile letne kožice na isti način kako su razvijene i kod viših sisara, i omogućuju im klizanje ili jedrenje vazduhom. Neke grupe torbara već svojim imenom ukazuju na veliku sličnost sa grupama viših sisara.

Razvoj mladunaca

Mladunci se rađaju u vrlo ranoj fazi, a onda nastavljaju da se razvijaju držeći se čvrsto za majčino telo. Na primer, ženka kengura rađa mladunče posle 39 dana trudnoće, koje zatim u torbi provodi narednih 250 dana. U trenutku rođenja mladunče torbara je sićušno, slepo i goluždravo. Njegovi udovi nisu potpuno formirani, ali ono nekako ipak uspeva da kroz majčino krzno dopuzi do bradavica. Neki torbari, uključujući kengure i vombate, imaju velike kožne torbe oko bradavica. Kengurova torba je duboka i okrenuta unapred da mali kengur ne bi ispao. Vombati su životinje koje se ukopavaju u zemlju, i njihove torbe su okrenute unazad da zemlja ne bi upadala u njih. Ostali torbari skoro i da nemaju torbe. Njihovi mladunci se jednostavno čvrsto drže sise sve dok ne odrastu. Ako ženka torbara ima samo jednog ili dva mladunca, ona može da ih nosi u torbi, ili, kao koala, na leđima. Mali torbari, kao na primer oposum ili bandikut, koji istovremeno rađaju po nekoliko mladunaca, moraju da ih prebace u gnezdo kada postanu preteški da bi ih nosili sa sobom.

Rasprostranjenost

Većina torbara živi u Australiji, područja oko Australije, i delove Amerike. Milionima godina, sve do dolaska ljudi, Australija je bila izolovana od ostatka sveta. Na drugim kontinentima, torbari su uglavnom gubili bitku za hranu od placentalnih sisara i tako su, sa izuzetkom porodice oposuma u Americi, izumrli. U Australiji nisu imali suparnika među sisarima i veoma su dobro napredovali.

U Americi većina živi na području južne, a samo neke vrste u srednjoj Americi. Jedina vrsta koja nastanjuje severnu Ameriku je severni oposum, gde se kao hemerofil raširio velikim područjima SAD, pa čak i Kanade. Najveći broj vrsta živi u Australiji i na Novoj Gvineji. Pored toga, žive i u istočnim delovima Indonezije, istočno od Sulavesija i Moluka, a zapadna granica rasprostranjenosti im je Volasova linija. Područje koje torbari nastanjuju širi se prema istoku do Solomonskih ostrva, ali ih nema na drugim pacifičkim ostrvima, kao niti na Novom Zelandu.

Torbari su naselili najrazličitija staništa. Mogu se naći u šumama, na travnjacima, u brdovitim krajevima, a i u pustinjama. Međutim, uočljivo je da se, za razliku od viših sisara, jedva poneka vrsta prilagodila životu u vodi. To je uspelo samo vrstama vodeni oposum (Chironectes minimus) i u manjoj meri Lutreolina crassicaudata. Razvili su plivajuće kožice, a torbe im se vodonepropusno zatvaraju. Mnoge vrste žive na drveću i nasuprotnim palcem i repom kojim se koriste za prihvaćanje za grane pokazuju vrlo dobru prilagođenost toj vrsti okoline, dok drugi žive isključivo na tlu.

Način života

Jednako kao što su im različite okoline u kojima žive, torbari se razlikuju i načinom života, tako da se jedva može reći nešto uopšteno što bi u tom smislu vredilo za sve. Neke su vrste dnevne, druge noćne životinje, a treće su aktivne u sumrak, neke su samotnjaci, a druge žive u grupama. U poređenju s višim sisarima, manje su socijalizovani. Mnoge vrste su samotnjaci ili žive u labavim grupama bez trajnih socijalnih struktura; grupe sa kompleksno razvijenim međusobnim odnosima nadređenosti i podređenosti su vrlo retke.

Značajno su im različite i prehrambene navike. Postoje isključivi biljožderi kao što su klokani, zdepaši i koale, zatim svežderi kao što su pacovaši i nosati torbari, ali i mesožderi kao što su zveraši i neke vrste oposuma. Nakon što su izumrli veliki mesožderi, kao što su bili tasmanijski tigar koji je izumro nedavno i još pre oko 50.000 godina izumrla porodica lavova torbara (Thylacoleonidae), tasmanijski đavo je najveći danas još živući torbar mesožder.

Unutrašnja sistematika

Ranije sistematike obuhvatale su sve torbare u jedan jedini red, Marsupialia. Savremena istraživanja su ih podelila u sedam redova, koji se mogu razvrstati u dva nadreda.

• Ameridelphia obuhvataju, s jednim izuzetkom, sve torbare koji žive na američkom kontinentu, i dele se na dva reda:

• Pacovaši (Didelphimorphia) koji su verovatno najstarija grupa torbara, unutar koje je oko 80 vrsta od kojih je rod oposuma svakako najpoznatiji i
• Mišoliki torbari (Caenolestidae) su jedina živuća porodica nekada oblicima vrlo bogatog reda Paucituberculata. Žive u zapadnim delovima južne Amerike, a svojom građom tela i načinom života jako podsećaju na rovke.

• Australidelphia se sastoji od pet redova od kojih jedan živi na jugu južne Amerike, dok svi ostali nastanjuju područje Australije i njene okoline:

• Čileanski torbari (Dromiciops gliroides) s područja južnih delova južne Amerike je jedina recentna vrsta reda Microbiotheria, a bliži je srodnik australskih nego američkih torbara;
• Krtice torbari (Notoryctemorphia) imaju samo dve vrste koje oblikom tela i načinom života jako liče na krtice;
• Zveraši (Dasyuromorphia) su pretežno mesožderi. U ovaj red spadaju, između ostalih, tasmanijski đavo, kune torbarke, prugasti mravojed kao i izumrli tasmanijski tigar;
• Nosati torbari (Peramelemorphia) su red s relativno malo vrsta koje žive na tlu i svežderi su;
• Diprotodontia su grupa s velikim brojem vrsta različitih oblika. U jednu grupu su okupljeni na temelju morfoloških osobina zuba i prstiju na stopalima, a između ostalih, to su klokani, zdepaši i koale, kao i više porodica klizača i stanovnika drveća. Tu se ubraja i više grupa izumrlih torbara.

Klasifikacija torbara

Postoje dve osnovne taksonomske grane torbara, koje se navode kao nadredovi: Ameridelphia (američki torbari) i Australidelphia (australijski torbari). Red Microbiotheria je rasprostranjen u Južnoj Americi, ali se smatra bliskim australijskim trobarima.

nadred Ameridelphia

red Didelphimorphia

porodica Didelphidae

red Paucituberculata

porodica Caenolestidae

nadred Australidelphia

red Dasyuromorphia

porodica Dasyuridae

porodica Myrmecobiidae

porodica †Thylacinidae

red Diprotodontia

porodica Acrobatidae

porodica Burramyidae

porodica †Diprotodontidae

porodica Hypsiprymnodontidae

porodica Macropodidae

porodica Petauridae

porodica Phalangeridae

porodica Phascolarctidae

porodica Potoridae

porodica Pseudocheiridae

porodica Tarsipedidae

porodica †Thylacoleonidae

porodica Vombatidae

red Microbiotheria

porodica Microbiotheriidae

red Notoryctemorphia

porodica Notoryctidae

red Peramelemorphia

porodica †Chaeropodidae

porodica Peramelidae

porodica Peroryctidae

red †Yalkaparidontia

porodica †Yalkaparidontidae

Literatura

• Austin, C. R.; Russell Austin, Colin; Valentine Short, Roger, ur. (1985). Reproduction in Mammals: Volume 4, Reproductive Fitness. Cambridge University Press. str. 4—. ISBN 978-0-521-31984-3. 
• Bronson, F. H. (1989). Mammalian Reproductive Biology. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-07559-4. 
• Dawson, Terence J. (1995). Kangaroos: Biology of the Largest Marsupials. Cornell University Press. ISBN 978-0-8014-8262-5. 
• Flannery, Tim (2002). The Future Eaters: An Ecological History of the Australasian Lands and People. Grove Press. str. 67—75. ISBN 978-0-8021-3943-6. 
• Flannery, Tim (2008). Chasing kangaroos : a continent, a scientist, and a search for the world's most extraordinary creature. (1st American izd.). New York: Grove. ISBN 9780802143716. 
• Flannery, Tim (2005). Country : a continent, a scientist & a kangaroo (2nd izd.). Melbourne: Text Pub. ISBN 978-1-920885-76-2. 
• Frith, H. J. and J. H. Calaby. (1969). Kangaroos. New York: Humanities Press. .
• McKay, George (2006). The Encyclopedia of MAMMALS. Weldon Owen. ISBN 978-1-74089-352-7. 
• Hunsaker, Don. (1977). The Biology of Marsupials. New York: Academic Press. .
• Johnson, M. H.; Everitt, Barry J. (1988). Essential Reproduction. Blackwell Scientific. ISBN 978-0-632-02183-3. 
• Jones, Menna; Dickman, Chris; Archer, Mike (2003). Predators with pouches : the biology of carnivorous marsupials. Collingwood, Victoria: Australia). ISBN 9780643066342. 
• Knobill, Ernst; Neill, Jimmy D., ur. (1998). Encyclopedia of Reproduction. 3. New York: Academic Press. 
• McCullough, Dale R.; McCullough, Yvette (2000). Kangaroos in Outback Australia: Comparative Ecology and Behavior of Three Coexisting Species. Columbia University Press. ISBN 978-0-231-11916-0. 
• Nowak, Ronald M. (1999). Walker's Mammals of the World. JHU Press. ISBN 978-0-8018-5789-8. 
• Taylor, Andrea C.; Taylor, Paul (1997). „Sex of Pouch Young Related to Maternal Weight in Macropus eugeni and M. parma”. Australian Journal of Zoology. 45 (6): 573—578. doi:10.1071/ZO97038. 

Spoljašnje veze

• Western Australian Mammal Species
• Researchers Publish First Marsupial Genome Sequence The National Institutes of Health May 2007
• First marsupial genome released. Most differences between the opossom and placental mammals stem from non-coding DNA Архивирано на сајту Wayback Machine (4. фебруар 2011)