Википедија

Трагедија у три чина

Tragedija u tri čina je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi prvi put objavljen u Sjedinjenim Američkim Državama od strane izdavačke kuće "Dodd, Mead and Company" 1934. godine pod nazivom Ubistvo u tri čina[1][2] dok je u Velikoj Britaniji knjigu objavila izdavačka kuća "Collins Crime Klub" januara 1935. godine po izvornim nazivom Kristijeve.[3] Američko izdanje prodavalo se po ceni od 2 dolara,[2] a britansko po ceni od sedam šilinga i šest penija.[3]

Tragedija u tri čina
Orig. naslovThree Act Tragedy
AutorAgata Kristi
Zemlja UK
Jezikengleski
Žanr / vrsta delakrimi
Izdavanje
Datum1934.
Broj stranica279
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikParker Pajn istražuje
NaslednikSmrt u oblacima

U knjizi se pojavljuje Herkul Poaro kome pomaže prijatelj gospodin Satervejt, a ovo je jedina knjiga u kojoj Satervejt sarađuje sa Poaroom. Satervejt se ranije pojavljivao u pričama sa Harlijem Kvinom, pogotovo u zbirci priča Tajanstveni gospodin Kvin (1930). Roman je dva puta ekranizovan, prvi put 1986. godine kao film Ubistvo u tri čina, a drugi kao epizoda "Tragedija u tri čina" serije Poaro 2010. godine.

Radnja uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis radnje!

Čuveni glumac ser Čarls Kartvrajt priređuje večeru u svom domu u Kornvolu. Njegovi gosti su Herkul Poaro, psihijatar dr. Bartolomeju Strendž, Hermion "Eg" Liton Gor i njena majka, kapetan Dejkres i njegova supruga Sintija, dramaturškinja Mjuriel Vils, Egin prijatelj Oliver Menders, gospodin satervejt i prečasni Babington i njegova popadija. Kada je Babington iznenada umro pošto je ispio jedan od posluženih koktela, Kartvrajt veruje da je to bilo ubistvo iako Strendž nije našao otrov u čaši. Nešto kasnije, Poaro je u Monte Karlu gde je od Satervejta i Kartvrajta čuo vesti da je Strendž umro od trovanja nikotinom nakon što je popio čašu portskog vina iako u njoj nema tragova otrova. Uz izuzetak trojice muškaraca, Strendžovi gosti bili su isti oni koji su bili na Kartvrajtovom prijemu. I Satervejt i Kartvrajt se vrećeju u Englesku da istraže ubistva i saznaju da se Strendž pre prijema otpustio svog starog batlera i da se čudno ponašao kao da je nešto očekivao. Kao privremenu zamenu za batlera, on je angažovao izvesnog Elisa koji je kasnije nestao, a Satervejt i Kartvrajt su u njegovoj sobi pronašli napisana uceljivačka pisma. Babingtonovo telo ubrzo je iskopano pa je dokazano da je i on umro od trovanja nikotinom.

Kartvrajt, Stervejt i Eg su se uortačili u istrazi smrti, a pridružio im se i Poaro kao savetnik. Svaki gost ima moguću pobudu ili sumnjive okolnosti oko Strendžove smrti, ali nema veze sa Babingtonom. Dok su razgovarali sa Vilsovom, ona se setila da je primetila da je Mendersu bio ispao članak iz novina o nikotinu i da je Elis na jednoj šaci imao beleg. Ona je kasnije nestala. Poaro je priredio prijem na kom je pokazao kako je ubica zamenio čašu sa otrovom dok je pažnja svih bila uemsrena na žrtvu. Potom je dobio telegram od gospođe de Rašbridžer, bolesnice u bolnici u Jorkširu koja je tamo primljena na dan kada je Strendž umro. Poaro i Satervejt idu da je upoznaju, ali otkrivaju da je ona ubijena. Kada je otkrila da je Kartvrajt bio batler, gospođica Milrej žurno kreće za Kornvol, a Poaro je prati da bi otkrio zašto.

Po povratku, Poaro okuplja Kartvrajta, Satervejta i Eg i na kraju proglašava Kartvrajta ubicom. Kartvrajt je želeo da se oženi Eg, ali je već bio oženjen, a žena mu je u ludnici. Pošto po brotanskom zakonu on nije mogao da se razvede od nje, on je odlučio da sakrije ovo ubistvom dr. Strendža, svog najstarijeg prijatelja i jedinog koji je znao za brak. Posle prijema, Kartvrajt je ubedio Strendža da mu dozvoli da preuzme ulogu batlera kao šalu, a zatim ga je otrovao tokom njegovog prijema i podmetnuo isečeni članak iz novina o nikotinu Mendersu pošto ga je na praveru doveo u Strendžov dom. Kartvrajt je krivotrovio Elisova ucenjivačka pisma, a zatim je dan kasnije otputovao u Monte Karlo da utvrdi svoje pokriće. Prvo ubistvo je bila generalna proba za drugo kako bi proverio da li može da zameni čašu neprimećen. Jedini sigurni gosti bili su Kartvrajt, Strendž koji ne voli koktele i Eg kojoj je Kartvrajt dao piće. Gospođu de Rašbridžer je Kartvrajt iskoristio kao lažan trag da odvrati pažnju od Strendžovog ponašanja prema "Elisu", a on ju je ubio da bi odvratio sumnju i sprečio da ona otkrije da ne zna ništa o ubistvu.

Poaro otkriva da je nikotin došao iz sredstva za prskanje ruža koji je Kartvrajt destilovao u jednom starom tornju u blizini svoje rezidencije u Kornvolu. Opremu je Poaro pronašao kada je gospođica Milrej otišla da je uništi. Njegove sumnje o Kartvrajtu bile su zasnovane na nekoliko činjenica. Kartrajt je najverovatnije otrovao koktel, njegova pasoš pokazuje da se vratio u Englesku da bi igrao Elisa, postupci gospođice Milrej bili su motivisani tajnom ljubavlju prema svom poslodavcu, gospođica Vils je primetila sličnost Kartvrajta sa Elisom, a Poaro je odlučio da je zaštiti, a telegram navodno od de Rašbridžerove bio je upućen Poarou iako ona nije znala ništa o njegovoj umešanosti. Kartvrajt pokušava da pobegne, ali je Poaro rekao da će "sam izabrati svoj put" javnim suđenjem ili samoubistvom. Menders je odveo potresenu Eg jer je sa njom bio u vezi pre nego što se Kartvrajt pojavio. Posle toga je Satervejt primetio kako je on mogao da popije otrovani koktel na šta mu je Poaro napomenuo da je postojala još jedna mogućnost: "Mogao sam da ga popijem ja".

Likovi uredi

  • Herkul Poaro - poznati belgijski detektiv. Prijatelj ser Čarlsa Kartvrajta, uključen u istragu slučaja nakon ubistva dr. Strendža.
  • Ser Čarls Kartvrajt - ubice. Poznati glumac i Poaroov pomoćnik u istragama. Njegova uloga ima slične osobine sa ulogom dr. Šeparda u ormanu Ubistvo Rodžera Akrojda.
  • Gospodin Satervejt - društven i pažljiv čovek. Pomaže u početnoj istrazi slučaja u Poaroovo ime.
  • Prečasni Babington - prva žrtva slučaja. Mesni sveštenik u Kornvolu ubijen tokom koktela koji je organizovao ser Čarls. Prvobitno se verovalo da je umro prirodnom smrću.
  • Dr. Bartolomeju Strendž - druga žrtva slučaja. Specijalista za živce i dugogodišnji prijatelj ser Čarlsa i upravnik psihijatrijske bolnice u blizini svoje kuće u Jorkširu.
  • Gospođa dr Rašbridžer - treća žrtva slučaja. Bolesnica u Strendžovoj psihijatrijskoj bolnici. Primljena je nedavno na dan kada je dr. Džtrens ubijen.
  • Hermion Liton Gor - Privlačna, mlada i slobodna devojka poznata pod nadimkom "Eg". U nju je zaljubljen ser Čarls i jedan od njegovih gostiju na koktelu.
  • Ledi Meri Liton Gor - Hermionina majka i gošća na koktelu ser Čarlsa. Ona traži odgovarajućeg muža svojoj ćerki, a trenutno se suočava sa teškim finansijskim okolnostima.
  • Kapetan Dejkres - kockar i gost na koktelu ser Čarlsa.
  • Sintija Dejkres - supruga kapetana Dejkresa. Uspešna krojačica i gošća na koktelu ser Čarlsa.
  • Anđela Satklif - poznata glumica i gošća na koktelu ser Čarlsa.
  • Gospođa Babington - supruga prečasnog Babingtona i mesna kustoskinja njegove crkve. Jedna od gostiju na koktelu ser Čarlsa.
  • Mjuriel Vils - dramaturginja poznata pod pseudonimom Entoni Astor. Jedna od gostiju na koktelu ser Čarlsa.
  • Oliver Menders - mladi mehaničar koji je zaljubljen u Hermion. Jedan od gostiju na koktelu ser Čarlsa.
  • Gospođice Milrej - dugogodišnja služavka ser Čarlsa. Ona je tajno zaljubljena u njega.
  • Elis - tajanstveni novi sluga u domu dr. Strendža. Nestao ubrzo nakon smrti svog poslodavca. Kasnije je otkriveno da je to bio prerušeni Kartvrajt.

Književni značaj i prijem uredi

Časopis Književni dodatak odao je priznanje 31. januara 1935. godina da će "vrlo malo čitalaca pogoditi ko je ubica pre nego što Herkul Poaro otkrije tajnu", ali se žalio da pobuda ubice "povređuje inače veoma dobru priču".[4]

Ajzak Anderson je u članku za časopis Njujorški pregled knjige 7. oktobra 1934. godine rekao da je pobuda bila "najneobičnija, ako ne i potpuno jedinstvena u analima zločina. Pošto je ovo roman Agate Kristi u kom je Herkul Poaro glavni lik, onda je sasvim nepotrebno reći da je roman neobično dobar za čitanje".[5]

Na pitanje za časopis Posmatrač 6. januara 1935. godine, Torkvejmada (Edvard Povis Meters) je rekao: "Njen poklon je genijalan jer vuče čitaoca za nos cik-cak do vrta i pada u vođstvo samo kada želi da odjuri na ubistvo. Roman Tragedija u tri čina nije među najboljim detektivskim pričama ove spisateljice, ali može se reći da joj je na drugom mestu dovoljna pohvala. Tehnika obmane je, kao i obično, odlična, ali kada sve izađe na videlo, neke od manjih niti zločina nisu baš ubedljive. Gospođa Kristi se, pored svog posebnog dara, stalno usavršavala i sazrevala kao spisateljica, od čudne stilske afere do ovog očaravajućeg i prefinjenog dela proze".[6]

Milvard Kanadi je svoju recenziju za časopis Čuvar 29. januara 1935. godine otrovio rečima: "Godina je otvorena najzadovoljavajuće. Roman Tragedija u tri čina gospođe Kristi je na svom najboljem nivou." On je sabrao postavku radnje, ali je zatim dodao: "Slaba (ali možda neizbežna tačka) je nestanak sluge. Čitaocu je, što će reći, dat prilično širok nagoveštaj, ali mehanika priče je genijalna i verodostojna, likovi (kao i uvek kod gospođe Kristi) su životni i živahni. Poaro ne izlazi često na pozornicu, ali kada i izlazi u odličnoj je kondiciji".[7]

Robert Barnard je mnogo kasnije izneo opasku da je "ova strategija varke ona koja je do dana današnjeg trebalo da bude poznata čitaocima Kristijeve. Omo možda nije jedan od najboljih primera varke jer je nekoliko likova sem ubice dobro upojedinačeno Društvena mešavina je ovde umetničkija i prefinjenija nego što je uobičajeno kod Kristijeve".[8]

Pominjanje u drugim delima uredi

  • Pukovnik Džonson pomenuo je događaje iz ovog romana u 3. delu V odeljka romana Božić Herkula Poaroa.
  • Poaro se pozivao na događaje iz ovog romana u romanu Ubistva po abecedi (1936.) kada su se on i Artur Hejstings ponovo udružili pošto se nisu videli nekoliko godina. Poaro je pričao Hejstingsu o svojim iskustvima od penzionisanja. On je ispričao da ga je skoro "istrebio" ubica koji "nije bio toliko preduzimljiv koliko nemaran".[9]

Pominjanje drugih dela uredi

  • U 5. poglavlju trećeg čina Poaro govori da je jednom imao neuspeh u svojoj profesionalnoj karijeri koji se dogodio u Belgiji, nagoveštavajući slučaj iz priče Bombonjera. U 1. poglavlju drugog čina Poaro daje nagoveštaj o slučaju iz romana Tajanstveni događaj u Stajlsu.
  • Na kraju 3. poglavlja drugog čina Satervejt govori ser Čarlsu Kartvrajtu da mu nije prvi put da istražuje zločina. Upravo je počeo da priča o događajima iz priče Kod "Bilsa i Motlija", ali ga je ser Čarls prekinuo i počeo da priča svoju priču.
  • U 1. poglavlju drugog čina ser Čarls Kartvrajt govori o rezervisanju odeljka u „Plavom vozu“ kako bi putovao iz Francuske u Englesku. ovo je deo naslova još jednog romana o Poaroovim zagonetkama Zagonetka Plavog voza objavljenog 1928. godine.

Prilagođavanja uredi

Film uredi

Godine 1986. roman je ekranizovan u film pod nazivom Ubistvo u tri čina, a u glavnim ulogama našli su se Piter Justinov i Toni Kertis dok je mesto radnje promenjeno u Akapulko. Lik Satervejta zamenio je Hejstings, a Čarls Kartrajt je američka filmska zvezda.

Televizija uredi

Roman je ekranizovan kao 2. epizoda 12. sezone serije Poaro 2010. godine sa Dejvidom Sačetom u naslovnoj ulozi, a u epizodi su se pojavili i Martin Šo kao ser Čarls Kartvrajt, Art Malik kao dr. Bartolomeju Strendž, Kimberli Nikson kao Eg Liton Gor i Tom Visdom kao Oliver Menders. Epizodu je režirala Ešli Pirs koja je ranije režirala epizode "Sastanak sa smrću" i "Smrt gospođe Mekginti". Iz ekranizacije je izbačen lik gospodina Satervejta i izmenjen niz pojedinosti, ali je ekranizacija izuzetno verna radnji romana.

Roman je takođe ekranizovan kao epizoda francuske televizijske serije Mala ubistva Agate Kristi 2018. godine.

Radio uredi

Radio drama je napravljen za BBC Radio 4 u 2002. godine i u njoj se pojavljuju Džon Mofat kao Poaro, Majkl Kohrejn kao ser Čarls, Džordž Kol kao Satervejt, Bet Kalmers kao Hermion Liton Gore (Eg) i Klajv Merison kao ser Bartolomeju.[10]

Drama je emitovana u pet nedeljnih epizoda na BBC Radiju 4 i bila je pretežno verna romanu i imala je samo veoma suptilne izmene. Ser Čarls je otputovao na jug Francuske kako bi pobegao od Eg jer je na početku verovao da je zaljubljena u Olivera Mendersa nakon poljupca na rastnaku njih dvoje. Na kraju priče, kada je Poaro otkrio pobudu i dokaz prve supruge, ser Čarls je izjurio iz prostorije kako bi "izabrao izlaz". Podrazumeva se da je izabrao bržu mogućnost samoubistva. Potresenu i osećajnu Eg Menders tada odvodi kući i ostavlja Poaroa i Satervejta da razmišljaju da li su oni mogli biti žrtve otrovanog koktela na zabavi ser Čarlsa.

Spoljašnje veze uredi

  1. ^ John Cooper and B. A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide (Scholar Press, new edition (1994) ISBN 0-85967-991-8), pp. 82, 86
  2. ^ a b American Tribute to Agatha Christie
  3. ^ a b Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon, Collins Crime Club – A checklist of First Editions (Dragonby Press, ed. of March 1999), p. 15
  4. ^ The Times Literary Supplement, 31 January 1935 (p. 63)
  5. ^ The New York Times Book Review, 7 October 1934 (p. 20)
  6. ^ The Observer, 6 January 1935 (p. 7)
  7. ^ The Guardian, 29 January 1935, p. 7
  8. ^ Barnard, Robert, A Talent to Deceive: an appreciation of Agatha Christie (Fontana Books, 1990 edition, ISBN 0-00-637474-3), p. 207
  9. ^ Christie, Agatha (1963). The A.B.C. Murders. New York: Pocket Books. str. 14. ISBN 0-671-46477-9. 
  10. ^ „Three Act Tragedy: Poirot”. BBC Radio 4. Pristupljeno 19. 8. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трагедија_у_три_чина&oldid=27536354”