Википедија

Trbušni ples

Naziv trbušni ples potiče od francuskog izraza franc. Dance Du Ventre, što znači „ples stomakom“. Ovaj ples se naziva još i „orijentalni ples“, a takođe se koristi i arapski naziv „el Raqsu el Sharqia“[1][2] (arap. رقص شرقي, doslovno: „orijentalno plesanje”), odnosno „ples istoka“.[3][4][5][6] Smatra se da vodi poreklo iz Egipta.[7] Ovaj ples naglašava kompleksne pokrete torza.[8] U Grčkoj ga obično zovu „CifteTelli“, a u Turskoj „Rakkase“.

Trbušna plesačica

Poreklo uredi

Tragovi postojanja ovog plesa pronađeni su u Mesopotamiji, gdje su u hramovima pronađene gravure koje ocrtavaju nage plesače. Isti tip ovih gravura pronađen je i u egipatskim hramovima koji datiraju oko 1000. godina prije nove ere, kao i u Grčkoj.

Mnogi veruju da je ovaj ples nastao kao drevni ritual vezan za plodnost i rađanje deteta. Sveštenice su nekada bile takozvane „svete ljubavnice“, koje su svojim plesom prizivale Boginje plodnosti. Neki od tadašnjih pokreta identični su pokretima koji se danas izvode u modernom bliskoistočnom plesu. Postoje zapisi od nulte godine, koji opisuju plesačice sa Nila kao „vibrirajuće žene“.

Postojale su različite vrste plesačica: Gavaze - romske plesačice, koje su bile ulični izvođači bez naročitog obrazovanja i Avalim - dvorske plesačice. Avalim je bila obrazovana žena u sferi umjetnosti plesa i muzike koja ih je obučavala pokretima u plesu, sviranju instrumenata, recitovanju, računanju i osnovama astronomije. Od instrumenata su svirale oud (muzički instrument sjeverne Afrike i jugozapadne Azije sličan lauti) i često su dolazile sa listom pjesama i poema koje bi mogle da izvode i recituju za publiku. Avalim izvođačice su se mogle iznajmiti u privatnom domu, ali za veoma veliku cenu. Ustiz je bio neka vrsta menadžera ovim plesačicama.

Ove dve vrste plesačica su imale veoma različite stilove plesa. Najčešće su ples izvodile žene ženama, odvajanje polova i umotavanje žena velom uslovljavao je islam, što potiče još iz Vizantije. Tokom otomanske vladavine u Egiptu je došlo do povećanja turizma i broja vojnika. Gavaze plesačice su u ovome vidjele brz način zarade, te su pratile vojničke kampove i plesale za vojnike. Osramoćen i ogorčen, tadašnji vladar, proterao je Gavaze igračice u Esnu (južni dio Egipta), da bi rešio problem. Za ovo vrijeme, mnogi slikari koje poznajemo kao orijentalne slikare, posetili su Egipat, Maroko i Tunis. Naslikali su mnoga prelepa dela, predstavljajući plesačice i hareme. Pošto ovim umjetnicima obično nije bio dozvoljen ulaz u hareme, malo je vjerovatno da im djela opisuju stvaran haremski život.

Moderni trbušni ples uredi

Ples je tokom osamdesetih godina devetnaestog veka napravio bum u Evropi. Ples je bio delimično inspirisan sa Mata Hari, koja se predstavljala kao trbušna plesačica, mada je u stvari, više bila striptizeta. Svetska izložba je tokom 1890-ih predstavila srednjoistočni ples zapadnom svijetu. Ovaj ples je, zbog pokreta kukovima nazvan trbušni ples. U to doba bilo je veoma riskantno govoriti o ženskim kukovima, pa iako je trbuh (engl. belly) bila zvučna reč, to je bilo najdalje dokle su mogli otići, a da se izbjegnu problemi.

Tadašnje plesačice su bile obučene u dugačke haljine (galabia) sa jednostavnim delićem tkanine (maramom) povezanim oko struka. Moderni kostimi pojavili su se kasnije. Holivud je bio začetnik promene. Kao i sve što dolazi iz Holivuda, kostimi su bili mnogo glamurozniji. Stari holivudski filmovi prikazuju žene u dvodijelnom kostimu za ples, sastavljenog od šljaštećeg grudnjaka i pojasa. Poslednje dorade na kostimu izvrešne su u Egiptu, gdje je pojas spušten na kukove. Ovako su pokreti bili znatno izražajniji.

U 1920-im Egipat je, sledeći američke korake, počeo da snima filmove se plesačicama. To je bio začetak koreografski osmišljenog plesa na Srednjem istoku, jer pre toga ples je bio čista improvizacija. Međutim, filmovi su učinili da plesačice, nenaviknute da ponavljaju pokrete, izgledaju nespretno i neorganizovano, iako je među njima bilo mnogo izvrsnih plesačica koje su se individualno mogle zapaziti. Neke od najpoznatijih plesačica započele su karijeru u Kasino Opera, koji je okupio plesačice kao što su: Samia Gamal, Tahia Karioka, Nadia Afek. U SAD su plesačice počele da koriste veo kao plesni rekvizit, a Samia Gamal je bila prva koja je takav ples predstavila Srednjem istoku. U stvari, veo je bio ideja njenog koreografa koji je tražio način da što bolje izrazi gracioznost njenih ruku. Nema pisanih dokaza da su pre ovoga plesačice koristile veo za ples, iako su Orijentalni slikari slikali plesačice sa velom u rukama. Teško je reći da li su ove slike, kao i mnoga djela Orijentalnih slikara, bile stvarne ili samo izmišljene.

Pedesetih godina dvadesetog veka veka, noćni klubovi u Kairu rađaju neke od najvećih plesačica svih vremena. Među njima su Souheir Zaki, Naha, Aza Zarif, Nagia Fuad, Nadia Hamdi, Fifi Abdou i Rakia Hasan. Nagia Fuad je takođe doprinela razvoju koreografije. Iako nije bila ekspert za improvizaciju, imala je smisla za posao i unajmila koreografa. Međutim, u Egiptu, zbog uticaja islama, došlo je do pada interesovanja za ples. Ali, nova dva mesta postaju veliki centri plesa. Jedno od njih je Bahrein, koji se zbog slabog uticaja Islama, pretvorio u srednjoistočni Las Vegas. Drugi je Liban, na koji Islam takođe nije imao mnogo uticaja.

U Turskoj, trbušni ples više liči na kabare. Plesačice su veoma oskudno odjevene u zavodljivim haljinama. SAD su imale uticaj ne samo na korišćenje vela kao plesnog rekvizita, nego i na korišćenje sablji i zmija. Romi su vjerovatno dali najveći doprinos razvoju plesa. Navari (indijska riječ za Rome) su putovali iz Indije, preko Srednjeg istoka i Evrope i zaustavili se u Španiji. Mnogi veruju da su Navari preci Gavaze igračica.

Trbušni ples je sedamdesetih godina dvadesetog veka u SAD - u zapao u krizu, ali se kasnije ponovo vraća zahvaljujući filozofiji novog doba i umjetnicima poput Šakire i grupi Belly Dance Super Stars. Ipak, na Srednjem istoku ovaj, vjekovima star ples, gubi naklonost publike, uglavnom zbog pravila Islama, ali i zbog činjenice da se mladi okreću ovom plesu tek kad počnu da stare. Oni vide ovaj ples kao ples svojih baka i stoga gube interesovanje. Iz navedenih razloga čini se da će odgovornost očuvanja tradicije srednjoistočnog plesa pasti na neke druge zemlje i narode.

Trbušni ples u muzičkoj industriji uredi

Trbušni ples je u današnje vreme ples koji koriste različiti umetnici među kojima su Rijana, Bijonse, Fergi, međutim najveći predstavnik ovog plesa je kolumbijska pevačica Šakira,[9] koja je predvodila ovaj ples da ga pozicionira kao svoj zaštitni znak, svojim pesmama Kad god, gde god i Ohos Asi, međutim zahvaljujući pesmi Kukovi ne lažu, njene veštine plesa kukova postale su poznate širom sveta. Takođe, zahvaljujući Kad god, gde god 2001. godine, groznica trbušnog plesa počela je da je populariše u velikom delu Latinske Amerike, a kasnije je dospela i u Sjedinjene Države.

Šakira je vremenom u svojim prezentacijama dodala ovaj ples mešajući ga sa latino plesovima, kao što su salsa[10] i afro-kolumbijski, a takođe je istakla da je ove pokrete počela da igra od malena zahvaljujući svojoj libanskoj baki. Danas je trbušni ples karakterističan ples ove pevačice koja je predstavila varijantu sa konopcem koji ga upleće u telo i pleše u ritmu Kad god, gde god. Šakira je jedina umetnica u muzičkoj industriji koja je koristila trbušni ples u nekoliko navrata u svojoj umetničkoj karijeri.[11] Ona je inspirisala Bijonse da istraži ovu vrstu plesa u svojoj saradnji sa Bjutiful lajer gde je takođe bila koreograf. Na Superboul LIV poluvreme šou događaju vratila se trbušnom plesu sa Roupom tokom prelaska sa Ohos asi na Kad god, gde god.[12] Danas se ovaj ples smatra simbolom u Šakirinoj karijeri i nesumnjivo njenim prepoznatljivim plesom, jer ga takođe meša sa latino stilom. Ona je druga umetnica koja ima prepoznatljiv ples u muzičkoj industriji pored Majkla Džeksona i mesečevog hoda.

Izvan Bliskog istoka uredi

(video) Trbušna plesačica na sceni u Japanu, 2016.

Trbušni ples je popularizovan na Zapadu tokom romantičarskog pokreta 18. i 19. veka, kada su orijentalistički umetnici prikazivali romantizovane slike života u haremu u Otomanskom carstvu.[13][14] Trbušni ples je postao popularan van arapskog sveta, i žene američkog, evropskog i japanskog porekla su postale profesionalne trbušne plesačice, koje plešu širom Evrope i Bliskog istoka.[15]

U Severnoj Americi uredi

Iako je bilo plesača ovog tipa na stogodišnjici 1876. u Filadelfiji, tek na Svetskoj izložbi u Čikagu 1893. je to privuklo nacionalnu pažnju. Izraz „trbušni ples” se često pripisuje Solu Blumu, direktoru sajma za zabavu, ali on je taj ples nazvao danse du ventre, naziv koji koriste Francuzi u Alžiru. U svojim memoarima, Blum navodi, „kada je javnost saznala da je doslovni prevod „trbušni ples”, sa oduševljenjem su zaključili da mora da je pohotljiv i nemoralan ... Imao sam rudnik zlata.” Na sajmu su nastupili autentični plesači iz nekoliko zemalja Bliskog istoka i Severne Afrike, uključujući Siriju, Tursku i Alžir, ali su plesači u egipatskom Teatru ulice u Kairu bili najpoznatiji. Činjenica da su plesačice bile bez korseta i okretale kukove bila je šokantna za viktorijanski senzibilitet. Nije bilo solista, ali se tvrdi da je šou ukrala plesačica pod nadimkom Mali Egipat. Neki tvrde da je plesačica bila Farida Mazar Spiropulos, ali je ta činjenica sporna.[16]

Popularnost ovih plesača je kasnije iznedrila desetine imitatora, od kojih su mnogi tvrdili da su iz originalne trupe. Viktorijansko društvo je i dalje bilo uvređeno plesom, a pleseči su ponekad hapšeni i kažnjavani.[17] Ples je dobio nadimak „huči kuči”, ili šimi i šejk. Kratki film, „Fatimin ples”, bio je široko distribuiran u bioskopima Nikelodeon. Izazvao je kritike zbog svog „neskromnog” plesa i na kraju je cenzurisan. Trbušni ples je masovno privlačio muškarce u pozorišta burleske, na karnevale i cirkuse.

Tomas Edison je snimio nekoliko filmova o plesačima tokom 1890-ih. To uključuje turski ples, i Krisi Šeridan 1897,[18] i princezu Radža iz 1904.[19] u kojoj se pojavljuje plesačica koja igra zilove, radi „podne numere” i balansira stolicu u zubima.

Reference uredi

  1. ^ Trier-Bieniek 2015, str. 4.
  2. ^ Murray 2015, str. 34
  3. ^ Snodgrass, Mary Ellen (2016). The Encyclopedia of World Folk Dance (na jeziku: engleski). Rowman & Littlefield. ISBN 9781442257498. 
  4. ^ editor, Justine J. Reel, PHD, LPC, CC-AASP (2013). Eating disorders : an encyclopedia of causes, treatment, and prevention. Santa Barbara, Calif.: Greenwood. ISBN 978-1-4408-0058-0. 
  5. ^ Buonaventura, Wendy (2010). Serpent of the Nile : women and dance in the Arab world ([Newly updated ed.] izd.). London: Saqi. ISBN 978-0-86356-628-8. 
  6. ^ Hammond, Andrew (2007). Popular culture in the Arab world : arts, politics, and the media (1. publ. izd.). Cairo, Egypt: American University in Cairo Press. ISBN 978-977-416-054-7. 
  7. ^ Fraser, Kathleen W. (31. 10. 2014). Before They Were Belly Dancers: European Accounts of Female Entertainers in Egypt, 1760-1870 (na jeziku: engleski). McFarland. ISBN 9780786494330. 
  8. ^ Deagon, Andrea. „Andrea Deagon's Raqs Sharqi”. 
  9. ^ „Shakira, ¿referente de la danza árabe?”. Universidad Piloto de Colombia (na jeziku: španski). 2020-11-11. Arhivirano iz originala 25. 02. 2022. g. Pristupljeno 2022-02-25. 
  10. ^ „Shakira Drops Salsa Version Of "Chantaje" Just In Time For Her Birthday”. vibe.com. 2. 2. 2017. Pristupljeno 2022-02-25. 
  11. ^ „El baile de Shakira: cómo ponerte en forma practicándolo”. HOLA (na jeziku: španski). 2018-09-05. Pristupljeno 2022-02-25. 
  12. ^ „Recuerdan a Shakira con una cuerda ¡bailando Belly Dance!”. Show News (na jeziku: španski). Pristupljeno 2022-02-25. 
  13. ^ Hawthorn, Ainsley (1. 5. 2019). „Middle Eastern Dance and What We Call It”. Dance Research. 37 (1): 1—17. ISSN 0264-2875. S2CID 194311507. doi:10.3366/drs.2019.0250. 
  14. ^ Hawthorn, Ainsley (23. 5. 2019). „Why do we call Middle Eastern dance "belly dance"?”. Edinburgh University Press Blog. 
  15. ^ Wynn, L. L. (januar 2010). Pyramids and Nightclubs: A Travel Ethnography of Arab and Western Imaginations of Egypt, from King Tut and a Colony of Atlantis to Rumors of Sex Orgies, Urban Legends about a Marauding Prince, and Blonde Belly Dancers. ISBN 9780292774094. 
  16. ^ Donna Carlton (1995) Looking for Little Egypt. Bloomington, Indiana: International Dance Discovery Books. ISBN 0-9623998-1-7.
  17. ^ „No More Midway Dancing; Three Of The Egyptian Girls Finded Each. Manager Delareix, Disgusted at New-York's Benighted Taste, Declared He Would Seek a More Cultured City--By Evening He Had Thought Better of It, and His”. The New York Times. 7. 12. 1893. 
  18. ^ „Crissie Sheridan / Thomas A. Edison, Inc.”. hdl.loc.gov. 
  19. ^ „Princess Rajah dance / American Mutoscope and Biograph Company.”. hdl.loc.gov. 

Literatura uredi

  • editor, Justine J. Reel, PHD, LPC, CC-AASP (2013). Eating disorders : an encyclopedia of causes, treatment, and prevention. Santa Barbara, Calif.: Greenwood. ISBN 978-1-4408-0058-0. 
  • Snodgrass, Mary Ellen (2016). The Encyclopedia of World Folk Dance (na jeziku: engleski). Rowman & Littlefield. ISBN 9781442257498. 
  • Trier-Bieniek, Adrienne (2015). Feminist Theory and Pop Culture (na jeziku: engleski). Springer. str. 4. 
  • Murray, Edmundo (2015). A Symphony of Flavors: Food and Music in Concert (na jeziku: engleski). Cambridge Scholars Publishing. str. 34. 

Spoljašnje veze uredi

 
Trbušni ples na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трбушни_плес&oldid=26073742”