Tre sorele (legenda)
Legenda o Tre sorele (ital. Tre sorelle - Tri sestre) jedinstvena je tradicionalna priča narodnog duha u Boki Kotorskoj i jedna od najpoznatijih od desetine očuvanih legendi Boke. To je priča o nesrećnoj ljubavi tri sestre prema istom pomorcu. Ova legenda se u Boki kotorskoj prepričava vekovima, a potekla je iz Prčanja, mesta u blizini Kotora. Neodvojivi je deo palate Tre sorele, sagrađene u 15. veku.
| Legenda o tri sestre – Tre sorele | |
|---|---|
 | |
| Nematerijalno kulturno nasleđe | |
| Region |  Crna Gora |
| Predlagač | Uprava za zaštitu kulturnih dobara |
Mnogi savremeni autori bavili su se u svojim delima proučavanjem kako legende tako i same građevine, kao njenog neodvojivog dela. Legenda o tri sestre Buća iz Prčanja publikovana je mnogo puta i često je bila motiv stvaraocima različitih profila.[1] Među najpoznatijim takvim delima je drama „Tre sorele” Stevana Koprivice koja se, kao pozorišna predstava, igra od 2004. godine.
Legenda je zaštićena kao nematerijalno kulturno dobro Crne Gore.[2]
O legendi uredi
Kao i sve legende, i legenda o tri sestre nema autora, već se vekovima prenosi „od usta do usta”. Pričala se vekovima, a priča se i danas. To je priča o tri verne sestre koju su svu svoju ljubav poklonile jednom čoveku – i to istom. U Prčanju se i danas nalazi palata u kojoj su, prema legendi, živele. Do nedavno su na palati postojala tri prozora od kojih su dva bila zazidana, ali je neki od skorašnjih vlasnika otvorio jedan od njih.[3] Legenda o Tre sorele zaštićena je kao nematerijalno kulturno nasleđe Crne Gore.
Legenda uredi
Tri sestre, Fiomena, Gracijana i Rina (negde Nera, Bjanka i Roza[a]) bile su nadaleko poznate po svojoj lepoti, poštenju i čestitosti. Sve tri zaljubile su se u istog mladog kapetana Jerka Novanjanina.[b] Na njihovu žalost, ovaj hercegnovski mornar bio je nestalne prirode i nikako nije mogao da se odluči koja od sestara mu se najviše sviđa. zato je rešio da se otisne na dugu plovidbu da bi o svemu dobro razmislio, a sestru koja ga bude čekala na povratku uzeće za ženu.
Sestre su strpljivo čekale, svaka na svom prozoru, svaki brod i jedrenjak koji je uplovljavao u zaliv, nadajući se da će na jednom od njih doploviti i kapetan Jerko. Vreme je prolazilo, sestre su starile, pa su napravile dogovor da će, kada jedna od njih umre, druge zazidati prozor. Tako bi i Jerko, kada se bude vratio, mogao da vidi da sestra čiji je prozor zazidan nije više živa i više ga ne čeka. Kada je najstarija sestra umrla, ostale su zazidale njen prozor, jer više kroz njega nije imao ko da gleda. Zatim je i druga sestra umrla ne dočekavši svog mornara, a treća sestra je zazidala i njen prozor. Kada je umrla i najmlađa više nije bilo nikoga ko bi mogao da zazida i njen prozor, te je on ostao otvoren. Jedan stih u pesmi o Tre sorele kaže: ”... Treći prozor ko da sluša šum dalekih okeana...” Prema istoj legendi, kapetan Jerko se nikada nije vratio, niti se ikada čulo bilo šta o njemu.[3]
Palata Tre sorele uredi
Istorijski podaci o podizanju same građevine oko koje je nastala legenda vrlo su oskudni. Tačno vreme nastanka palate nije poznato, ali stručnjaci smatraju da je sagrađena u 15. veku. Smeštena je u jugoistočnom delu Prčanja, neposredno uz obalu. U pisanim izvorima palata se prvi put pominje u 16. veku, u kanonskim vizitacijama kotorskih biskupa,[1] kao Villa trium sororum, što joj je i danas zvanično ime. Veruje se da je bila letnikovac kotorske plemićke porodice Buća, čiji se grb nalazi na nekoliko mesta na zgradi. Međutim, nedavno je u italijanskim arhivima pronađena dokumentacija o izgradnji palate koja bi mogla promeniti ova uverenja.[5]
Ova palata neobičnog izgleda i skromnih dimenzija je najstarija građevina u Prčanju, a istovremeno i jedina u celini sačuvana gotička palata u Boki, izvan Kotora. Sastoji se iz tri skoro identična, međusobo spojena dela, ali sa posebnim krovovima. Zbog toga je, preko maštovitih legendi i dobila ime palata Tre sorele.[6]
Danas ova palata predstavlja jednu od glavnih turističkih atrakcija i preporučuje se turistima u Crnoj Gori kao mesto koje se mora posetiti. Nažalost, o ovom zdanju crnogorske vlasti malo vode računa,[7] pa palata nije u najboljem stanju.
Devastiranje palate uredi
Dugo je ova palata bila prepoznatljiva po dva zazidana i jednom otvorenom prozoru. Međutim, kako je vremenom menjala vlasnike tako su je oni preuređivali po svom ukusu. Tako se danas na palati vidi samo jedan zazidani prozor, što odudara od čuvene legende koja stoji iza ove palate.[5]
Dramatizacija uredi
Prema ovoj legendi dramski pisac Stevan Koprivica napisao je istoimenu dramu „Tre sorele”. Drama je premijerno izvedena u Zvezdara teatru 2004. godine i igrana je do 2011. Obnovljena i donekle promenjena, u režiji Milana Karadžića, ponovo je počela da se igra u ovom pozorištu posle skoro deset godina. Obnovljena predstava premijerno je izvedena 7. februara 2020.[8][9]
U Crnoj Gori predstava „Tre sorele“ premijerno je izvedena 23. jula 2016. godine na Cetinju kao diplomska predstava tadašnjih studenata treće godine cetinjskog Fakulteta dramskih umjetnosti, od kada se igra i u drugim crnogorskim gradovima.[9]
Napomene uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ a b Miranović 2016, str. 91-94
- ^ „Kulturna dobra još u škrinji”. Caffe Montenegro. 27. 1. 2021. Pristupljeno 23. 9. 2021.
- ^ a b v Dautović, Edita. „Legenda o “Tri Sorele”: Sestre koje su svu ljubav dale istom čovjeku”. preduzetnica.me. Arhivirano iz originala 01. 10. 2021. g. Pristupljeno 1. 10. 2021.
- ^ a b Koprivica
- ^ a b „Legenda o palati Tre sorelle”. Vijesti. 19. 8. 2019. Pristupljeno 1. 10. 2021.
- ^ „Palata Tre Sorelle (tri sestre)”. Crna Gora Media d.o.o. Arhivirano iz originala 01. 10. 2021. g. Pristupljeno 1. 10. 2021.
- ^ Vukčević, Nikoleta (30. 10. 2019). „Tre Sorele - legenda o kući u Kotoru kojoj su vlasti okrenule leđa”. Mondo. Pristupljeno 1. 10. 2021.
- ^ „Nove-stare Tre sorele u Zvezdara teatru”. SEECult. 4. 2. 2020. Pristupljeno 1. 10. 2021.
- ^ a b Nela (5. 8. 2021). „Tre sorelle još jednom napunile gledalište, repriza večeras od 21 sat”. Radio Tivat. Arhivirano iz originala 01. 10. 2021. g. Pristupljeno 1. 10. 2021.
Literatura uredi
- Miranović, Anastazija (2016). „Legenda o tri sestre – Tre sorelle”. Starine Crne Gore (Godišnjak Uprave za zaštitu kulturnih dobara). knjiga VII. Pristupljeno 2. 10. 2021.
- Koprivica, Stevan. „TRE SORELLE (drama)” (PDF). Projekat Rastko. Pristupljeno 1. 10. 2021.
Spoljašnje veze uredi
- Vasic, Voki (20. 12. 1919). „Tri sestrice pred Vratima Balkana”. Putovanja, sasvim lično. Pristupljeno 2. 10. 2021.
- Marković, Rastko (2017). „TRI SORELE - Stara bokeljska legenda na nov način”. Politikin zabavnik. 3423. Pristupljeno 1. 10. 2021.
- „TRE SORELE (program predstave)” (PDF). Pozorje.org.rs. Pristupljeno 2. 10. 2021.