Tržište hartija od vrednosti
Tržište hartija od vrednosti predstavlja deo finansijskog tržišta na kome dolazi do sučeljavanja ponude i tražnje za hartijama od vrednosti. Obuhvata trgovinu kratkoročnim i dugoročnim hartijama od vrednosti.
Tržište treba da:
- bude likvidno – sposobno da brzo konvertuje hartije u gotovinu kako bi se kupoprodaja mogla brzo izvršiti po ceni koja je bliska unutrašnjoj vrednosti hartije;
- svim učesnicima pruži istovremeno informacije o ponudi i tražnji;
- obezbedi kontinuitet cene;
- obezbedi niske transakcione troškove, odnosno da svim učesnicima omogući da kupe ili prodaju hartije uz razumne troškove;
- omogući svim tržišnim učesnicima isti pristup;
- obezbedi da se cene brzo prilagođavaju novoj informaciji, kao i da je ta informacija objavljena istovremeno svim učesnicima.
Osnovna funkcija tržišta hartija od vrednosti je da prodavcu hartija omogući da pod najpovoljnijim tržišnim uslovima dođe do kratkoročnih finansijskih sredstava za održavanje normalnog poslovnog procesa i likvidnosti, odnosno da dođe do nedostajućih dugoročnih finansijskih sredstava (kapitala) za finansiranje rasta i razvoja, i da kupcu hartija (investitoru) omogući da pod najpovoljnijim tržišnim uslovima plasira kratkoročna i/ili dugoročna sredstva koja mu trenutno nisu neophodna.
U svim zemljama u kojima postoji tržište hartija od vrednosti kao učesnici se javljaju:
- investitori (vlasnici finansijskih sredstava),
- korisnici finansijskih sredstava,
- posrednici i
- država.
Hartija od vrednosti uredi
Hartija od vrednosti bi se mogla definisati kao pismena isprava kojom njen izdavalac preuzima obavezu da njenom zakonitom imaocu ispuni obavezu koja je u njoj sadržana. Da bi se jedna isprava mogla smatrati hartijom od vrednosti, potrebno je da ona bude sačinjena u pisanom obliku, da iz nje proizilazi određeno građansko (obično imovinsko) pravo i da je ostvarenje ovog prava vezano za postojanje same isprave.
Pisana isprava će se smatrati hartijom od vrednosti ukoliko sadrži sledeće elemente:
- oznaku, vrstu hartije od vrednosti;
- firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište izdavaoca hartije;
- firmu, odnosno naziv ili ime lica na koje ili po čijoj naredbi hartija glasi ili oznaku da se radi o hartiji od vrednosti na donosioca;
- tačnu oznaku obaveze izdavaoca koja proizilazi iz same hartije;
- mesto i datum izdavanja, odnosno ako se hartije izdaju u seriji, i serijski broj;
- potpis izdavaoca, a kod hartija koje se izdaju u seriji i faksimil potpisa ovlašćenih lica.
Kod svake hartije od vrednosti bitna su tri lica:
- izdavalac ili emitent hartije,
- poverilac ili korisnik prava iz hartije i
- dužnik ili obveznik, koji je dužan da o roku i na utvrđeni način izvrši obavezu sadržanu u hartiji.
Vrste hartija od vrednosti uredi
Hartije od vrednosti se mogu klasifikovati prema različitim kriterijumima. Različite klasifikacije hartija od vrednosti su značajne za utvrđivanje njihovih osnovnih karakteristika, odnosno zbog pravnih dejstava koje prozilaze iz njih za izdavaoce, imaoce i učesnike u prometu. Mogući kriterijumi klasifikovanja su:
- Prema načinu označavanja korisnika, odnosno prenosa vlasništva, hartije od vrednosti mogu biti: hartije od vrednosti na ime (npr. rekta menica i založnica), hartije od vrednosti na donosioca (npr. menica, ček, konosman, skladišnica), hartije od vrednosti na donosioca (ček kada ne sadrži ime remitenta, pojedine akcije i obveznice) i alternativne ili mešovite hartije od vrednosti.
- Hartije od vrednosti se prema sadržini prava koja iz njih proizilaze mogu podeliti na: realne ili stvarnopravne hartije (npr. konosman, tovarni list, skladišnica, založnica), novčane ili obligacione hartije (npr. menica, ček, blagajnički zapis, komercijalni zapis, obveznica) i hartije od vrednosti koje vlasniku daju pravo učešća (npr. akcija i ulog komanditora u komanditnom društvu Zakon o privrednim društvima Arhivirano na sajtu Wayback Machine (4. avgust 2021)).
- Ako se kao kriterijum podele uzme emitent, razlikuju se: javnopravne hartije (sve hartije koje izdaje država, lokalni organi uprave i državna preduzeća), i privatne hartije od vrednosti (sve hartije od vrednosti koje izdaju preduzeća, finansijske institucije i dr.).
- S obzirom na privredni, odnosno finansijski posao iz kog su nastale, razlikuju se: hartije od vrednosti iz robnog prometa (npr. konosman, tovarni list, skladišnica), hartije od vrednosti iz kreditnih poslova (npr. menica, blagajnički zapis, komercijalni zapis, obveznica), hartije od vrednosti iz platnog prometa (npr. ček), hartije od vrednosti iz depozitnih poslova (npr. sertifikat o deponovanim sredstvima), hartije od vrednosti iz poslova pribavljanja kapitala, hartije od vrednosti iz zalaganja stvari (npr. založnica i hipotekarna založnica).
- Prema vezi sa osnovnim poslom iz kog su nastale, hartije od vrednosti mogu biti: apstraktne (ne vidi se veza sa osnovnim poslom, npr. menica), kauzalne (jasno se vidi veza sa osnovnim poslom, npr. konosman i skladišnica) i izvedene (nastale su iz drugih hartija i njihovog prometa).
- S obzirom na vrstu prinosa, razlikujemo: hartije od vrednosti sa fiksnim prinosom (npr. komercijalni zapis i obveznice različitih emitenata), hartije od vrednosti sa varijabilnim prinosom (obične akcije i pojedine vrste obveznica) i hartije od vrednosti sa mešovitim prinosom (npr. konvertibilne obveznice, obveznice sa pravom učešća u dobiti).
- Hartije od vrednosti se prema momentu nastanka prava mogu podeliti na: konstitutivne (pravo nastaje u trenutku izdavanja, npr. menica) i deklarativne (pravo postoji i pre izdavanja hartije, npr. konosman).
- Prema roku dospeća obaveze sadržane u hartiji, razlikujemo: kratkoročne (npr. blagajnički zapis, robne hartije, pojedine vrste obveznica) i dugoročne hartije od vrednosti (npr. obveznice i akcije).
- Hartije od vrednosti se prema mestu izvršenja obaveze mogu podeliti na: domaće i međunarodne (inostrane).
- Prema tome da li emisijom hartija od vrednosti emitenti postaju vlasnici ili dužnici, odnosno da li emisijom investitori postaju suvlasnici ili kreditori, razlikujemo: dužničke ili kreditne hartije od vrednosti (različite vrste obveznica), vlasničke hartije od vrednosti (obične akcije) i hibridne hartije od vrednosti (npr. preferencijalne akcije i konvertibilne obveznice).