Tridesetorica tirana
Tridesetorica tirana je naziv za prospartansku oligarhiju, koja je uspostavljena 404. p. n. e. u Atini nakon njenog poraza u Peloponeskom ratu.[1]Dva vodeća člana oligarhije bili su Kritija i Teramen, od kojih je prvi predstavljao radikalnu oligarhiju, a drugi umerenu. Kritija se kasnije obračunao sa Teramenom i dao da se pogubi. Za osam meseci vladavine pogubili su 1.500 ljudi. Trasibul je ponovo uspostavio demokratiju u Atini.
Pad Atine
urediAtina se nakon duge opsade i gladi predala 404. p. n. e. spartanskom vojskovođi Lisandru. Tom predajom okončan je Peloponeski rat. Atini su nametnuti mirovni uslovi po kojima je trebalo da
- sruši duge zidove do Pireja i pirejska utvrđenja
- preda svu mornaricu sem 12 brodova
- raspušta Delski savez i napusti sve gradove van Atike
- dozvoli povratak prognanih
- postane saveznik Sparte
- vrati se na ustav svojih predaka
Atina je ispunila gotovo sve postavljene uslove. Srušeni su dugi zidovi. Nakon što su srušeni dugi zidovi Lisandar je otišao u pohod na Samos.
Pitanje ustava
urediŠto se tiče vraćanja na ustav predaka nije bilo jasno šta to znači. Jedni su tumačili da to znači uspostavljanje oligarhije, a demokrate su tvrdile da to znači demokratiju. U Atinu su se vratili proterani, među kojima je bilo mnogo oligarhijskih agitatora. Među onima, koji su se vratili bio je i Kritija, koji je pripadao ekstremnim oligarsima. U samoj Atini bilo je mnogo onih, koji su se zalagali za oligarhiju i rušenje demokratije. Oni su se politički udružili sa prognanim oligarsima. Umerene oligarhe predvodio je Teramen, koji se zalagao za široku oligarhiju. Pošto nisu mogli da reše pitanje ustava zastupnici oligarhije poslali su izaslanika Lisandru da on presudi. Lisandar je bio zadužen da uspostavlja uprave po pokorenim gradovima i uglavnom je uspostavljao oligarhije. Zbog toga su se atinski oligarsi opravdano nadali da će stati na njihovu stranu.
Uspostavljanje oligarhije
urediKada se Lisandar vratio sa pohoda tada je održana narodna skupština. Lisandar je na zasedanju narodne skupštine pozvao da izaberu tridesetoricu ljudi, koji će upravljati Atinom. Pretio je onima, koji su se tome suprotstavljali. Drakontida je predložio uspostavljanje oligarhije. Tada su izabrali tridesetoricu. Desetoricu su izabrali prognani, desetoricu je izabrao Teramen, a desetoricu je izabrao Lisandar. Trebalo je da Tridesetorica upravljaju Atinom i da donose zakon sve dok se ne izradi novi ustav.
Učvršćenje vlasti pogubljenjem potkazivača
urediTridesetorica su izabrali novo Veće 500, u koje su ušle uglavnom njihove pristalice. Veće 500 dobilo je sudsku vlast, koja je ranije pripadala narodu. Izabrali su Jedanaestoricu kao načelnike policije i nadzornike zatvora i njima su kao pomoćnike dodelili 300 batinaša. Trebalo je da oni drže grad pod svojom kontrolom. Prvi korak koji su učinili bilo je da pohapse i pogube one, koji su za vreme demokratije bili poznati potkazivači. Pogubili su u tom prvom valu ljude potkazivače, ljude niskog morala i razne zločince, tako da je narod bio zadovoljan.
Vladavina terora
urediMeđutim kada su učvrstili vlast tada su ekstremni oligarsi na čelu sa Kritijom počeli obračun sa svima ostalima. Pogubili su mnoge bogate i istaknute ljude. Ubijali su sve kojih su se bojali na bilo koji način, sve koji bi im mogli biti opasni. Pogubljenima bi otimali imovinu, tako da je postojao i drugi motiv ubistava. U kratko vreme pogubili su 1.500 ljudi. Jedan od čestih načina pogubljenja bilo je ispijanje pehara kukureka. Mnogi su u strahu pobegli iz Atine. Jedan od onih, koji je pobegao bio je Lisija. Da bi osigurao svoju vlast i bezbednost Kritija je pozvao spartanski garnizon. Spartanski garnizon bio je garant bezbednosti Tridesetorice tirana.
Teramen se suprostavlja teroru
urediTeramen je govorio da nije potrebno da se ubijaju ljudi, koji su samo popularni i ne pokazuju znake da će oligarhiji naneti štetu. Iako je Teramen protestovao nastavili su sa pogubljenjima. Nakon toga Teramen je govorio da ako nameravaju da vladaju silom da onda treba da imati širu bazu. Kritija i ostali su se bojali da Teramen ne povede pokret protiv njih, pa su zbog toga odlučili da 3.000 ljudi budu pomoćnici nove vlasti. Tih 3.000 građana imalo je pravo na normalan sudski postupak i imali su pravo da nose oružje. Ostalima se moglo suditi bez sudskog postupka. Međutim dugo vremena odlagali su objavljivanje spiska 3.000 punopravnih građana.
Trazibulov pohod protiv oligarhije
urediNakon Peloponeskog rata mnogi su bili nezadovoljni spartanskom hegemonijom, a pogotovo arogantim ponašanjem Lisandra i uspostavljanjem oligarhija širom Grčke. Zbog toga su mnogi počeli da pomažu prognane demokrate iz Atine. Uz prikrivenu podršku Tebe i Ismenije grupa od 70 prognanika na čelu sa Trasibulom krenula je iz Tebe i decembra 404. p. n. e. zauzela napuštenu tvrđavu Filu na granici Beotije i Atike. Veliko nevreme sprečilo je Tridesetoricu da odmah preotmu Filu, pa se Trasibulu priključio veliki broj atinskih prognanika.
Obračun sa Teramenom
urediPošto je pretila spoljna opasnost, oligarsi su smatrali da Teramen predstavlja za njih veliku opasnost. Kritija je započeo sa još većim terorom. Da bi isplatio spartanski garnizon odlučio je da opljačka meteke (strance sa pravom boravka u Atini). Pohapsio je sve meteke i oduzeo im je imovinu. Teramen je protestovao protiv toga postupka. Odlučili su i da razoružaju većinu građana, da bi uklonili opasnost. Teramena su smatrali velikom opasnošću, pa je Kritija na skupštini 3.000 optužio Teramena da je izdajnik. Teramenovo ime je izbrisao sa liste 3.000 onih koji imaju pravo na suđenje i pogubio ga.
Pad Tridesetorice i izbor Desetorice
urediSpartanski garnizon uz pomoć atinske konjice pokušao je da zauzme Filu, ali Trasibul ih je pobedio i naterao da se vrate u Atinu. Pet dana nakon toga Trasibul je sa 1.000 vojnika krenuo na atinsku luku Pirej Zauzeo je tvrđavu Munihiju, koja je dominirala Pirejem. Trasibul je imao mnogo manje vojske od neprijatelja, spartanskog garnizona i oligarhijske vojske. U Munihijskoj bici pobedio je Trasibul. Kritija je poginuo, tako da su Tridesetorica bila obezglavljena. Posle toga poraza zasedalo je Veće 3.000 i oni su odlučili da svrgnu Tridesetoricu tirana i umesto njih izabrali su Desetoricu, po jednoga iz svake file. Nakon poraza Tridesetorica su pobegli u Eleuzinu. Desetorica i Tridesetorica su zatražila pomoć od Sparte.
Uspostavljanje demokratije
urediU Sparti su podržali desetoricu, pa se Lisandar uputio sa vojskom u Eleusinu. Trasibul i demokrate držale su Pirej. Našli su se u opasnosti da ih Lisandar potpuno blokira. Međutim nesloga unutar Sparte spasila je Trasibula. Unutar Sparte efori i Pausanija II bili su protiv Lisandra i njegovog stila u spoljnoj politici i načinu na koji je postupao otuđujući grčke gradove od Sparte. Da bi se rešio problem u Atini efori su poslali kralja Pausanija II. Pausanija II je preuzeo Lisandrovu vojsku i nakon što je u jednoj bici pobedio Trasibula priveo ga je na pregovarački stol. Pošto atinski oligarsi nisu bili dovoljno popustljivi tokom pregovora Pausanija ih je smenio i postavio novu Desetoricu. Nakon toga Pausanija je utanačio dogovor između atinskih demokrata i oligarha. Građanski rat se okončao uz Pausanijevo posredovanje. Trebalo je da svi dobiju svoju imovinu. Oligarsi su imali pravo da vladaju u Eleusini. U Atini je ponovo uspostavljena demokratija. Trazibul je predložio zakon po kome se daje amnestija većini oligarha. Na taj način sprečio je brutalne odmazde, pa su ga zbog toga njegovi sugrađani krunisali krunom od maslinovih grančica.
Vidi još
urediIzvori
uredi- ^ Rhodes 2006, str. 257
Literatura
uredi- Ksenofont, Helenika
- Lisija, Protiv Erastotena
- Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
- Aristotel,Atinski ustav
- Donald Kagan, The Fall of the Athenian Empire. Ithaca, NY: Cornell University Press. 1991. ISBN 978-0-8014-9984-5..
- Bultgrighini, U. Maledetta democrazia: Studi su Crizia (Alessandria, 1999).
- Németh, G. Kritias und die Dreißig Tyrannen: Untersuchungen zur Politik und Prosopographie der Führungselite in Athen 404/403 v.Chr. (Stuttgart, 2006).
- Rhodes, P. A History of the Classical Greek World: 478-323 BC (Blackwell, 2006).
- Usher, S. 'Xenophon, Critias and Theramenes' in: JHS 88 (1968) 128-135.