Википедија

Trolisna valvula

Trolisna valvula (lat. valvula tricuspidalis) je anatomske struktura srca koja se sastoji od tri listića, prstena, potpornih hordae tendineae i papilarnih mišića. Pretkomorska i komorska mišićna mase, tkivo provodnog sistema i potporna struktura fibroelastičnog srčanog skeleta omogućavaju koordinirano delovanje trikuspidalnog zalistka.[1]

Trolisna valvula
Prednji (frontalni) pogled na otvoreno srce. Bele strelice označavaju normalan protok krvi. (Trikuspidni zalistak označen dole levo.)
Srce u pokretu: uklonjeni su prednji zidovi komora. Delovanje trikuspidalnog zalistka, koji se nalazi u desnoj komori, vidi se na levom delu ove ilustracije. Mogu se videti tri listića sa pričvršćenim hordae tendineae i papilarnim mišićima.
Detalji
Identifikatori
LatinskiValvula tricuspidalis,
valva atrioventricularis dextra
MeSHD014261
TAA12.1.02.003
FMA7234
Anatomska terminologija

Nazivi uredi

Trolisna valvula , desna atrioventrikularna valvula , trikuspidalna valvula, trolisni zalistak' (lat. valvula tricuspidalis ).

Trikuspidalni zalistak se često naziva "zaboravljeni zalistak" ili "izgubljeni zalistak", jer je nedovoljno proučavan u odnosu na druge srčane zalistke i varijacije u anatomskim strukturama koje su objavljene literaturi.[2] dok se navodi da ima od 2 do 9 papilarnih mišića.[3]

Relevantna anatomija uredi

Trikuspidalna valvula ili trolisni zalistak (lat. valvula tricuspidalis), reguliše protok krvi između desne pretkomore i desne komore. Anatomija kompleks desne atrioventrikularne valvule obuhvata sledeće:

  • Tri listića ili klapni zalistka ili ventila (iako je opisano samo dva i čak šest listića): prednjeg (A) zadnjeg (P) i septalnog (S), Septalni zalistak je najmanji, i povezan je sa kratkim hordama uz pregradni zid, i odgovarajući papilarni mišić. Prednji i zadnji zalisci su veći.
  • Anulus
  • Potporne horde tendineae
  • Papilarni mišić, čiji broj odgovara broju zalistaka (prednji, septalni i zadnji papilarni mišić)
 

Koordinisano delovanje trikuspidalnog zalistka omogućavaju atrijalne i ventrikularne mase, tkivo provodnog sistema i potporna struktura fibroelastičnog srčanog skeleta.

Trikuspidalni zalistak se često naziva "zaboravljeni zalistak" ili "izgubljeni zalistak", jer je nedovoljno proučen u odnosu na druge srčane zalistke; čije varijacije u anatomskim strukturama su prijavljene u literaturi. Za trikuspidalni zalistak se obično navodi da ima samo 2 do čak 6 listića,[4] a navodi se i da ima od 2 do 9 papilarnih mišića.[3]

Trikuspidalni zalistak se nalazi između desne pretkomore i desne komore i ima površinu ventila od 4-6 cm2.[5] Zalistak je skoro okomit i nalazi se približno 45° u odnosu na sagitalnu ravan. Sam zalistak je blago nagnut prema vertikali tako da su ivice zalistka anterosuperiorne, inferiorne i septalne, a kvržice su dobile ime po ovim mestima vezivanja.[1]

Anterosuperiorna (prednja ili infundibularna) kvržica je najveća kvržica od 3 i nalazi se između arterijksog konusa i atrioventrikularnog otvora. Zadnja (marginalna) kvržica je sledeća po veličini kvržica i dobila je ime po svom relativnom zadnjem položaju i povezana je sa zadnjim aspektom desne komore. Treća i najmanja kvržica, septalna (medijalna) kvržica, pričvršćena je za desni i levi fibrozni trigon i atrijalnu i ventrikularnu septu. Ovi fibrozni spojevi čine septalni kvržica relativno nepokretnim; stoga se većina trikuspidalnog prstenastog spuštanja odvija duž ivica prednje i zadnje kvržice.[1] Tokom dijastole, glavne kvržice (prednja i zadnja) se kreću kao jedra i sastaju se da bi se spojile sa manjim septalnim listićem. Dakle, funkcionalno, trikuspidni zalistak deluje više kao bikuspidni zalistak.[1]

Trikuspidalni subvalvularni aparat se sastoji od prednjih, zadnjih i septalnih papilarnih mišića i njihovih pravih tetivnih horda. Lažne horde mogu povezati 2 papilarna mišića, povezati papilarni mišić sa zidom komore ili povezati tačke na zidovima komora. Prave horde obično potiču iz apikalne trećine papilarnog mišića, ali mogu poticati i od zidova komora, kao što je slučaj sa septalnim listićem.

Prednji papilarni mišić je najveći, zadnji je često bifidni ili trifidni, a septalni je najmanji. Ovi papilarni mišići snabdevaju horde za susedne komponente kvržica koje ih podržavaju. Prednji papilarni mišić obezbeđuje horde samo za prednji ili prednji i septalni listič; zadnji papilarni mišić obezbeđuje horde za zadnje i septalne listove; a septalni papilar obezbeđuje horde septalnim i prednjim listićima.[6] Karakteristično je da septalni listić podržavaju i horde koje nastaju iz ventrikularnog septuma.[1][7]

Funkcionalno, papilarni mišići se kontrahuju neposredno pre početka sistole desne komore kako bi se povećala napetost u hordae tendinae i maksimizirala koaptacija 3 kvržice, čime se smanjuje regurgitacija preko trikuspidalnog zalistka.[8]

Embriologija uredi

Proliferacijom endokarda u nivou atrioventrikularnog otvora formiraju se pet endokardijalnih jastučića: na sredini otvora prednji i zadnji, na njegovoj levoj strani jedan manji levi i na desnoj strani dva manja desna (prednji i zadnji desni). U šestoj nedelji se daljim rastom prednji i zadnji srednji jastučić spajaju i dele jedinstveni atrioventrikularni otvor na desni i levi atrioventrikularni otvor.[9]

Lateralni delovi prednjeg, zadnjeg i srednjeg jastučeta se spajaju i daju desno (lat. cuspis septalis), a levo (lat. cuspis anterio). Levo jastuče će dati (lat. cuspis posterior valvulae bicuspidalis), a prednji desni jastučić (lat. cuspis anterior), zadnji desni (lat. cuspis posterior valvulae tricuspidali). Kuspisi valvula su povezani sa miokardom komora, pri čemu tokom njihovog formiranja mišićna vlakna koja polaze od njihovih ivica daju (lat. chordae tendina), na čijim se krajevima razvijaju papilarni mišići.[9]

Trikuspidni zalistak se formira u 5-6 nedeljama embrionalnog razvoja. Nakon što se atrioventrikularni (AV) endokardni jastučići spoje, svaki atrioventrikularni otvor je okružen lokalnim proliferacijama mezenhimskog tkiva, iz kojeg se formiraju atrioventrikularni zalistci i pričvršćeni su za zid komore mišićnim trakama. Konačno, mišićno tkivo u vrpci degeneriše i zamenjuje se gustim vezivnim tkivom sa samim zalistkom prekrivenim endokardijumom.[10]

List atrioventrikularne valvule se formira preklopom ili dupliranjem endokarda; gusto vezivno tkivno jezgro čini centralni deo krila valvule. Gornja ili pretkomorska površina zalistka je debela i podseća na endokardijum prekomora, a donja ili komorska površina zalistka je tanka i podseća na ventrikularni endokardijum.

Galerija uredi

  •  
    Trikuspidna valvula. Duboka disekcija.
  •  
    Trikuspidna valvula označena žutom bojom.
  •  
    Dijagram trikuspidalne insuficijencije/regurgitacije. Označeno crnom strelicom.

Patofiziološke varijante uredi

Ebštenova anomalija uredi

Glavni članak: Epštenova anomalija

Epštenova anomalija se javlja kod otprilike 1 od 200.000 živorođenih, čini manje od 1% svih urođenih srčanih oboljenja i povezana je sa upotrebom litijuma kod majke tokom prvog trimestra trudnoće.[11]

Ebštenovu anomaliju karakteriše sledeće promene:[12]

  • prianjanje septalnih i zadnjih listića za miokard koji leži ispod;
  • apikalno pomeranje funkcionalnog anulusa;
  • dilatacija "atrijalizovanog" dela desne komore sa stanjivanjem zida;
  • redundancija, fenestracija i vezivanje prednjeg lističa; i
  • dilatacija pravog trikuspidalnog prstena.

Trikuspidalna atrezija uredi

Glavni članak: Trikuspidalna atrezija

Trikuspidalna atrezija se može definisati kao urođeno odsustvo ili ageneza trikuspidalnog zalistka. Ona je treći najčešći uzrok cijanotičnih urođenih srčanih mana.[13]

Postoji 6 oblika trikuspidalne atrezije sa različitom osnovnom anatomskom patologijom.

Urođena trikuspidalna stenoza uredi

Glavni članak: Urođena trikuspidalna stenoza

Kongenitalna trikuspidna stenoza ima nekoliko manifestacija. Trikuspidalni zalistak može imati nepotpuno razvijene listiće, skraćene ili deformisane horde, male prstenove, abnormalnu veličinu i broj papilarnih mišića ili bilo koju kombinaciju ovih defekata.[14]

Kongenitalna trikuspidna stenoza je retka i obično je povezana sa drugim anomalijama, kao što su teška plućna stenoza ili atrezija i sekundarna hipoplazija desne komore.[15][14]

Urođeni rascep prednjeg lista uredi

Urođeni rascep prednjeg lista trikuspidalnog zaliska je retkost i obično je povezan sa perimembranoznim defektima komorske pregrade, stenozom plućne valvule[16] ili defektom pretkomorske pregrade.[17]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d Gray H. Standring S, ed. Gray's Anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice. 39th ed. Edinburgh, UK: Churchill Livingstone Elsevier; 2005. 1003-4.
  2. ^ Wafae N, Hayashi H, Gerola LR, Vieira MC. Anatomical study of the human tricuspid valve. Surg Radiol Anat. 1990. 12(1):37-41.
  3. ^ a b Aktas EO, Govsa F, Kocak A, Boydak B, Yavuz IC. Variations in the papillary muscles of normal tricuspid valve and their clinical relevance in medicolegal autopsies. Saudi Med J. 2004 Sep. 25(9):1176-85.
  4. ^ Wafae N, Hayashi H, Gerola LR, Vieira MC. Anatomical study of the human tricuspid valve. Surg Radiol Anat. 1990. 12(1):37-41
  5. ^ Rogers JH, Bolling SF. The tricuspid valve: current perspective and evolving management of tricuspid regurgitation. Circulation. 2009 May 26. 119(20):2718-25.
  6. ^ Martinez RM, O'Leary PW, Anderson RH. Anatomy and echocardiography of the normal and abnormal tricuspid valve. Cardiol Young. 2006 Sep. 16 Suppl 3:4-11. [Medline].
  7. ^ Shah PM. Tricuspid valve, pulmonary valve, and multivalvular disease. Fuster V, O’Rourke RA, Walsh RA, Poole-Wilson P, eds. Hurst's The Heart. 12th ed. New York, NY: McGraw-Hill; 2008. Chapter 78.
  8. ^ Xanthos T, Dalivigkas I, Ekmektzoglou KA. Anatomic variations of the cardiac valves and papillary muscles of the right heart. Ital J Anat Embryol. 2011. 116 (2):111-26.
  9. ^ a b William J. Larsen (2002). Embriologia Umana. Napoli: Idelson-Gnocchi. ISBN 978-88-7947-341-5. 
  10. ^ Sadler TW. Langman's Medical Embryology. 11th ed. Philadelphia, Pa: Lippincott Williams & Wilkins; 2009.
  11. ^ „Ebstein Anomaly: Practice Essentials, Background, Pathophysiology”. 2022-01-11. 
  12. ^ Attenhofer Jost CH, Connolly HM, Dearani JA, Edwards WD, Danielson GK. Ebstein's anomaly. Circulation. 2007 Jan 16. 115(2):277-85.
  13. ^ „Tricuspid Atresia: Background, Pathophysiology, Epidemiology”. 2021-10-16. 
  14. ^ a b Mancini MC. Tricuspid stenosis. Medscape Reference. July 29, 2008.
  15. ^ Mancini MC. Tricuspid atresia. Medscape Reference. May 26, 2011.
  16. ^ „Valvar Pulmonary Stenosis: Background, Pathophysiology, Etiology”. 2021-10-16. 
  17. ^ Lokhandwala YY, Rajani RM, Dalvi BV, Kale PA. Successful balloon valvotomy in isolated congenital tricuspid stenosis. Cardiovasc Intervent Radiol. 1990 Dec. 13(6):354-6.

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Тролисна_валвула&oldid=27442199”