Википедија

Угледни клијент

„Ugledni klijent” (engl. The Adventure of the Illustrious Client) je jedna od 56 pripovedaka o Šerloku Holmsu koje je napisao Artur Konan Dojl i jedna je od dvanaest priča u ciklusu sakupljenom kao Arhiva Šerloka Holmsa (1927). Prvi put je objavljen u američkom časopisu Collier's u novembru 1924. i u britanskom časopisu The Strand Magazine u dva dela, u februaru i martu 1925. godine.

Ugledni klijent
Ilustracija iz 1924.
Nastanak i sadržaj
Orig. naslovThe Adventure of the Illustrious Client
AutorArtur Konan Dojl
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Izdavanje
Datum1924.
Hronologija
PrethodnikNjegov poslednji podvig
NaslednikBledi vojnik

Radnja uredi

Ser Džejms Dameri dolazi da konsultuje Šerloka Holmsa i doktora Votsona zbog problema njegovog uglednog klijenta (identitet klijenta se nikada ne otkriva čitaocu, iako ga Votson saznaje na kraju priče; u velikoj meri se implicira da je to kralj Edvard VII). Vajolet, mlada ćerka generala de Mervila, zaljubila se u grubog i sadističkog austrijskog barona Adelberta Grunera, za koga su Dameri i Holms uvereni da je besramni razbojnik i ubica. Žrtva je bila njegova poslednja supruga, čijeg je ubistva oslobođen zbog pravne tehnikalije i prerane smrti svedoka. Svoj kraj je dočekala u prolazu Spligen. Holms takođe saznaje da baron ima skup ukus, da je kolekcionar i da ga naročito zanima kineski porcelan.

Holms nalazi Grunera, ali ovaj zna da Holms nema nikakve dokaze protiv njega. Baron je nepokolebljiv i tvrdi da je njegov šarm moćniji čak i od posthipnotičke sugestije u uslovljavanju Vajoletinog uma da odbaci bilo šta loše što bi se moglo reći o njemu. Gruner mu priča o Le Brunu, francuskom agentu koji je osakaćen nakon što su ga nasilnici pretukli, pošto se i on raspitivao o baronovim ličnim poslovima.

Holms dobija pomoć u svojoj misiji u vidu Šinvela Džonsona, bivšeg kriminalca koji sada radi kao doušnik za Holmsa u londonskom podzemlju. Džonson nalazi gospođicu Kiti Vinter, poslednju baronovu ljubavnicu. Ona je željna osvete i učiniće sve da pomogne Holmsu. Kiti govori Holmsu da baron „skuplja žene” i beleži svoja osvajanja u knjizi. Holms shvata da je ova knjiga, napisana Grunerovom rukom, ključ za izlečenje Vajolet od njene privrženosti nitkovu. Kiti kaže Holmsu da se ova knjiga čuva u baronovoj radnoj sobi.

Prvo, Holms odlazi da vidi Vajolet, dovodeći Kiti sa sobom, ali Vajolet se ne obazire na njegova upozorenja. Kiti tada jasno daje do znanja da bi Vajolet mogla da završi mrtva ako bude dovoljno glupa da se uda za Grunera. Sastanak se završava tako što Holms za dlaku izbegava javnu scenu u kojoj je pobesnela Kiti.

Zatim, Holmsa napadaju dva muškarca, a sutradan novine objavljuju da je blizu smrti. Votson odlazi u Ulicu Bejker 221b gde otrkiva da su Holmsove povrede preuveličane da bi baron stekao utisak da će biti van terena neko vreme. Nekoliko dana kasnije, Holms se dovoljno oporavio da može ustati iz kreveta. Baron planira put u Sjedinjene Države neposredno pre venčanja. Holms zna da će Gruner poneti svoju inkriminišuću knjigu sa sobom, nikada se ne usuđujući da je ostavi u svojoj radnoj sobi.

Holms naređuje Votsonu da nauči sve što može o kineskoj grnčariji u naredna 24 sata. Sledećeg dana, Holms poklanja Votsonu lažnu vizit kartu koja ga predstavlja kao „dr Hila Bartona” i porcelanski tanjir iz dinastije Ming. On treba da ode u kuću barona Grunera, da se predstavi kao poznavalac kineske grnčarije i pokuša da proda tanjir. Votson radi kako mu Holms kaže, ali ne može dugo da zavarava barona. Gruner shvata ko ga je poslao.

Dok se Votson suočava sa svojim pobesnelim domaćinom, buka iz druge sobe upozorava barona i on juri u svoju radnu sobu baš na vreme da vidi Holmsa kako iskače kroz prozor. Baron juri ka prozoru, ali Kiti Vinter, koja se krila napolju, baci mu u lice sumpornu kiselinu. Votson leči njegove povrede. Holms je tokom svoje posete uspeo da ukrade knjigu.

Baron je sada užasno unakažen, ali Holms kaže da to neće odvratiti Vajolet od njega. Još im je potrebna knjiga da bi je izlečili. Kada Vajolet vidi knjigu osvajanja, napisanu rukopisom njenog verenika, shvata kakav je on zaista. U saopštenju jutarnjih novina se navodi da je brak između barona Adelberta Grunera i gospođice Vajolet de Mervil prekinut. Takođe se navodi da se protiv Kiti Vinter podižu optužbe zbog bacanja kiseline. Olakšavajuće okolnosti smanjuju njenu kaznu na najnižu moguću za takvo delo.

Istorija objavljivanja uredi

Pripovetka je prvi put objavljena u američkom časopisu Collier's u novembru 1924. i u britanskom časopisu The Strand Magazine u februaru–martu 1925. godine.[1] Priča je objavljena u časopisu Collier's sa četiri ilustracije Džona Ričarda Flanagana, a u časopisu The Strand Magazine sa osam ilustracija Hauarda K. Elkoka. Uvrštena je u zbirku kratkih priča Arhiva Šerloka Holmsa, koja je objavljena u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD u junu 1927. godine.[2]

Adaptacije uredi

Televizija uredi

Priča je adaptirana 1965. za epizodu serije Šerlok Holms, u kojoj su glumili Daglas Vilmer kao Holms, Najdžel Stok kao Votson, Piter Vingard kao baron Griner i Rouzmeri Lič kao Kiti Vinter.[3]

Epizoda serije Avanture Šerloka Holmsa iz 1991. godine, sa Džeremijem Bretom u glavnoj ulozi, verna je originalu, s tim što je ovde pokušaj osvete gospođice Vinter baronu bio zbog toga što joj je on unakazio vrat i grudi vitriolom.[4]

U trećoj sezoni serije Elementarno, Kiti Vinter i Adelbert Gruner su predstavljeni u priči sredinom sezone koja menja Grunera od filandera i barona u korporativnog potpredsednika i serijskog silovatelja−ubice.[5] Kiti je pobegla iz njegovog zatočeništva pre nego što je uspeo da je ubije. Prvu polovinu sezone provodi trenirajući pod Holmsom kao detektiv. Kada Gruner stigne u Njujork, ona otkriva njegov identitet. Vajolet de Mervil je sporedni lik, sestra drugog osumnjičenog koji nema nikakve veze sa Grunerom. U ovoj verziji, Kiti beži iz Sjedinjenih Država na nepoznato odredište kako bi izbegla hapšenje nakon što je unakazila Grunerovo lice nagrizajućom hemikalijom. U kasnijoj epizodi, „Pogled sa Olimpa”, Holms pominje prethodni slučaj o čoveku koji je ubio svoju ženu na prolazu Spligen i učinio da njeno ubistvo izgleda kao nesrećan slučaj.

Radio i audio drame uredi

Edit Mejzer je adaptirala ovu priču kao epizodu američke radio-serije Avanture Šerloka Holmsa. Epizoda je emitovana 23. februara 1931. sa Ričardom Gordonom u ulozi Šerloka Holmsa i Lijem Lovelom kao dr Votsonom.[6] Druge dramatizacije priče, verovatno sa istim ili malo izmenjenim scenarijem, takođe su emitovane u istoj seriji 8. marta 1933. (opet sa Gordonom i Lovelom)[7] i 18. aprila 1936. (sa Gordonom kao Holmsom i Harijem Vestom kao Votsonom).[8]

Mejzerova je takođe adaptirala priču kao epizodu američke radio-serije Nove avanture Šerloka Holmsa koja je emitovana 5. oktobra 1941. (sa Bejzilom Ratbonom kao Holmsom i Najdželom Brusom kao Votsonom).[9] Još jedna epizoda adaptirana iz priče emitovana je 9. maja 1948. (sa Džonom Stenlijem kao Holmsom i Alfredom Širlijem kao Votsonom).[10]

Radio adaptacija priče je emitovana 1960. na BBC Light programu kao deo radio serije iz 1952–1969, u kojoj su glumili Karlton Hobs kao Holms i Norman Šeli kao Votson. Adaptirao ju je Majkl Hardvik.[11]

Audio drama zasnovana na priči, u kojoj su glumili Robert Hardi kao Holms i Najdžel Stok kao Votson, objavljena je na LP ploči 1971. godine. Dramatizovao ju je i producirao Majkl Hardvik (koji je takođe adaptirao BBC radio verziju iste priče 1960) i Moli Hardvik.[12]

Pripovetka je dramatizovan za BBC Radio 4 tokom 1994. godine od strane Berta Kulsa kao deo radio serije iz 1989–1998. u kojoj su glumili Klajv Merison kao Holms i Majkl Vilijams kao Votson, uključujući Majkla Fista kao barona Grunera i Rut Gemel kao Vajolet de Mervil.[13]

Godine 2010, priča je adaptirana za radio kao deo Klasičnih avantura Šerloka Holmsa, serije u američkoj radio-emisiji Imagination Theatre, sa Džonom Patrikom Lourijem kao Holmsom i Lorensom Albertom kao Votsonom.[14]

Reference uredi

Napomene
  1. ^ Smith 2014, str. 210
  2. ^ Cawthorne 2011, str. 150
  3. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 116, 185. ISBN 9780857687760. 
  4. ^ Barnes, Alan (2011). Sherlock Holmes on Screen. Titan Books. str. 42. ISBN 9780857687760. 
  5. ^ McNutt, Myles (22. 1. 2015). „Elementary: "The Illustrious Client"”. The A.V. Club. Pristupljeno 5. 12. 2018. 
  6. ^ Dickerson 2019, str. 27
  7. ^ Dickerson 2019, str. 51
  8. ^ Dickerson 2019, str. 73
  9. ^ Dickerson 2019, str. 102
  10. ^ Dickerson 2019, str. 253
  11. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes. Bramhall House. str. 388. ISBN 0-517-217597. 
  12. ^ De Waal, Ronald Burt (1974). The World Bibliography of Sherlock Holmes . Bramhall House. str. 412. ISBN 0-517-217597. 
  13. ^ Bert Coules. „The Casebook of Sherlock Holmes”. The BBC complete audio Sherlock Holmes. Pristupljeno 12. 12. 2016. 
  14. ^ Wright, Stewart (30. 4. 2019). „The Classic Adventures of Sherlock Holmes: Broadcast Log” (PDF). Old-Time Radio. Pristupljeno 9. 6. 2020. 
Izvori

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Угледни_клијент&oldid=27443013”