Ugovor o prijateljstvu i nenapadanju između Kraljevine Jugoslavije i SSSR-a
Ugovor o prijateljstvu i nenapadanju između Kraljevine Jugoslavije i SSSR-a je sporazum potpisan u Moskvi u noći između 5. i 6. aprila 1941. između predstavnika Kraljevine Jugoslavije i Sovjetskog Saveza. Ugovor je potpisao narodni komesar za spoljne poslove SSSR-a Vjačeslav Molotov i izaslanik Jugoslavije u Moskvi Milan Gavrilović.
Pozadina uredi
Dana 2. aprila 1941. u Moskvu su stigli jugoslovenski predstavnici Božin Simić i Dragutin Savić. [1] Pre potpisivanja ugovora, Vjačeslav Molotov je uveravao nemačkog ambasadora Šulenburga da će ovaj ugovor biti kopija sovjetsko-turskog sporazuma iz 1925. godine. [2]
U 22 časa 5. aprila 1941. godine ugovor je zvanično potpisan u Moskvi bez mnogo slavlja, ali u prisustvu Josifa Staljina. [3]
Strane u sporazumu bile su obavezne da se uzdrže od međusobnog napada i da se pridržavaju „politike prijateljskih odnosa“ ako jedna od njih postane predmet neprijateljstava treće strane. Ugovor je zaključen na 5 godina (sa mogućnošću produženja) i stupio je na snagu u trenutku potpisivanja. [4]
Posledice uredi
Još pre završetka zvanične ceremonije potpisivanja ugovora Nemačka je započela ratna dejstva protiv Jugoslavije. [5] Posle potpisivanja ugovora, po Staljinovom naređenju, jugoslovenski oficiri su sa predstavnicima sovjetskog Generalštaba trebalo da razgovaraju o snabdevanju Jugoslavije oružjem. [6] Sovjetska strana je ponudila Jugoslaviji 50-100 lovaca, 20-25 lakih bombardera, 100 protivtenkovskih topova, baterija, 50 protivavionskih topova, 200 minobacača. [6] Međutim, telegram jugoslovenskog ambasadora Gavrilovića o ovom sovjetskom predlogu primio je premijer Dušan Simović kada je jugoslovenska vlada već bila u Atini. [6] Čak ni tekst samog ugovora nije odmah bio dostupan jugoslovenskoj vladi. Ministar Ninčić je 7. aprila 1941. godine zatražio od jugoslovenskog poslanika u Turskoj Šumenkovića da od Milana Gavrilovića zatraži tekst ugovora. [7] Šumenković je mogao da pošalje tekst ugovora tek 13. aprila 1941. godine preko jugoslovenskog poslanstva u Grčkoj. [7]
Izvori uredi
- ^ Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 242.
- ^ Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 247.
- ^ Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 252.
- ^ Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 253.
- ^ Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 253—254.
- ^ a b v Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 254.
- ^ a b Životič A. Юgoslavsko-sovetskie otnošeniя. 1939—1941 / Perevod s serbskogo P. E. Zenovskoй, M. M. Vasilьkinoй. — M.: Političeskaя эnciklopediя, 2019. — S. 255.
Literatura uredi
- Istorija Drugog svetskog rata 1939-1945 (u 12 tomova) / redakcija, gl. ed. A. A. Grečko. Tom 3. M., Vojnoizdavaštvo, 1974.
- Kurt fon Tippelskirh. Istorija Drugog svetskog rata 1939 – 1945. Sankt Peterburg, „Poligon“, 1998.