Uzlazne arteriole
Uzlazne arteriole ili aferentne arteriole su grupa krvnih arterijskih sudova koji dovode krv u i iz glomerula u bubrezima i snabdevaju bubrežne nefrone u mnogim ekskretornim sistemima. Oni igraju važnu ulogu u regulaciji krvnog pritiska kao deo tubuloglomerularnog povratnog mehanizma.[1]
| Uzlazne arteriole | |
|---|---|
 Šema bubrežnih tubula i njihovog vaskularnog snabdevanja. (Oznaka „Aferentni sud“ je vidljiva u gornjem levom uglu.) | |
| Detalji | |
| From | interlobular artery |
| Snabdeva | glomerular capillaries |
| Identifikatori | |
| Latinski | arteriola glomerularis afferens |
| TA | A08.1.03.005 |
| FMA | 272216 77042, 272216 |
| Anatomska terminologija | |
Uzlazne arteriole su grane bubrežnih arterija, koja snabdeva krvlju bubrege. One se potom granaju u kapilare glomerula.
Aferentne arteriole su definisane kao skup malih arterija koje dovode krv u i iz glomerula u bubrezima. Aferentne arteriole se granaju u kapilare, koje se spajaju u eferentne arteriole. Vrećica nalik čaši obuhvata glomerul. Glomerularne kapilare se nalaze između aferentnih i eferentnih arteriola i mesto su glomerularne filtracije. Neprekidan protok krvi od srca do bubrega obezbeđuje pravilnu filtraciju krvi.
Terminologija uredi
Termin aferentni (uzlazni) odnosi se na dovođenje krvi do organa ili dela organa. Krv teče od aferentnih arteriola do glomerula nefrona. Glomerul se formira od kapilara koje potiču iz aferentne arteriole i spajaju se u eferentnu (silaznu) arteriolu. Ovi kapilare se nazivaju glomerularni kapilari. Uzlazne arteriola direktno hrane krvlju glomerularne kapilare.[1]
Termin glomerularni filtrat se koristi za opisivanje filtracije tečnosti u glomerularnim filtrima bubrega. Kako je prečnik aferentne arteriole veći od prečnika eferentne arteriole; to omogućava povećan krvni pritisak u glomerulu koji je neophodan za ultrafiltraciju.
Anatomija uredi
Aferentne arteriole se definišu kao krvni sudovi koji potiču iz arterija i granaju se u glomerularne kapilare, koji se spajaju sa eferentnim arteriolama, u obliku vrećica nalik čaši koja obuhvata glomerul. Glomerularni kapilari koji se nalaze između uzlaznih (aferentnih) i silaznih (eferentnih) arteriola, mesto su glomerularne filtracije. Zahvaljujući neprekidnom protoku krvi od srca do bubrega u glomerularnim kapilarima se obezbeđuje pravilna filtracija krvi.[1]
Fiziologija uredi
Neprekidan protok krvi od srca do bubrega obezbeđuje pravilnu filtraciju krvi. Aorta, koja se nalazi u srcu, transportuje krv do bubrežnih arterija u svakom bubregu. Krv iz bubrežne arterije se filtrira sitnim glomerularnim filterima koji se nazivaju bubrežni nefroni.
Regulacija krvnog pritiska u aferentnim arteriolama funkcioniše uz pomoć oslobađenog hormona za regulaciji krvnog pritiska . Azotni oksid i prostaglandini utiču na otpor arteriola. Kada je krvni pritisak smanjen i koncentracija jona natrijum je smanjena, a ćelije u distalnoj cevi oslobađaju prostaglandine, stimulišući tako aferentne arteriole da luče renin. Renin stimuliše sistem renin-angiotenzin-aldosteron. Zauzvrat, ovaj sistem promoviše reapsorpciju jona natrijuma iz glomerularnog filtrata. Pored toga, aferentne arteriole se sužavaju da snize krvni pritisak u kapilarima bubrega. Aferentne arteriole se sužavaju kada dobiju povratnu informaciju od ćelija distalnih tubula u obliku azot-oksida.
Normalno, prečnik uzlazne arteriole je veći od prečnika silazne arteriole. To znači da krv ulazi kroz sud većeg prečnika i izlazi kroz sud manjeg prečnika. Ovo povećava pritisak unutar glomerula, i deluje kao pokretačka sila za filtraciju. Bubrezi regulišu brzinu glomerularne filtracije podešavanjem pritiska unutar glomerula. Ovo je sve moguće zahvaljujući podesivom prečniku uzlazne (aferentne) i silazne (eferentne) arteriole.[1]
Klinički značaj aferentne arteriole uredi
Kko je nekoliko bolesti ili stanja je povezano sa aferentnom arteriolom, važno je dobro poznavanje uloge aferentnih arteriola jer to može pomoći u dijagnostici i lečenju pacijenata u kliničkoj praksi.[1]
Prostaglandini su regulatorne supstance slične hormonima koje oslobađaju ćelije u distalnom tubulu kada se protok filtrata kroz distalni tubul usporava ili koncentracija natrijumovih jona u filtratu pređe određenu graničnu vrednost. Hormoni prostaglandina se transportuju nazad u aferentne arteriole preko lokalnog snabdevanja krvlju. Aferentne arteriole reaguju oslobađanjem hormona renina, što je početni korak u hormonskom sistemu renin-angiotenzin-aldosteron sistema, koji se nalazi u telu koji je ključan za regulaciju krvnog pritiska i ravnoteže tečnosti.[1]
Primarne komponente sistema su tri hormona: renin, angiotenzin 2 i aldosteron. Ovaj sistem je uglavnoan brzinom bubrežnog krvotoka, pa tako kada je bubrežni protok krvi smanjen (što ukazuje na hipotenziju) postoji smanjenje koncentracije jona natrijuma ili hlorida, makule denza (lat macula densa) distalnog tubula koji oslobađa prostaglandine (uglavnom PGI2 i PGE2) i azot oksid, koji izazivaju jukstaglomerularne ćelije (koje oblažu aferentne arteriole), da oslobode renin, aktivirajući sistem renin–angiotenzin–aldosteron.[2] Aktivacijom ovog sistema povećava se krvni pritisak i raste reapsorpcija natrijumovih jona u krvotok pod uticajem aldosterona.[3]
Ćelije makule denze takođe mogu povećati krvni pritisak u aferentnim arteriolama smanjenjem sinteze adenozina.[3]
Ako su aferentne arteriole sužene onda će se krvni pritisak u kapilarima bubrega povećati.
Galerija uredi
-
Malpigijevo telašce -
Glomerul -
Bubrežno telašce
Vidi još uredi
Izvori uredi
- ^ a b v g d đ Fernando, Ruvinka (3. 2. 2022). „Afferent Arteriole: Overview & Function”. Pristupljeno 24. 10. 2023.
- ^ Wilson, S. K. (1986). „The effects of angiotensin II and norepinephrine on afferent arterioles in the rat”. Kidney International. 30 (6): 895—905. ISSN 0085-2538. PMID 3820939. doi:10.1038/ki.1986.270.
- ^ a b Peti-Peterdi, János; Harris, Raymond C. (2010). „Macula Densa Sensing and Signaling Mechanisms of Renin Release”. Journal of the American Society of Nephrology (na jeziku: engleski). 21 (7): 1093—1096. ISSN 1046-6673. doi:10.1681/ASN.2009070759.
Spoljašnje veze uredi
- Nosek, Thomas M. „Section 7/7ch03/7ch03p10”. Essentials of Human Physiology. Arhivirano iz originala 2016-03-24. g. - "Renal Vasculature: Efferent Arterioles & Peritubular Capillaries"
- Anatomy photo: Urinary/mammal/vasc0/vasc2 - Comparative Organology at University of California, Davis - "Mammal, renal vasculature (EM, Low)"
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
