Википедија

Unutrašnji sloj krvnih i limfnih sudova

Unutrašnji sloj krvnih i limfnih sudova ili tunika intima (lat. tunica intima) najdublji je unutrašnji sloj zida krvnih i limfnih sudova (koji ne samo da osigurava optimalan protok limfe i krvne tečnosti, već predstavlja i selektivno propusnu barijeru za rastvorene komponente krvi).

Unutrađnji sloj krvnih i limfnih sudova
Poprečni presek kroz malu arteriju i venu sluzokože epiglotisa deteta. (tunika intima je na "e")
Detalji
DeoDeo krvnih sudova
Identifikatori
LatinskiTunica intima
MeSHD017539
TAA12.0.00.018
THH3.09.02.0.01003
FMA55589
Anatomska terminologija

Anatomija uredi

Arterijski zid krvnog suda se sastoji od tri sloja:[1]

  • Tunike intime (lat. tunica intima) - najdublji ili unutrašnji sloj koji je najbliži lumenu krvnog suda. Sastoji se od unutrašnje glatke površine pokrivene jednim slojem endotelnih ćelija koje počivaju na bazalnoj membrani i tankom subendotelnom ekstracelularnog matriksa (ECM) sastavljenog od kolagena i elastina. Hrani se difuzijom iz krvi koja prolazi kroz lumen krvnog suda.[2]
  • Tunike medije (lat. tunica media) - mišićni sloj ili srednji omotač krvnog suda, koji je deblji u arterijama, posebno u velikim arterijama, i sastoji se od glatkih mišićnih ćelija pomešanih sa elastičnim vlaknima. Mišićne ćelije i elastična vlakna kružno su rasporežena oko krvnog suda. U većim krvnim sudovima tunika medija se sastoji prvenstveno od elastičnih vlakana. Kako se arterije sužavaju, smanjuje se i broj elastičnih vlakana dok se broj glatkih mišićnih vlakana povećava. Hrani se difuzijom iz krvi koja prolazi kroz lumen krvnog suda.[2]
  • Tunike adventiticije (lat. tunica adventitia) - elastična membrana ili ograničavajuća barijera, koja štiti krvni sud od prekomernog rastezanja. Karakteristično za ovaj sloj je prisustvo malih krvnih sudova (lat. vasa vasorum) koji snabdevaju krvlju zidove većih arterija i vena.[2]

Histologija uredi

 
Građa aorte: 1. elastična membrana (spoljna membrana ili tunika adventicija), 2. mišićna membrana (tunika medija), 3. unutrašnja membrana (tunika intima)

Unutrašnji sloj krvnih i limfnih sudova oblaže celu vaskulaturu tela i prema procena smatra se da se kod odrasle osobe sastoji od približno 1 × 1013 enditelnih ćelija

U histološkom smislu tunika intima se sastoji od:

  • monocelularnog i glatkog endotela sa svojom bazalnom membranom. Endotelne ćelije su uvek spljoštene i poligonalne forme. Nukleus endotelnih ćelija lučno je okrenut u lumen sudova.
  • vitkog subendotelijalnog sloja;
  • unutrašnja elastična ili bazalna membrane koja je fenestrirani sloj koji odvaja tuniku intimu od tunike medije. Unutrašnja elastična lamina formira pasivnu (mehaničku) barijeru između tunike intime i tunike medija, ali takođe ima inhibitorni efekat na migraciju i proliferaciju glatkih mišićnih ćelija tunike medije. Koncept aktivne (biološke) barijere još više važi za endotel koji pokriva površinu krvnog suda, čije ćelije obavljaju veliki broj funkcija.

Tunika intima novorođenčeta sastavljena je od jednoćelijskog sloja, a sa godinama se deblja i postaje višeslojna,[3] u zavisnosti od položaja duž ose srce-periferija i od hemodinamike krvotoka.[4]

Kod odraslih, tunika intima koronarnih arterija je deblja od tunike medije.[3][5] Ovo difuzno zadebljanje tunike intime se smatra[3][6] normalnim[7] ili benignim procesom[8], jer ne mora nužno da napreduje u aterosklerozu.[9]

Funkcija uredi

Jedan od glavnih zadataka unutrašnjeg sloja krvnih i limfnih sudova (tunike intime) je stvaranje optimalni uslova za protoka kroz lumen ovih sudova. Endotelne ćelije tunike intime luče brojne bioaktivne supstance[10] za modulaciju vaskularnog tonusa, sprečavanje adhezije trombocita i leukocita, kontrolu proces tromboze, sprečavanje invazije štetnih supstanci u arterijski zid.

Unutrašnja površina endotelnih ćelija je izuzetno glatka. Pošto je ovaj sloj tunike intima u direktnom kontaktu sa krvlju, zagarantovan je idealan protok krvi.

Tunika intima deluje i kao selektivna difuziona barijera između krvi i ostalih slojeva zida krvnog suda.[11][10]

Takođe endotelna površina sa poravnanjem na strani lumena odbija čvrste krvne komponente (eritrociti ili leukocite) pa se oni ne mogu lepiti na vaskularno tkivo. Međutim endotel ne samo da deluje kao fizička barijera za odvajanje krvi od okolnog tkiva, već takođe učestvuje i u regulaciji koagulacije.

Zbog svoje strateške lokacije, endotel se pojavio kao glavni regulator vaskularne homeostaze sa svojim strukturnim i funkcionalnim svojstvima izmenjenim kao odgovor na lokalne i sistemske stimuluse.

Promene uredi

Struktura tunike intime se menja sa godinama i postaje višeslojna usled migracije glatkih mišićnih ćelija iz medije u intimu. U ovoj fazi, migracija i proliferacija ćelija glatkih mišića ne izazivaju patološke promene u intimi. Višeslojnost intime se klasično smatra važnom fazom u razvoju ateroskleroze, ali u stvari se aterosklerotski plakovi razvijaju samo fokalno zbog međusobnog delovanja različitih procesa koji uključuju rezidentne i invazivne inflamatorne ćelije. Sa starenjem ili bolestima tunike intime, unutrašnja elastična membrana može biti fragmentirana, duplirana ili fokalno izgubljena. što pogoduje aterosklerotskom procesu.[11]

Galerija uredi

  •  
    Venski krvni sud
  •  
    Mikrofotografija arterijskog zida sa kalcifikovanim (ljubičastom bojom) aterosklerotskim plakom (boja hematoksilina i eozina)
  •  
    Prikaz slojeva arterije

Izvori uredi

  1. ^ Steve, Paxton; Michelle, Peckham; Adele, Knibbs (2003). „The Leeds Histology Guide” (na jeziku: engleski). 
  2. ^ a b v „Human cardiovascular system - Arteries, Veins, Capillaries | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2023-07-23. 
  3. ^ a b v Subbotin VM. Subbotin, V. M. (2016). „Excessive intimal hyperplasia in human coronary arteries before intimal lipid depositions is the initiation of coronary atherosclerosis and constitutes a therapeutic target”. Drug Discov Today. 21 (10): 1578—95. PMID 27265770. doi:10.1016/j.drudis.2016.05.017. .
  4. ^ Subbotin VM. Analysis of arterial intimal hyperplasia:Review and hypothesis. Theor Biol Med Model. 2007;4:41.
  5. ^ Martínez-González, Brenda; Theriot-Girón, María del Carmen; López-Serna, Norberto; Morales-Avalos, Rodolfo; Quiroga-Garza, Alejandro; Reyes-Hernández, Cynthia G.; Villanueva-Olivo, Arnulfo; Leyva-Villegas, Jorge I.; Soto-Domínguez, Adolfo; de la Fuente-Villarreal, David; Elizondo-Omaña, Rodrigo E.; Guzmán-López, Santos (2015). „Morphological analysis of major segments of coronary artery occlusion:Importance in myocardial revascularization surgery”. Int J Morphol. 33 (4): 1205—12. doi:10.4067/S0717-95022015000400002. .
  6. ^ Nakashima, Y.; Fujii, H.; Sumiyoshi, S.; Wight, T. N.; Sueishi, K. (2007). „Early human atherosclerosis:Accumulation of lipid and proteoglycans in intimal thickenings followed by macrophage infiltration”. Arterioscler Thromb Vasc Biol. 27 (5): 1159—65. PMID 17303781. S2CID 10570942. doi:10.1161/ATVBAHA.106.134080. 
  7. ^ Stary, H. C.; Blankenhorn, D. H.; Chandler, A. B.; Glagov, S.; Insull Jr, W.; Richardson, M.; Rosenfeld, M. E.; Schaffer, S. A.; Schwartz, C. J.; Wagner, W. D. (1992). „A definition of the intima of human arteries and of its atherosclerosis-prone regions - a report from the Committee on Vascular-Lesions of the Council on Arteriosclerosis, American Heart Association”. Circulation. 85 (1): 391—405. PMID 1728483. doi:10.1161/01.CIR.85.1.391. .
  8. ^ Garvin, M. R.; Labinaz, M.; Pels, K.; Walley, V. M.; Mizgala, H. F.; O'Brien, E. R. (1997). „Arterial expression of the plasminogen activator system early after cardiac transplantation”. Cardiovasc Res. 35 (2): 241—9. PMID 9349387. S2CID 44624914. doi:10.1016/S0008-6363(97)00088-6. .
  9. ^ Otsuka, F.; Kramer, M. C.; Woudstra, P.; Yahagi, K.; Ladich, E.; Finn, A. V.; De Winter, R. J.; Kolodgie, F. D.; Wight, T. N.; Davis, H. R.; Joner, M.; Virmani, R. (2015). „Natural progression of atherosclerosis from pathologic intimal thickening to late fibroatheroma in human coronary arteries:A pathology study”. Atherosclerosis. 241 (2): 772—82. PMC 4510015  . PMID 26058741. doi:10.1016/j.atherosclerosis.2015.05.011. 
  10. ^ a b Wang D, Wang Z, Zhang L, Wang Y. Roles of cells from the arterial vessel wall in atherosclerosis. Mediators Inflamm. 2017;2017:8135934.
  11. ^ a b Waller BF, Orr CM, Slack JD, Pinkerton CA, Van Tassel J, Peters T. Waller, B. F.; Orr, C. M.; Slack, J. D.; Pinkerton, C. A.; Van Tassel, J.; Peters, T. (1992). „Anatomy, histology, and pathology of coronary arteries:A review relevant to new interventional and imaging techniques-Part I”. Clin Cardiol. 15 (6): 451—7. PMID 1617826. S2CID 12034096. doi:10.1002/clc.4960150613. 

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Unutrašnji sloj krvnih i limfnih sudova na Vikimedijinoj ostavi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Унутрашњи_слој_крвних_и_лимфних_судова&oldid=27543765”