Ustav od sedamnaest članova
Ustav od sedamnaest članova (jap. 十七条憲法), prvi japanski pisani zakonik, sastavljen oko 604. godine na dvoru kraljevine Jamato. Sastavljen pod očiglednim konfučijanskim i budističkim uticajem iz Kine (dinastija Sui) i Koreje, ovaj prvi zakonik pripisuje se princu Šotoku (574–622), savladaru carice Suiko (554–628).[1]
Odredbe
urediIako se naziva prvim japanskim ustavom, ovaj zakonik zapravo je bio skup etičkih principa. Mnoge odredbe imaju izrazito konfučijanski karakter. Prva odredba glasi: „Harmonija treba da se ceni. . . . Kad su oni gore složni, a oni ispod su prijateljski, ispravni pogledi na stvari spontano dobijaju prihvatanje.” Isto važi i za članke koji su zahtevali „savesnu“ poslušnost carskim naredbama, „pristojno ponašanje“, izbegavanje proždrljivosti i izbor „mudraca“ za vladare.[1]
U isto vreme, nekoliko opomena ima izrazito lokalni karakter—izjava, na primer, „gospodar je nebo“, i insistiranje da službenici „rano ujutru idu u dvor, a kasno odlaze na spavanje“, pošto je „ceo dan jedva dovoljan” da se završe državni poslovi.[1]
Primetno je i odsustvo kineskih koncepata kao što je neophodnost vladanja po „nebeskom mandatu” (dopuštenju neba) i regrutovanje zvaničnika putem ispita. što pokazuje nezavisan um sa kojim su vladari Jamatoa primenjivali kineske modele. Kineski uticaji dodali su autoritet tek formiranom japanskom dvoru, ali njegovi temelji ostali su u lokalnoj japanskoj kulturi i običajima.[1]
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v g Huffman, James L. (2010). Japan in world history. Oxford: Oxford University Press. str. 15—16. ISBN 978-0-19-536808-6. OCLC 323161049.
Literatura
uredi- Huffman, James L. (2010). Japan in world history. Oxford: Oxford University Press. str. 15—16. ISBN 978-0-19-536808-6. OCLC 323161049.