Википедија

Uticaj IBM-ovih PC-ja na tržište personalnih računara

Nakon uvođenja IBM-ovog Personalnog Računara, takozvanog Aj-Bi-Em Pi-Sija, mnoge druge personalne računarske arhitekture su za svega nekoliko godina bile izbačene iz konkurencije.[1]

The IBM Personal Computer (model 5150)

Stanje pre pojave IBM PC uredi

Pre nego što je došlo do uvođenja IBM PCja, tržištom personalnih računara dominirali su sistemi koji su koristili 6502 i Z80 osmo-bitni mikroprocesor, kao šsto su bili TRS 80 i Apple II serija, koji su imali svoje zasebne operativne sisteme, i računare koji su radili pod CP/M. Nakon što je IBM predstavio IBM PC, 1984 su IBM PC i njemu slični računari postali dominantni na tržištu.[2]

Krajem sedamdesetih nekoliko šesnaestobitnih procesora su postali dostupni. Kao na primer Data General Mn601, Fairchild's 9440, Ferranti F100-1, General Instrument CP1600, General Instrument CP1610, the National emiconductor INS8900, Panafacom's MN1610[3], Texas Instruments' TMS9900, i najpoznatiji Intel 8086. Ovi novi procesori su bili preskupi za ugradnju u personalne računare, zato što su koristili šesnaestobitnu magistralu i samim tim su zahtevali retke (i veoma skupe) šesnaestobitne periferalne čipove.

Više od 50 novih poslovno orijentisanih ličnih kompjuterskih sistema je izašlo na tržište godinu dana pre nego što je IBM ibacio svoj IBM PC.[4][5] Veoma mali broj njih je koristilo 16 ili 32 bitni mikroprocesor, jer su 8 bitni sistemi bili dobro prihvaćeni od strane proizvođača kao pouzdani i adekvati, sa druge strane Intel 8086 je bio preskup za upotrebu.[6]

Neki od glavnih proizvođača koji su prodavali 8 bitne sisteme u ovom periodu:

  • Apple Computer Inc.
  • Commodore International
  • Cromemco
  • Digital Equipment Corporation
  • Durango systems inc.
  • Hewlett-Packard
  • Intersystems
  • Morrow Designs
  • North Star Computers
  • Ohio Scientific
  • Olivetti
  • Processor Technology
  • Sharp
  • South West Technical Products Corporation
  • Tandy Corporation
  • Zenith/Heathkit.

IBM PC uredi

Dana 12. avgusta 1981. godine, kompanija IBM je predstavila IBM personalni računar.[7] IBM PC je koristio u to vreme najnoviji Intel 8088 procesor. Kao i ostali 16 bitni procesori, mogao je da pristupi maksimalno do 1 megabajt RAM memorije, ali je koristio 8 bitni široku magistarlu da bi pristupio memoriji i ostalim periferne uređaje. Ovakvim dizajnom je dozvoljena upotreba velike relativno jeftine familije 8 itnih kompatibilnih čipova. IBM je odlučio da koristi Intel 8088 nakon razmatranja Motorola 68000 i Intel i8086, jer su smatrali da su druga dva procesora previše moćni za njihove potrebe.[8][9] IBMova reputacija u sveri biznisa je omogućila IBM PC arhitekturi da zauzme značajan tržišni udeo u poslovnim aplikacijama,[10] a mnoge male kompanije koje prodaju IBM kompatibila softver ili hardver brzo su rasle i dobijale na važnosti, kao na primer Tecmar, Quadram, AST Research, i Microsoft.

U to vreme su mnoge druge kompanije pravile ”biznis personalne racunare” koristeći svoj lični dizajn, neki od njih još uvek koriste 8-bitne procesore. Oni koji su koristili Intel x86 procesor često su koristili generički MS-DOS ili CP/M-86 koji nisu bili kompatibilni sa IBM sisemom, kao što su 8 bitni sistemi sa Intel 8080 procesorom koristili CP/M.

Početkom 1984 BYTE je najavio 1983. godine prvi PC kompatibilan mikroračunar. Osnovana 1976, North Star je dugo bila uspešna sa 8 bitnim S-100 bus proizvodima, ali je sada kompanija prihvatila da je IBM PC postao standard, i to standard koje je North Star kompanija morala da prati. BYTE je opisao najavu kako je IBM kompanija napravila veliki uticaj na računarsku industriju.[11]

To je postalo veoma očigledno da je ključ za opstanak, kao glavni proizvođač, prihvatanje od strane poslovne zajednice. IBM PC je nesumnjivo otvorio vrata tog tržišta širi nego bilo koji personalni računar pre njega, ali u tome je napraviokompatibilnost kao primarni faktor u mikroračunarskom dizajnu. Nedavne najave North Star kompanije... i domaćin manjih firmi zgleda da ukazuju da 8088/MS-DOS/IBM –postaje standard.

Upotreba MS-DOS na x86 bazne sisteme koji nisu kompatibilni sa IBM PC uredi

U početku, kada IBM PC još nije bio dominantan na tržištu, ovi h86 bitni sistemi nisu bili klonovi PC dizajna koji je napravio IBM, ali su imali različite unutrašnji dizajn, kao što je CP/M 8 bitni sistem koji ih je prethodio. Čak nekoliko godina posle uvođenja IBM PCa, proizvođači kao što su Digital, HP, Sanyo, Tandy, Texas Instruments, Tulip Somputers, NEC, Wang Laboratories, i Xerox su nastavili da uvode lične računare koji su jedva, ako uopšte bili hardverski kompatibilni sa IBM PC, iako su koristili h86 procesor i radili na MS-DOS-u. Oni su koristili MS-DOS na način na koji je Microsoft prvobitno predvideo: na isti način na koji 8-bitni sistem koristi CP/M. Oni su implementirali standard kao što je ROM BIOS da bi postigli hardversku nezavisnost kako bi imao 8080 (Z80) kompatibilnost. Tako da je svaka mašina imala različit BIOS dokle god bi standardni MS-DOS osiguravao kompatibilnost.

Microsoft je koristio sofisticiranije instalere sa svojim porgramima u DOS-u kao što je program Multiplan koji je omogućavao drajvere za uređaje koji nisu IBM PC kompatibilni, većin adrugih softvera nije to omogućavala.[12] Peter Norton koji je ohrabrivao proizvođače da pišu softver koji može da radi na različitim računarskim sistemima, je priznao 1985. godine da ne postoji jednostavan način da se napiše generični softver koji bi radio na više računarskih sistema.[13] Da bi dobili najbolje rezultate od 8088 procesora, mnoge popularne softverske aplikacije su bile napisane isključivo za IBM PC. Programeri ovih programa odlučili su da pišu direktno na (video) memoriju računara i na periferne čipove, kako bi izbegli MS-DOS i BIOS. Na primer, program može direktno ažurirati video memoriju, umesto da koriti MS-DOS pozive i drajvere uređaja kako bi promenio izgled ekrana. Mnogi značajni softverski paketi kao što su programi za tabele Lotus 1-2-3, i Microsoft's Microsoft Flight Simulator 1.0, imali su direktan pristup hardveru IBM RSa zaobilazeći BIOS, i samim tim nisu radili na računarima koji su se imalo razlikovali od IBM RSa. Ova pojava je bila naročito česta među igrama. Kao rezultat toga sistemi koji nisu u potpunosti kompatibilni sa IBM PC nisu bili u mogućnosti da pokrenu ovaj softver, i sa ovim je kocept OEM verzije MS-DOS trebalo da radi na i na hardveru koji nije IBM-PC.

Kloniranje PC BIOS uredi

Jedan od prvih računara koji su koristili near-clone od IBM PC BIOS i dostigli 100% PC kompatibilnost bio je Compaq portable, pusten u prodaju u novembru 1982.[14] godine. Ubrzo nakon što je Phoenix Technologies bio predstavljen, njihov klon IBM PC's BIOS-a je bio licenciran. Koji zajedno sa upotrebom IBM standardom off-the-shelf Ics omogućio je svakom da razvije PC kompatibilan računar.

Pad Intel 80186 uredi

Iako osnovan na i8086 sa mogućnostima stvaranja relativno niske cene sistema baziranog na x86, Intel 80186 je brzo izgubio na potražnji za tim čipovima zato što nije bio kompatibilan sa čipovima PC koji su bili standardizovani. Veoma su retko bili korišćeni u personalnim računarima posle 1982. godine.

Dominantnost klonova uredi

Kompatibilnost je postala toliko fažna da se Dave Winer našalio 1985. godine rakavšo ”jedina firma koja može da uvede novu mašinu koja nije kompatibilan sa PC i preživi je IBM ”.[16] Do kraja godine PC Magazine je izjavio da čak ni IBM ne bi mogao da izbaci operativni sistem za PC a da nije kompatibilan sa DOS-om. Takođe su dodali da je ” kompatibilnos najveći problem za softverske i hardverske inžinjere. Korisnička zajednica je prevelika i previše zahtevna da bi bila u mogućnosti da prihvati radikalne promene i napuste rešenja koja su radila u prošlosti ”.[17]

U roku od nekoliko godina posle uvođenja IBM PC klonova koji su u potpunosti kompatibilni, gotovo svi konkurentni računarski sistemi su nestali sa tržišta, čak i oni koji su koristili h86 procesore. Uprkos inherentnoj opasnosti od industrije koja je zasnovana na ”standardu”,[18] napredna RS industrija se pojavila. Jedini sistemi koji su opstali a nisu bili kompatibilni sa IBM PC sistemom, bili su kvalifikovani kao kućni računari, kao što je bio Apple II, ili poslovni sistemi koji su imali funkcije koje nije ima IBM PC sistem, kao što su multitasking i multi-user karakteristike.

Compaq's cene su bile konkurentne IBM ovim, kompanija Compaq je karakteristike svojih računara korporativnim klijentima. Sredinom 1985. godine velika količina klonova je dolazila od kompanija iz Azije i Amerike koje su izazvale naglo padanje cena; do kraja 1986. godine klon koji je po preformansama bio ekvivalentan IBM PC od 1600 dolara koštao je svega 600 dolara, takođe dosta niže od cene Apple IIc računara. Potrošači su u velikim brojevima počeli da kupuju DOS računare; Radio Shack procenjuje da je polovina njihovih popularnih Tandy 1000 klonova otišlo ka kućnim korisnicima a ne poslovnim. U tom periodu klonovi su bili veoma popularni, nudili su iste ako ne i bolje preformanse od IBM računara po znatno nižim cenama. Među njima su bili popularni Leading Edge Model D i Toys "R" koje je proizvodila kompanija Hyundai. Electronic Arts je počeo da razvija igre specijalno za RS.[19][20][21][22][23]

Januara 1987 Consumer Electronics je prikazao Commodore i Atari klonove.[24] Do 1987. godine PC industrija je rasla tolikom brzinom da su bivše samo poslovne platforme postale najveće i najvažnije tržište za računarske igre. Sa EGA grafičkom karticom jeftin klon je bio mnogo bolji za igrice nego bilo koji drugi računar.[25][26][27] Do 1989. godine 80% čitalaca časopisa Compute! su imala u vlasništvu DOS računar. Do 1990 Computer Gaming World časopis je izjavio svojim čitaocima da ”većina kompanija je pokušava da izbaci MS-DOS proizvode”.[28] Izjavili su da 65% računarskih igrica su radi na MS-DOS računarima, dok su se samo 10% igrica pravile za Commodore Amiga a svi ostali računari uključujući i Apple Macintosh zauzimali su manje od 10% tržišta igrica.[29] Amiga i većina drugih, kao što je Atari ST i razni MSX2 računari, ostali su na tržištu do RS saglasnih zaradio dovoljno multimedijalne mogućnosti da se takmiče sa kućnim računarima. Sa pojavom jeftinih verzija VGA video kartica i Sound Blaster zvučnih kartica (i njegovih klonova), većina preostalih kućnih računara su bili izbačeni sa tržišta.

Do 1995, osim Macintosh, gotovo nijedan novi potrošački orijentisani sistemi nisu bili prodati a da nisu bili IBM PC klonova. Amiga i Macintosh prvobitno su koristili Motorola's 68000 procesore, kasnije su se prebacili na PowerPC arhitekturu. U 2006, Apple je prebacio sve Macintosh računare na Intel x86 arhitekturu. Moderne Macintosh računari su u suštini IBM PC kompatibilni, sposobni su za pokretanje oba operativna sistema, ali i dalje zadržavaju jedinstvene elemente dizajna koji podržavaju Apple's Mac OS X operativni sistem.

Sistemi pokrenuti ubrzo nakon IBM PC uredi

Ubrzo nakon IBM PC je pušten u prodaju, pojavila se jasna pojava između sistema koji su koristili x86 procesor, i one koji su izabrali neku drugu arhitekturu. Skoro svi x86 sistemi su dolazili sa MS-DOS-om. Ostali su koristili neke druge operativne sisteme, iako je sistem baziran na Z80 uglavnom nudio verziju CP/M-a. Zajedničko korišćenje MS-DOS-a ujedinjuje sisteme x86, promoviše rast x86 MS-DOS ekosistema. Sobzirom da su arhitekture koje nisu potpadale pod x86 prestale da postoje, x86 je standardisovan u IBM PC klonove, na tržištu su propali svi konkurentni sistemi, samim tim IBM PC sa MS-DOS-om su vladali tim vremenom.

x86-baziran sistem (korišćenje OEM-specific verzije MS-DOS) uredi

Odmah posle lansiranja IBM PC-a 1981. godine. još uvek su postojali drugi sistemi koji nisu bili kompatibilni sa IBM PC, ali su koristili Intelov x86 čip.[30] Oni su koristili Intel 8088, 8086, ili 80186 procesore, i gotovo bez izuzetka svi su nudili OEM verziju MS-DOS-a. Međutim, oni nisu pokušavali da kopiraju IBM PC arhitekturu, tako da su ovi računari imali različite I/O adrese, imali su takođe različit bus sistem, različite video kontrole, i druge stvari koje su se razlikovale od IBM PC. Ove razlike, iako su bile male, su bile korišćene kako bi poboljšale IBM PC dizajn, ali kao rezultat razlika, softver koji je direktno malipulisao hardvero ne bi funkcionisao pravilno. U većini slučajeva sistemi koji su bili bazirani na x86 a nisu bili u potpunosti kompatibilni sa IBM PC, teško su se prodavali i slabo su privlačili kompanije koje su pravile softver, iako je nekoliko kopjuterskih proizvođača dalo aranžmane za kompatibilne verzije popularnih aplikacija koje treba razviti i prodati posebno za svoje mašine.

Potpuno kompatibilni IBM PC klonovi pojavili su se na tržištu ubrzo nakon toga, pošto su prednosti kloniranja postale previše velike da bi se ignorisale. Dole navedeni su sistemi koji su bili x86 kompatibilni ali nisu bili pravi IBM PC klonovi:

  • ACT Apricot by ACT
  • Dulmont Magnum
  • Epson QX-16
  • Seequa Chameleon
  • HP-150 by Hewlett-Packard and the later HP 95LX, HP 100LX, HP 200LX, HP 1000CX, HP OmniGo 700LX, HP OmniGo 100, and HP OmniGo 120.
  • Hyperion by Infotech Cie used its own H-DOS OEM version of MS-DOS
  • MBC-550 by Sanyo
  • 80186 based Mindset graphics computer
  • Morrow Designs' Morrow Pivo[traži se izvor][31]
  • MZ-5500 by Sharp
  • Decision Mate V from NCR Corporation ova verzija MS-DOS nazvana je NCR-DOS+++[32][33]
  • MikroMikko_2 by Nokia
  • The NorthStar Advantage
  • PC-9800 and PC-9801 systems from NE[traži se izvor]
  • Rainbow 100 from DEC
  • RM Nimbus by RM plc
  • Tandy/Radio Shack TRS-80 Model 2000
  • Texas Instruments TI Professiona[traži se izvor][34]
  • Torch Graduate by Torch Computers
  • Tulip System-1 by Tulip
  • Victor 9000 by Sirius Systems Technology
  • YES Philips kasnije izbačen na tržište,
  • Z-100 by Zenith with an MS-DOS OEM version named Z-DOS

Sistemi koji nisu x86-based uredi

Nisu se svi proizvođači odmah prebacili na Intel x86 porodicu procesosora i na MS-DOS. Nekoliko kompanija ja nastavila sa puštanjem sistema zasnovanih na ne-Intel arhitekturi. Neki od tih sistema su korisili 32 bitni mikroprocesor, najpopulirniji je bio Motorola 68000. Ostali su nastavili da koriste 8-bitne mikroprocesore. Mnogi od ovih sistema su bili primorani da izađu sa tržišta a razlog tome je IBM PC i njegovi klonovi, iako su neke od ovih arhitektura imala superiornije sposobnosti, posebno u oblasti multimedije. PC arhitektura tog vremena je često imala samo CGA displej, i bez dodatnog ozvučenja osim integrisanih PC zvučnika.

Iako su davno izbačeni, ovi sistemi su vredni pomena:

  • Apple Lisa napravljena od strane Apple kompanije, bio je prethodnik Apple Macintosh, inspirišući Macintosh dizajn. Originalni Macintosh je koristio Motorola 68000 čip kao kod Lisa, a imao je dovoljno sličan dizajn da su neki Lisa sistemi preuređeni i prodavani kao "Macintosh XL" računari.
  • Acorn Computers Acorn Archimedes koji je kasnije nazvan Risc PC, je koristio ARM procesor koji je bio prilagođen tom računaru. ARM arhitektura je i dalje popularna, koja se pojavljuje u skoro svim mobilnim uređajima kao što su Apple iPhone, iPod i iPad, kao i mali sistem baziran na UNIX. Risc PC su nasledili A9home, Iyonix PC i RiscStation R7500.
  • Sun Microsystems Sun-1 i Sun-2 porodica UNIX sistema je predstavila SunOS UNIX operativni sistem, koji je pokretao Motorola 680x0 čip. Sun trenutni veliki UNIX sisem koristi SPARC procesor koji je razvila kompanija Sun, ali su sistem koji je nasledio preimenovali u Solaris.

Ostali sistemi koji nisu bazirani na x86-based:

  • Apple IIGS, a 16-bit version of the Apple II series, with extended multimedia capabilities.
  • Commodore Amiga
  • Amstrad PCW series
  • Atari ST
  • Cromemco C-10
  • Intertec's Compustar II VPU Model 2[traži se izvor]
  • Corvus Concept
  • Kaypro 10
  • Fujitsu Micro 16[traži se izvor]
  • Micro Decision by Morrow Design[traži se izvor]
  • MTU-130 by Micro Technology Unlimite[traži se izvor]
  • Xerox 820
  • Epson QX-10
  • RoadRunner from MicroOffic[traži se izvor]
  • SGI IRIS series of graphics workstations
  • TRS-80 model 16, 16e and 6000 by Tandy Corporation.

Reference uredi

  1. ^ „about the IBM-PC and its dominance in the market”. Arhivirano iz originala 05. 07. 2006. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  2. ^ From Altair to iPad: 35 years of personal computer market share | Ars Technica
  3. ^ [1]
  4. ^ „systems released in 1980”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  5. ^ „systems released in 1981”. Arhivirano iz originala 02. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  6. ^ „Is 8-Bit Dead?”. InfoWorld. Framingham, MA: Popular Computing. 4 (47): 49—57. 29. 11. 1982. ISSN 0199-6649.  The editors asked 17 personal computer executives "Is 8-bit dead?" The response was mixed. Gary Kildall, author of the CP/M operating system, said "We're not too concerned that 8-bit stuff is going to die." Bill Gates said "We need the power of the 16-bit computers for good software design."
  7. ^ timeline of computing history 1981
  8. ^ „OLD-COMPUTERS.COM musem ~ IBM PC - Model 5150[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2010. g. Pristupljeno 12. 1. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  9. ^ THE 8088, FIRST INTEL'S REALLY SUCCESSFUL CPU (JUNE 1979) Arhivirano na sajtu Wayback Machine (23. oktobar 2013) – an article about the influence of the i8088 on old-computers.com.
  10. ^ DigiBarn Stories: The 25th Anniversary of the launch of the IBM Personal Computer model 5150
  11. ^ Shapiro, Ezra (1984). „A Business Computer, A Business Program, and More on Voice Recognition”. BYTE. str. 147. Pristupljeno 22. 10. 2013. 
  12. ^ Norton, Peter (7. 8. 1984). „A Modest Proposal On Compatibility”. PC Magazine. str. 103. Pristupljeno 25. 10. 2013. 
  13. ^ Norton, Peter (5. 2. 1985). „Software for Once and All”. PC Magazine. str. 103. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  14. ^ „Compaq portable”. Arhivirano iz originala 15. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  15. ^ Sandler, Corey (1984). „IBM: Colossus of Armonk”. Creative Computing. str. 298. Pristupljeno 26. 2. 2013. 
  16. ^ Bermant, Charles; Dudek, Virginia (14. 5. 1985). „Endangered PCs”. PC Magazine. str. 33. Pristupljeno 28. 10. 2013. 
  17. ^ Machrone, Bill (26. 11. 1985). „Compatibility Wars—Here and Abroad”. PC Magazine. str. 59. Pristupljeno 29. 10. 2013. 
  18. ^ „Why the IBM PC is a Lousy Standard for the Industry”. Arhivirano iz originala 18. 07. 2011. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  19. ^ Bateman, Selby (1986). „An Eight-Bit Bonanza”. Compute!. str. 20. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  20. ^ Bateman, Selby (1986). „A Great Year For Games”. Compute!. str. 18. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  21. ^ Leemon, Sheldon (1986). „Microscope”. Compute!. str. 66. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  22. ^ Halfhill, Tom R. (1986). „The MS-DOS Invasion / IBM Compatibles Are Coming Home”. Compute!. str. 32. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  23. ^ Leemon, Sheldon (1987). „Microscope”. Compute!. str. 81. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  24. ^ Bateman, Selby; Halfhill, Tom R. (1987). „The Fireworks Continue”. Compute!. str. 18. Pristupljeno 9. 11. 2013. 
  25. ^ Brooks, M. Evan (1987). „Titans of the Computer Gaming World / MicroProse”. Computer Gaming World. str. 16. 
  26. ^ Proctor, Bob (1988). „Titans of the Computer Gaming World / SSI”. Computer Gaming World. str. 36. 
  27. ^ Keiser, Gregg (1988). „MS-DOS Takes Charge of Fun Software”. Compute!. str. 81. Pristupljeno 10. 11. 2013. 
  28. ^ „Announcing a Bigger, Better, Bolder New Compute!”. Compute! (advertisement). 1989. str. 97. Pristupljeno 11. 11. 2013. 
  29. ^ „Fusion, Transfusion or Confusion / Future Directions In Computer Entertainment”. Computer Gaming World. 1990. str. 26. Pristupljeno 16. 11. 2013. 
  30. ^ „search here with ms-dos as Operating System”. Arhivirano iz originala 08. 02. 2014. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  31. ^ Morrow Pivot 1
  32. ^ „NCR decision mate V”. Arhivirano iz originala 10. 01. 2014. g. Pristupljeno 12. 01. 2014. 
  33. ^ NCR Decision Mate V
  34. ^ TI-professional
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Утицај_IBM-ових_PC-ја_на_тржиште_персоналних_рачунара&oldid=27031305”