У цара Тројана козје уши
U cara Trojana kozje uši je narodna legenda o caru sa kozjim ušima. Trojan je najsuroviji, najoholiji, najotuđeniji i najmoćniji car pod nebeskim svodom. Zbog svoje otuđenosti, car ima kozje uši, a svaki berberin koji ga je šišao, a potom rekao da car ima kozje uši, bio je skraćen za glavu. Samo je istinsko čovekoljublje učinilo da careve kozje uši nestanu. Priča je adaptacija jedne legende o starogrčkom kralju Midi. Prvi put je objavljena u Srpskim narodnim pripovjetkama (1853) Vuka Stefanovića Karadžića.
| U cara Trojana kozje uši | |
|---|---|
| Scenario | Ljubivoje Ršumović |
| Mesto premijere | Pozorište Dobrica Milutinović |
| Žanr | Istorijska komedija |
| Trajanje | 45. min. |
U cara Trojana kozje uši po Ršumu uredi
Ljubivoje Ršumović je legendu o caru sa kozjim ušima, vratio u davno vreme rimske imperije, na prostore Gornje Mezije, uz obalu Danubijusa. Sem problema sa kozjim ušima i šišanjem, cara muči i car Danubiusa, zmaj Babakaj, proročica Košava, Tračani, Dačani, Amazonke i njegova žena Herenija. Naime, radnja prati stizanje pisam carice Herenije, caru Trojanu, dolazak njegove dece, njihov susret sa pastirima, ljubav Felisije i Vučihne, Feliksa i Zlate, prepirke Trojana i cara Danubiusa, zmaja Babakaja, a sve se završava dolaskom carice, Trojanovim preporodom, nestankom kozjih ušiju i velikim veseljem u čast Feliksa i Zlate i Felisije i Vučihne.
Spoljašnje veze uredi
