FK Budućnost Konarevo
FK Budućnost Konarevo, je fudbalski klub iz Konareva, Kraljevo, Srbija. Trenutno se takmiči u Raškoj okružnoj ligi, petom takmičarskom nivou srpskog fudbala. Klub je osnovan 1947. godine, i boje kluba su plavo-bele.
| FK Budućnost | |||
|---|---|---|---|
 | |||
| Puno ime | Fudbalski klub Budućnost Konarevo | ||
| Osnovan | 1947. | ||
| Stadion | Stadion Budućnosti Konarevo | ||
| Kapacitet | 500 | ||
| Liga | Raški okrug | ||
| 2011/12. | Raški okrug, 12. | ||
| |||
Istorija uredi
Kad putnik namernik, uz čašicu mučenice domaće, temu započne o fudbalu u nekoj od mehana konarevačkih, teško da može da se desi da ne dobije dostojnog i znanjem potkovanog sagovornika, koji će mu uz piće ili dva da dokaže da nema lige i igrača na kugli zemaljskoj za koga dotični nije čuo.
Na kraju besede, priča se dogega do otužnog fudbala srpskog, gde starosedelac neizbežno i lokalni klub „Budućnost“ pomene, a vrlo moguće se desi da je i on koju utakmicu odigrao. U par rečenica novajlija sazna istoriju, bližu i dalju, govornik sa imenima poigra, i otkrije kako se nekad u ovom selu fudbal doživljavao, u vreme kada se bezbrižnije i sa manje problema živelo.
A u Konarevu se oko najvažnije sporedne stvari na svetu godinama okuplja omladina, onaj muški deo, sa loptom vreme provodi i o sportu diskutovala. Jedan od najzaslužnijih u stvaranju znanih i manje znanih fudbalskih legendi bejaše nastavnik fizičkog vaspitanja u Konarevu, Vlajo Vukajlović. Školski program njegov u ogromnim količinama ispunjavaše fuzbal, kako ga on nazivao. Nazivao i voleo.
Posle, sve tokom svojim iđaše. Dečaci posle škole kućama svraćali samo da torbe bace i koji zalogaj uzmu. Oni stariji, kojima preokupacija glavna beše rad u fabrici ili na polju, ne mogadoše da razumeju da razumeju to mladalačko gubljenje vremena. Pa ipak, kad dođe vikend i nedeljno popodne, mnogi razonodu nalazili kraj zelenog terena konarevačkog, gde lokalni junaci bitke fudbalske vojevali.
Do fudbalskog terena vijugavi put vodio koji prolaziše pored tada poznate konarevačke kafane, pored „Putnika“, pa preko pruge. Ide se najpre kroz sokake, a onda džadom do uzvišenja, igrališta gde se nalazi. Na zapadnoj strani, iza gola – drvored, možda više vrzina, iza koje nekad svinjogojstvo bilo koje mnoge nedoumice stvaralo o bogatstvu kluba. Svinjogojstvo nemalo nikakve veze sa „fuzbalom“, sem što se u dane tople širio neprijatan miris koji protivnike opijao.
Bunjište Konareva važilo za nezgodnije za gostujuće ekipe. Tek da se zna. I tu pesma važila „Konarevo, oštar greben...“ Al, daleko od toga da je bilo jedino takvo u kraljevačkom srezu. Otkako sad već predavne 1909. godine neki kapetan Delić donese prvu loptu fudbalsku, uzavreše tereni kraljevački. A utakmica kad počinjala u Konarevu, čak i sudiji kolena klecala. Duž drvoreda pomenutog navijači okupljeni, bogami i glasni, a gostujućem golmanu na dva metra ispred lako ne bude. I minuti mu kao večnost. Neretko se bežalo preko ograde koja teren i navijače delila: nekad igrači gostujući, a nekad i sudije. Strast igre u glave udarila a zakon i pravda odsutni bili. Doduše, beše to davno prošlo vreme, ali da se ne zaboravi.
A dugogodišnji predsednik Budućnosti, Jaroslav Bulatović zvani Jero, „blago meni“, kraj ograde sa tompusom stajao, uglađen, uvek u odelu bio i utisak odavao, brčićima i stomakom. I bio poštovan. Znao za red. Puleni konarevački sve od sebe na terenu davali, često i gubili, ali mnogo češće slavili. I imena stvarali. One prve generacije po osnivanju, koje bejaše 1947. godine, mnogi i zaboravili, a ove kasnije još se pamte. Tako, mnogi strah i trepet bili za ekipe protivničke. Nadimci se pamtili: Tarakan, Milder, Baćo, Mićo, Trto, Lune, Miki Mačak, Verko, Vito, Turo.. Kad god je ekipa od lokalnih momaka sastavljana, rezultati bili zavidni.
Kako sezona odmicala, tako se i večiti derbi ovoga kraja bližio, utakmica sa Ibrom iz Mataruške Banje. Stari rivalitet i nove generacije. Juče i sutra zajedno piće pili, a na dan utakmice se ne poznavali. Na dan derbija prštalo na sve strane, a i publika više no obično bilo. Od Verigove Bare, Pantovića, Trafo Stanice i Jagnjila, do Banje i Mataruga... Svima derbi bio. Pobeđivali i jedni i drugi, a rivalstvo ostajalo. A posle utakmice sreća i tuga na bedemu u Mataruškoj Banji prepričavani, gde glavni korzo bio i mlađim igračima cene kod devojaka rasle. Bilo neko bezazlenije i srećnije vreme.
Tako, priča o nekadašnjem Konarevu fudbalskom – to je priča o životu, o malim i velikim ljudima, koji sa fudbalom i zbog fudbala živeli. Velika većina nekadašnjih lokalnih šampiona i heroja u fudbalu ostali, doduše kao gledaoci, a oni najuporniji do najvišeg ranga i pečalbe stizali. Neki od njih i u reprezentaciji zaigrali. Neki još igraju. Čast fudbalskog Konareva da odbrane. O njima, o klubskim uspesima, nekom drugom prilikom.
Galerija uredi
-
Naslov1 -
Naslov2 -
Naslov3 -
Naslov4 -
Naslov5 -
Naslov6
Reference uredi