Feniks D.III

Feniks D.III (nem. Phönix D.III) austrougarski je lovački avion jedan iz serije aviona Feniks D.I do D.IV koga je proizvodila austrijska firma Phonix Flugzugwerke AG iz Wiener-Stadlau-a, a projektovali su ga inženjeri Leopold Kirste i Edmund Šparman, poboljšavajući prethodni model. Prvi let aviona je izvršen 1918.

Feniks D.III
Avion Feniks D.III
Opšte
Namena	lovački avion
Posada	1 član
Zemlja porekla	Austrougarska i Švedska
Proizvođač	Feniks (Phönix) i (FVM)
Prvi let	1918.
Početak proizvodnje	1918.
Uveden u upotrebu	1918.
Povučen iz upotrebe	1936.
Status	neaktivan
Prvi korisnik	Austrougarsko vazduhoplovstvo LFT
Broj primeraka	28 Austrougarska + 10 Švedska
Dimenzije
Dužina	6,62 m
Razmah krila	9,80/9,00 m
Visina	2,80 m
Površina krila	25,00 m²
Masa
Prazan	685 kg
Normalna poletna	951 kg
Pogon
Klipno-elisni motor	1 h Hiero H IV
Snaga	1 x 170 kW
Performanse
Brzina krstarenja	164 km/h
Maks. brzina na H=0	188 km/h
Plafon leta	6.800 m

Projektovanje i razvoj

Muzejski primerak aviona Feniks D.III

Motor Hiero H IV snage 230KS koji je pogonio avione Feniks D.IIa; D.III i D.IV

Crtež aviona Feniks D.II, D.IIа i D.III sa presecima trupa

Oblik repnih krila porodice aviona Feniks D..

Porodici aviona Feniks pripadaju avioni Feniks D.I; D.II; D.IIa; D.III i D.IV svi nastali evolutivnim (poboljšanjem osnovne verzije) putem iz aviona Feniks D.I. Projektovali su ih inženjeri Leopold Kirste i Edmund Šparman na osnovu lovca Hanza Bradenburg KD originalnog projekta inž. Erst Hajnkela, koga je Phonix proizvodio na osnovu licencnog ugovora.

U vreme kada su razvijani ovi avioni a to je period druga polovina Prvog svetskog rata, razvoj avijacije je bio vrtoglav, naročito oblast lovačke avijacije kojoj pripadaju i ovi avioni. Sve zaraćene strane su se trudile da što pre na front izbace što brže, okretnije i ubojnije lovačke avione. Ovakva brzina razvoja dovodila je do toga da su se avioni menjali u toku same proizvodnje. Ta sudbina nije mimoišla ni razvoj porodice aviona Feniks D.

Pojavom engleskih aviona Sopwith Camel na italijanskom frontu zateklo je austrougarsko vazduhoplovstvo bez dostojnog protivnika. Fabrika aviona Feniks je imala iskustva u proizvodnji lovaca jer je ranije proizvodila po licenci lovce Albatros a počela je i proizvodnju lovaca Hanza Brandenburg KD takođe po licenci. Međutim, ambicije su im bile veće želeli su da projektuju vlastitog lovca. Ove ambicije je podgrevao i uspeh sa projektom izviđačkog aviona Feniks C.I, Tako su krenuli u projektovanje novog lovca koji je za osnovu imao avion Hanza Brandenburg KD.

Pristup ovih mladih inženjera pri projektu je bio kritički usmeren tako da su prihvaćene sve dobre osobine osnovnog modela a pokušali su da otklone nedostatke. Napravljena su tri različita prototipa novog aviona i nakon ispitivanja usvojen je za proizvodnnju prototip koji se pokazao kao najbolji. Fabrička oznaka ovog aviona je bila Tip 8, prototip je poleteo juna meseca 1917. godine i odmah nakon ispitivanja prototipa Austrougarsko vazduhoplovstvo je naručilo 120 primeraka ovih aviona. Avion je dobio naziv Feniks D.I a njegova proizvodnja je odmah počela tako da su svi ovi avioni ušli u operativnu upotrebu od februara do kraja proleća 1918. godine. Čim se pojavio na frontu Feniks D.I je bio brži u pogledu horizontalne brzine i brzine penjanja u odnosu na svog protivnika Sopwith Camel-a ali je zaostajao u pogledu pokretljivosti. Pored toga uočeni su nedostaci noseće strukture aviona tako da nije mogao da izdrži opterećenja lovačkog aviona.

Sledeća nešto izmenjena verzija ovog aviona (fabrička oznaka Tip 9) dobila je naziv Feniks D.II imala je ojačanu strukturu, isti motor i promenjen oblik repnih krila u odnosu na svog prethodnika. Ovaj avion je takođe rađen u tri serije i proizvedeno je ukupno 50 primeraka. Modifikovana verzija ovog aviona dobila je naziv Feniks D.IIa imala je pojačani motor Hiero H IV snage 230KS, bio je opremljen krilcima i na gornjim i donjim krilima tako da mu je pokretljivost bila znatno bolja u odnosu na avione Feniks D.I i D.II.

Feniks D.III je nastao na osnovu svog prethodnika Feniks D.IIa, imao je isti motor Hiero H IV snage 230KS, mitraljezi su bili dostupni pilotu kada dođe do zaglavljivanja, upravljačka krilca je imao i na gornjim i donjim krilima s tom razlikom što ta krilca nisu bila povezana krutom šipkom kao što je to bilo kod Feniks D.IIa. Trup aviona je bio oblika kao i kod predhodnika ali je konstrukcija bila polu-monokok. Napravljeno je ukupno 28 aviona u Austriji i 10 posle rata u Švedskoj na osnovu otkupljene licence. Švedski avioni su na gornjem krilu imali povećane rezervoare za gorivo kako bi im se autonomija leta povećala.

Peti avion iz ove porodice je bio Feniks D.IV. Nastao na osnovu Feniks D.III imao je slične karakteristike s tim što mu je trup bio elipstastog poprečnog preseka polu-monokok konstrukcije napravljene od drvene lepenke. Napravljena su dva prototipa jedan sa motorom Hiero H IV snage 230KS, a drugi sa motorom Austro-Daimler AD 6 snage 225KS. Avion nije ušao u serijsku proizvodnju jer je došao kraj Prvog svetskog rata, a posle njega Versajskim ugovorom Austriji je bila zabranjena proizvodnja borbenih aviona.

Tehnički opis aviona Feniks D.III

Feniks D.III je bio avion dvokrilac mešovite konstrukcije (drvo, metal i platno).

Trup: Za razliku od svojih prethodnika Aviona D.I, D.II i D.IIа, koji su imali klasičnu drvenu rešetkastu konstrukciju kao noseču strukturu trupa obloženu drvenom lepenkom, avion Feniks D.III je imao drvenu polu-monokok konstrukciju u kojoj je obloga zajedno sa ramovima i uzdužnicama bila noseća struktura trupa. Dimenzije kao i poprečni preseci trupa aviona D.III su bile iste kao i kod prethodnika D.IIа. Trup je bio pravougaonog oblika. Iza pilotske kabine trup je imao poprečni presek u obliku petougaonika. Prednji deo trupa, gde se nalazi motor je obložen aluminijumskim limom. Ostali deo trupa je obložen drvenom lepenkom. U trupu se nalazila komotna jednoseda kabina pilota. Pilot je bio zaštićen vetrobranskim staklom. U odnosu na svog prethodnika, Feniks D.III je zahvaljujući polu monokok izvedbi trupa imao ojačanu noseću strukturu.

Pogonska grupa: U prednjem delu trupa se nalazio šestocilindrični, tečnošću hlađeni motor ( Hiero H VI snage 230KS) sa drvenom dvokrakom vučnom elisom fiksnog koraka. Hladnjak motora se nalazio iznad gornjeg krila.

Krila su bila pravougaonog oblika sa polukružnim krajevima, imala su drvenu konstrukciju sa dve ramenjače obloženu platnom. Krila su međusobno bila povezana upornicama i žičanim zatezačima. Upravljačka krilca su se nalazila i na gornjim i donjim krilima. Donje krilo je bilo i kraće i uže od gornjeg krila a bila su poravnata sa izlaznim ivicama. Konstrukcija repnih stabilizatora i kormila su bila ista kao i krila, drvena konstrukcija i obloga od platna. Izgled repnog dela aviona bio je kao kod aviona Feniks D.II i D.IIa.

Stajni trap je fiksan, konvencionalnog tipa, metalne konstrukcije sa krutom osovinom, napred točkovi a nazad na repu aviona nalazi se elastična drljača kao treća oslona tačka.

Varijante aviona Feniks D

• Feniks D.I - lovac, jednosed, dvokrilac, 1917. god, sa motorom Hiero 200 KS, serijska proizvodnja
• Feniks D.II - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 200 KS, poboljšana struktura i izmenjen rep, serijska proizvodnja
• Feniks D.IIa - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS, upravljačka krilca i na gornjim i donjim krilima, serijska proizvpodnja
• Feniks D.III - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS, kao i D.IIa konstrukcija trupa polu-monokok, serijska proizvodnja
• Feniks D.IV - lovac, jednosed, dvokrilac, 1918. god, sa motorom Hiero 230 KS/Austro-Daimler AD 6 225 KS, kao i D.III oblik trupa eliptičan, konstrukcija polu-monokok. Napravljena dva prototipa, nije ušao u serijsku proizvodnju.

Tehničke karakteristike porodice aviona Feniks D

Karakteristike	Feniks D.I	Feniks D.II	Feniks D.IIa	Feniks D.III	Feniks D.IV
Vrsta aviona	lovac	lovac	lovac	lovac	lovac
Godina	1917-18	1918	1918	1918	1918
Broj proizvedenih primeraka	140	49	48	28A + 10S*	2
6-cilindrični linijski motor	Hiero	Hiero	Hiero H VI	Hiero H VI	Hiero H VI / AD
Snaga	147 kW (200 KS)	147 kW (200 KS)	170 kW (230 KS)	170 kW (230 KS)	170 kW (230 KS)
Razmah krila	9,80/9,00 m	9,80/9,00 m	9,80/9,00 m	9,80/9,00 m	8,50/7,50 m
Dužina	6,62 m	6,62 m	6,62 m	6,62 m	6,60 m
Visina	2,79 m	2,79 m	2,79 m	2,80 m	2,90 m
Površina krila	25,00 m²	25,00 m²	25,00 m²	25,00 m²	23,50 m²
Masa praznog aviona	665 kg	665 kg	670 kg	685 kg	665 kg
Poletna masa	805 kg	805 kg	810 kg	951 kg	950 kg
Najveća brzina	180 km/h	180 km/h	185 km/h	188 km/h	195 km/h
Vreme penjanja na 1.000 m	3 Min	3 Min	3 Min	3 Min 5 Sec	2 Min 10 Sek
Vreme penjanja na 2.000 m	7 Min	7 Min	6 Min 20 Sec	7 Min	7 Min
Vreme penjanja na 3.000 m	12 Min	12 Min	10 Min	12 Min 15 Sec	12 Min
Vreme penjanja na 4.000 m	15 Min	15 Min	13 Min 30Sec	14 Min 45 Sec	15 Min
Vreme penjanja na 5.000 m	18 Min	18 Min	17 Min 20 Sec	17 Min 39 Sec	18 Min
Plafon	6000 m	6000 m	6000 m	6.800 m	6.800 m m
Radijus	320 km	320 km	500 km	500 km	350 km
Naoružanje	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose	2 MG-Schwarzlose
Posada	1	1	1	1	1
Trajanje leta	2 h	2 h	3 h	2 h 30 min	2 h 15 min

^*A- proizvedeno u Austrougarskoj, S- proizvedeno u Švedskoj

Korisnici

• Austrougarska
• Švedska

Operativno korišćenje

Ratno korišćenje aviona Feniks D.III je kratko trajalo i uglavnom se koristio na italijanskom frontu. Punu afirmaciju ovaj avion je postigao posle Prvog svetskog rata i to u vazduhoplovstvu Švedske.

Švedska je posle rata kupila iz austriskih ratnih viškova 17 aviona Feniks D.III a 10 ih je proizvela na osnovu licencnog ugovora. Švedski avioni su proizvedeni u Flygkompaniets tygverkstäder Malmslätt (FVM) a za razliku od austijskih Feniksa ove avione je pogonio BMW IIIa motor, takođe linijski motor sa vodenim hlađenjem i 6 cilindara koji je mogao da razvije snagu od 149 kW. Pored toga kod devet aviona proizvedenih u Švedskoj ugrađena su dva dodatna rezervoara za gorivo koji su se nalazili iznad gornjeg krila tako da je ovim avionima znatno povećan radijus i dolet. Švedski Feniksi su bili u operativnoj upotrebi (kao lovci) do 1930. godine a zatim su korišćeni za potrebe meteorološke službe. Poslednji avion ovog tipa se koristio do 1936. godine.

Iako su ovi avioni građeni od drveta i platna dugo su trajali u švedskom vazduhoplovstvu nasuprot oštrim klimatskim uslovima. To se može zahvaliti kvalitetu aviona i dobrom održavanju. Kada su istekli resursi Hiero motorima koji su se nalazili u avionima koji su kupljeni u Austriji, zbog prestanka njihove proizvodnje, ovi motori su uspešno zamenjivani motorima Hispano-Suiza od 300 KS ili Isotta Fraschini.

Sačuvani avioni porodice Feniks D

Jedan originalni (austrijski) primerak aviona aviona Feniks D.III je sačuvan do današnjih dana i nalazi se kao muzejski eksponat u Flygvapenmuseum-u (Muzeju švedskog ratnog vazduhoplovstva) u (Linkoping-u) Malme.

Vidi još

• Feniks D.I
• Feniks D.II
• Feniks D.IV

Literatura

• Hauke, Ervin; Walter Schreder, Bernhard Tötschinger (1988) (na ((de))). Die Flugzeuge der k.u.k. Luftfahrtruppe und Seeflieger 1914-1918. . AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 3-900310-46-7. 
• Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
• Mikić, Sava (1933) (na ((sr))). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva. YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić.
• Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi . , Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. . Wiesbaden: Falken-Verlag E. Sicker. 1976. pp. 319. ISBN 978-3-8068-0391-4. .
• Keimel, Reinhard (1981). Österreichs Luftfahrzeuge-Geschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. ISBN 978-3-900310-03-5. 
• Keimel, Reinhard (2003). Luftfahrzeugbau in Österreich - Enzyklopädie. Oberhaching: Aviatic Verlag GmbH. ISBN 3-925505-78-4. 
• O. Petrović; Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930), Let 2/2000. Beograd, 2000.
• Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
• Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)

Spoljašnje veze

• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/phonix-d
• http://www.airwar.ru/enc/fww1/phd1.html
• http://www.flygvapenmuseum.se/sv/Utstallningar/Svenska-militarflyget/ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (11. februar 2015)
• https://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/019_dront/19Dront.htm
• https://www.avrosys.nu/aircraft/Flygkomp/23Phoenix.htm