Википедија

Fiat CR.30

Fijat CR.30 (ital. Fiat CR.30) je italijanski jednomotorni, jednosedi, dvokrilni lovački avion. Avion je prvi put poleteo 1932. godine. Proizvodila ga je firma Fiat Aviazione 1930-tih godina dvadesetog veka.

Fiat CR.30
Fiat CR.30
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1932.
Uveden u upotrebu1932.
Povučen iz upotrebe1949.
Statusneaktivan
Prvi korisnik Italija RA
Broj primeraka201
Dužina7,88
Razmah krila10,55 (gornje) 6,84 (donje)
Visina2,78
Površina krila27,05
Prazan1.265
Normalna poletna1.840
Maks. masa pri uzletanju1.895 kg
Klipno-elisni motor1 x Fiat A.30 RА
Snaga1 x 441 kW
Maks. brzina na Hopt351 km/h
Taktički radijus kretanja405 km
Dolet852 km
Plafon leta8.350 m
Brzina penjanja610 m/min

Projektovanje i razvoj uredi

 
ing.Celestino Rosatelli konstruktor aviona Fiat CR.30
 
Crtež aviona Fiat CR.30 u tri projekcije
 
Motor FIAT A.30 R aviona Fiat CR.30
 
Avion Fiat CR.30B školski dvosed
 
Avioa Fiat CR.30 Idro Hidroavion
 
Avioni Fiat CR.30B u grupnom letu
 
Avion Fiat CR.30 pogled sa repa

Na insistiranje generala Italo Balbo-a 1930. godine da Fiat Aviazione ponudi novi lovački avion i zameni CR.20 koji je bio zastareo. Iako su se razvijale poboljšane verzije. Tehničko odeljenje Fiat Aviazione (Fiat Aviacione), koje vodi inž. Čelestino Rosateli, prihvata sugestiju i radi na razvoju novog lovca CR.30.

Projektant zadržava sve ono što se pokazalo dobro na prethodnom avionu, konfiguracija mu je slična CR.20. U ovom projektu, projektant je usvojio metalnu konstrukciju trupa i krila, seskiplan arhitekturu i vezu između krila V upornicama (Vorenova greda), ali bez obzira na sličnost između ova dva aviona, pravi potpuno novi avion. Novi motor, FIAT A.30RA od 600 KS koji obezbeđuje skoro 50% više snage od motora aviona CR.20. Hladi se hladnjakom čiji se ulaz vazduha nalazi ispod glavčine elise. Elisa je dvokraka metalna i promenljivog koraka.

Na projektu novog aviona se radilo od 1930. do 1933. godine. Idejni projekat je predstavljen 7. februara 1931. komisiji Ministarstva aeronautike i odobreno je da se naprave četiri prototipa. Prvi prototip je prvi put poleteo 5. marta 1932. godine. Nakon svestranog ispitivanja, do kraja iste godine počela je serijska proizvodnja.

Tehnički opis uredi

Trup ima metalnu konstrukciju kombinacija čelika i duraluminijuma koja je formirala zaobljeni oblik trupa[1]. Prednji deo trupa u kome se nalazi motor do pilotske kabine je obložen aluminijumskim limom a ostatak pilotska kabina i deo trupa prema repu je oblepljen obojenim platnom. U trupu se nalazila otvorena pilotska kabina sa vetrobranskim staklom, naslonom za glavu pilota i potrebnim instrumentarijumom za siguran let[2]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra. Ulazno izlazni kanali rashladnog vazduha su odlično ukomponovani u trup aviona. Pri oblikovanju prednjeg dela aviona vodilo se računa o aerodinamici i što manjem aerodinamičkom otporu.

Pogonska grupa Avion CR.30 je bio opremljen V12-to cilindričnim tečnošću hlađenim motorom V rasporeda cilindara Fiat A.30 RA snage 600 KS (441 kW). Hladnjak motora nalazio ispod motora. Na vratilu motora je bila pričvršćena metalna dvokraka vučna elisa Fiat-Hamilton, promenljivog koraka pre startovanja motora.

Krila su tankog profila, pravougaonog oblika sa polukružnim završecima. Gornje krilo je bilo veće površine nego donje, konstrukcija im je bila od lakih legura duraluminijuma i čelika. Obloga krila je bila od obojenog impregniranog platna. Krila su sa dve čelične ramenjače napravljene u vidu rešetkaste grede. Konstrukcija elerona je napravljena od durala a obloga od platna. Eleroni se nalaze samo na gornjim krilima[1][2]. Gornja i donja krila su međusobno bila povezana i ukrućena V upornicama napravljenih od čeličnih cevi (Vorenova greda). Na spoju gornjih krila smešten je rezervoar goriva.

Repne površine se sastoje od fiksnih stabilizatora (vertikalni i horizontalni) i kormila dubine i pravca. Njihova konstrukcija je kao i krila metalna a obloga od platna[1][2]. Horizontalni stabilizatori su sa donje strane ukrućeni upornicama oslonjenim na trup aviona a sa gornje strane su žičanim zatezačima vezane za vertikalni stabilizator. Na taj način je izbegnuto vibriranje repnih površina u toku leta.

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi. Točkovi su bili nezavisni (nema osovine između njih). Svaki točak je čeličnom viljuškom vezan za trup aviona a u stubove oslonce su ugrađeni uljno-pneumatski amortizeri. U točkove su ugrađene kočnice a obloženi su aerodinamičkom maskim u cilju smanjenja otpora vazduhu[1]. Na repnom delu se nalazi gumeni točkić umesto elastične drljače[2].

Naoružanje uredi

Avion je bio naoružan sa dva fiksna, sa elisom sinhronizovana mitraljeza, koja su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa, iznad motora i pucala su kroz obrtno polje elise. Pored toga mogao je da ponese 12 bombi od 2 kg do ukupne mase 24 kg.

Naoružanje aviona: Fiat CR.30
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 h Vickers Mk.2
Kalibar 7,7 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 12
Ukupna masa 24 kg
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije uredi

  • CR.30 - jednosed proizvodna verzija
  • CR.30B - dvosed
  • CR.30 Idro - hidroavion

Operativno korišćenje uredi

Proizvodnja: Prva narudžbina je usledila 6. juna 1933. za 44 primerka. Nakon toga, Regia Aeronautica je naručila još dve serije, od 36 pa 32 aviona. Avion kupuju i druge zemlje: Austrija (6), Republika Kina (2), Španija (2), Mađarska (15), Paragvaj (2), Venecuela (1) i konačno Nemačka (7) koja integriše još i astrijske primerke u Luftvafe nakon anšlusa 1938. SSSR je bio zainteresovan za CR.30 i komisija na čelu sa maršalom Tuhačevskim preporučila je kupovinu nekoliko primeraka za procenu, ali nedostatak deviza je primorao sovjetske snage da napuste ovaj projekat. Ovaj avion je postigao i značajan komercijalan uspeh. Izvezeno je 35 aviona u 7 zemalja.

Prema dostupnim brojkama, ponekad i kontradiktornim, procenjuje se da je 4 prototipa i 117 serijskih CR.30 bilo napravljeno između 1933. i 1935. Nakon toga, dva primerka su modifikovana u CR.30 Idro i 36 CR.30 modifikovanih u dvosed CR.30B. I konačno, između 1939. i 1942. godine, napravljeno je 20 novih CR.30B da zamene dotrajale avione. Prema ovome, ukupno je proizvedeno 141 avion svih verzija[3].

Avion Fiat CR.30 je operativno korišćen od 1933 do 1949. godine što u prvoj liniji a najduže kao avion za obuku pilota lovaca jer se odlikovao veoma dobrim akrobatskim svojstvima.

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ a b v g http://www.cmpr.it/MN%20-%20Nomenclatore%20Fiat%20CR%2030%20-FC/nom.CR.30.htm
  2. ^ a b v g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  3. ^ https://aviationsmilitaires.net/v3/kb/aircraft/show/18389/fiat-cr30

Literatura uredi

  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1. ISBN 86-84905-00-8.
  • Taylor, Michael J. H. (1989). Jane's Encyclopedia of Aviation. London: Studio Editions.
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 

Spoljašnje veze uredi

 
Fiat CR.30 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиат_CR.30&oldid=27368552”