Fiat G.5
Fiat G.5 je italijanski jednomotorni sportsko-turistički avion iz perioda pred Drugi svetski rat.
| Fiat G.5 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Sportsko-turistički avion | |
| Posada | 2 | |
| Poreklo |  Italija
| |
| Proizvođač | Fiat - CMASA (Fiat-CMASA) | |
| Probni let | 30.05.1933. | |
| Uveden u upotrebu | 1936. | |
| Povučen iz upotrebe | 1959. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Italija
| |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 7,77 m | |
| Visina | 2,86 m | |
| Raspon krila | 10,52 m | |
| Površina krila | 17,18 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 630 kg | |
| Normalna poletna | 850 kg | |
| Pogon | ||
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 h Fiat A.70 | |
| Snaga KEM-a | 1 x 147 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 200 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 265 km/h | |
| Ekonomska brzina | 204 km/h | |
| Dolet | 635 km | |
| Plafon leta | 7.000 m | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj uredi
Od 1931. godine inž. Gabrieli se bavio projektovanjem jednog lakog sportskog aviona. Tada su takvi avioni bili u modi a i avijacija je bila u neviđenom usponu. Na krilima takvog raspoloženja Fiat je doneo odluku da se projektuje takav avion. Inženjer Gabrijeli se odlučio za dvosedi niskokrilni monoplan mešovite konstrukcije.
Prvi prototip sa motorom Fiat A.54 je prvi put poleteo 30. maja 1933. god. Da bi avionu poboljšali performanse, drugi prototip je pravljen sa jačim motorom Fiat A.70. Ugradnjom ovg motora dobijen je ne samo sportski nego i akrobatski avion. Ovaj avion je dobio oznaku G.5 bis a prvi put je poleteo 8. marta 1934. godine. Proizvodnja ovog aviona je poverena fijatovoj filijali Costruzioni Meccaniche Aeronautiche Società Anonima (CMASA) iz Marine di Pizi[1].
Tehnički opis uredi
Trup aviona G.5 je okruglog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija je napravljena od zavarenih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Obloga kompletnog trupa je od ofarbanog impregniranog vatrootpornog platna. Samo kljun aviona neposredno iza motora je obložen aluminijumskim limom, faktički samo nosač motora. U trupu su smeštena dva otvorena kokpita u tandem rasporedu (jedan iza drugog). Oba su opremljena duplim komandama i instrumentima neophodnih za siguran let. Oba kokpita imaju zaštitne vetrobrane a zadnji ima i naslon za glavu. Preglednost iz prvog kokpita, u kome je pilot, je izvanredna.
Pogonska grupa Model aviona G.5 je opremljen 7-mo cilindričnim radijalnim motorom Fiat A.54 snage 135 KS (101 kW). Dok je G.5bis opremljen jačim takođe 7-mo cilindričnim radijalnim motorom Fiat A.70 snage 200 KS (149 kW). Na vratilo oba motora je naglavljena dvokraka metalna elisa fiksnog koraka. Motor je opramljen limenim prstenom (Tovnedov prsten) koji usmerava vazdušnu struju na cilindre motora i tako poboljšava hlađenje.
Krila su drvrvene konstrukcije sa dve ramenjače, trpeznog oblika za zaobljenim krajevima. Obloga krila je od šperploče i platna. Profil krila je srednje debeli što omogućava da je krilo konzolno i samonosivo. Prednja ivica krila bila je normalna u odnosu na trup aviona. Krilca su bila napravljena od drveta prekrivena platnom.
Repne površine kod ovog aviona su klasične, sastoje se od vertikalnog i horizontalnih stabilizatora na koje su priključeni kormilo pravca i kormila dubine. Noseća konstrukcija svih elemenata je napravljena od rveta a obloga od impregniranog vatrootpornog platna. Horizontalni stabilizatori su pomoću kosih upornica sa donje strane pričvršćene za dno trupa.
Stajni trap je fiksan neuvlačeći. Sastoji se od dva prednja nezavisna točka (sa gumama za napumpavanjem) pričvršćena za krilo i trup aviona. Viljuška koja nosi poluosovinu točka je jednim krajem vezana za prednju ramenjaču a drugi kraj za zadnju ramenjaču. U stub koji je vezan za prednju ramenjaču je ugrađen amortizer. Da točak ne bi otišao u stranu poluosovina mu je vezana jednom dijagonalom za sredinu poda trupa. Prednji točkovi su obloženi aerodinamičkim oblogama. Ispod repa aviona se nalazi neuvlačeći gumeni kolavirski točak.
Verzije uredi
- G.5 - poizvodni model sa radijalnim motorom Fiat A.54 snage 135 KS (101 kW).
- G.5/2 - prototip sa linijskim motorom Fiat A.60 snage 140 KS (104 kW).
- G.5bis - poboljšani model sa radijalnim motorom Fiat A.70 snage 200 KS (149 kW).
Operativno korišćenje uredi
Ne zna se tačan broj proizvedenih aviona Fiat G.5, koga su uglavnom kupovala i koristila privatna lica i aero klubovi[2] kao sportsko turistički i avion za obuku i trenažu pilota aviona. Najviše ovih aviona je nestalo za vreme Drugog svetskog rata.
Sačuvani primerci uredi
- Jedan od sačuvanih aviona ovog tipa je G.5bis MM.290 registracionog broja I-BFFI koji je izložen u Istorijskom muzeju vazduhoplovstva u opštini Anguillara Sabazia, na jezeru Bračano. Ovaj avion je bio u letnom stanju sve do 1959. godine.
- Drugi se čuva u Muzeju vojnog vazduhoplovstva (Museo Storico) u Vinja di Vale, blizu Rima[3].
Zemlje koje su koristile avion uredi
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Green, William (1955). The Aircraft of the World. MacDonald & Co (Publishers) Ltd.
- The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985). Orbis Publishing.
Spoljašnje veze uredi
- http://www.airwar.ru/enc/law1/fiatg5.html
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft31702.htm
- http://www.cmpr.it/Vigna%20di%20Valle%20-%20foto%20aerei/G.5.jpg