Fizičko nasilje
Fizičko nasilje podrazumeva primenu fizičke sile na drugu osobu, odnosno žrtvu, koja se najčešće ogleda u udaranju, šamaranju, grebanju, šutiranju, čupanju za kosu, guranju, saplitanju, pritiskanju, davljenju, nanošenjem posekotina, zadržavanjem kretanja. Fizičko nasilje podrazumeva postojanje namere i želje kod lica koje je napadač da drugo lice povredi. Fizičko nasilje ima za cilj da se uspostavi kontrola nad drugim licem, da se ono kazni ili da mu se nanese fizička povreda ili bol. Fizičko nasilje se ponavalja i učestalost napada i ozbiljnost povrede je pri svakom sledećem napadu veća.
Fizičko nasilje je nezakonit čin nanošenja fizičke povrede ili neželjenog fizičkog kontakta drugoj osobi, ili, u nekim zakonskim definicijama, pretnja ili pokušaj da se to učini.[1] To je krivično delo i delikt, i stoga može dovesti do krivičnog gonjenja, građanske odgovornosti ili oboje. Pored toga, napad je krivično delo u kojem neko lice namerno izaziva strah od fizičke povrede ili uvredljivog kontakta sa drugom osobom.[2][3] Napad može biti izvršen sa ili bez oružja i može se kretati od fizičkog nasilja do pretnji nasiljem.[4][5] Napad se često pominje kao pokušaj da se izvrši napad, što je namerna upotreba fizičke sile protiv druge osobe. Namerno izazivanje straha, strepnje ili terora je još jedna definicija napada koja se može naći u nekoliko pravnih sistema. U zavisnosti od težine prekršaja, napad može dovesti do novčane kazne, zatvora ili čak smrti.[6][7] Generalno, definicija običajnog prava je ista sa onom u krivičnom i deliktnom. pravu
Tradicionalno, pravni sistemi običajnog prava imaju odvojene definicije za pretnju i napad. Kada se posmatra ova razlika, potonje se odnosi na stvarni telesni kontakt, dok se pređašnje odnosi na verodostojnu pretnju ili pokušaj izazivanja nasilja.[8][9] Neke jurisdikcije su kombinovale ova dva dela u jedan zločin pod nazivom „pretnja i napad“, koji je zatim postao široko poznat kao „napad“.[10][11] Rezultat je da je u mnogim od ovih jurisdikcija napad poprimio definiciju koja je više u skladu sa tradicionalnom definicijom nasilja. Pravni sistemi građanskog prava i škotskog prava nikada nisu razlikovali pretnju od zlostavljanja. Pravni sistemi generalno priznaju da napadi mogu biti veoma različiti po težini.[12]
Oblici fizičkog nasilja uredi
Fizičko nasilje se može vršiti na različite načine, ali najčešće je to:
- udaranje
- šamaranje
- guranje
- šutiranje
- davljenje
- pritiskanje
- čupanje za kosu
- štipanje
- grebanje
- ujedanje
- saplitanje
- lomljenje delova tela
- nanošenje posekotina
- nanošenje opekotina
- onemogućavanje kretanja nekog lica
- zadržavanje nekog lica
- tuča
Nasilnici uredi
Nasilje mogu vršiti odrasli, ali i deca.
Ne postoji određen profil ljudi koji se mogu okarakterisati kao nasilnicima. Ipak, i pored različitih ličnih svojstava i socijalnih pozicija, dobri poznavaoci izdvajaju karakteristična ponašanja učinilaca nasilja u intimnom partnerskom odnosu i porodičnom kontekstu kao što su nisko samopoštovanje, agresivnost, nesigurnost, ali veoma često i zavisnost od alkohola ili droga. Nasilnik ne prihvata odgovornost za svoje ponašanje, i krivicu svaljuje na neki spoljni faktor ili na osobu koja je pretrpela nasilje. Nasilnik veruje da je učinjeno nasilje opravdano i gotovo uvek ponavlja nasilje. Oni imaju izražen stav da imaju pravo, snažan osećaj da im pripadaju posebna prava i privilegije. Smatraju da je samo na njima da odlučuju i da njihove odluke ne mogu biti odbijene. Veruju u tradiocionalnu podelu na "ženske" i "muške" poslove u kući i u vezi sa decom. Oni utvrđuju standarde za to "šta je dobro, a šta nije".
Nasilnici ne poštuju ni svoje partnerke, ni svoju decu. Smatraju ih manje vrednim, odnose se prema njima superiorno i nameću im svoju volju.
Suština problema nasilnika je prekomerni doživljaj da imaju pravo da kontrolišu svoje partnerke i decu. Bes i agresija su posledica nemogućnosti uspostavljanja (zadovoljavajuće) kontrole.
Nasilnici su manipulatori. Izjednačavaju kažnjavanje dece s disciplinovanjem i opravdavaju fizičko kažnjavanje vaspitavanjem.
Žrtve fizičkog nasilja uredi
Žrtva fizičkog nasilja može biti bilo koje lice, dete, žena ili ređe muškarac. Najčešće je žrtva dete, koje biva maltretirano u školi od strane svojih vršnjaka, ili u porodičnom okruženju od strane svojih roditelja. Takođe, veoma često je i žena žrtva fizičkog nasilja.
Žene kao žrtve nasilja uredi
Sve žene i devojke mogu biti potencijalne žrtve nasilja. Njih uglavnom odlikuje tradicionalno shvatanje podele polnih uloga u porodici ili vezi, da imaju nisko samopouzdanje i samopoštovanje.
Nasilje u braku ili vezi uvek pretpostavlja zloupotrebu moći u odnosu koji se bazira na nejednakosti.
Vrste nasilja nad ženama koje se najčešće dešavaju:
- teško fizičko nasilje (prebijanje, udaranje pesnicom ili predmetima, šutiranje, povrede lica, namerne opekotine, pretnje ili upotreba oružja)
- lako fizičko nasilje (šamaranje, guranje, gađanje, štipanje)
- seksualno nasilje (fizička prisila na seksualni odnos, strah od odbijanja odnosa, prisila na ponižavajući i uvredljivi seksualni odnos)
Razlozi zbog kojih neretko žene trpe nasilje su: strah, deca, osećanje stida i krivice, nedostatak samopouzdanja, izolovanost i iscrpljenost, ekonomska zavisnost, nedovoljna informisanost o procedurama i pravima i drugi razlozi.
Deca kao žrtve nasilja uredi
Deca su takođe veoma često žrtve fizičkog nasilja. Deca žrtve ili svedoci nasilja u porodici, odrastajući u takvom okruženju preuzimaju model nasilnog ponašanja i često zbog toga muška deca kasnije postaju nasilnici u sopstvenim porodicama ili vezama.
Zlostavljanje deteta unutar porodice (u svim pojavnim oblicima: fizičko, seksualno i emocionalno), kao i zanemarivanje, predstavlja najteži oblik porodičnog nasilja i nasilja uopšte, s obzirom na psihofizičke osobine žrtava, emocionalnu povezanost, odnos poverenja i zavisnosti i roditeljsku obavezu podizanja i vaspitanja dece. Dete samo ne može da se zaštiti u porodici, jer je u njoj izuzetno ranjivo, s obzirom da se nalazi u zavisnoj poziciji i da roditelji imaju moć nad decom. Detetu je potrebna roditeljska ljubav, čije je zadovoljavanje osnovna ljudska potreba.
Pojava zlostavljanja dece unutar porodice je najizrazitiji primer kršenja i ugrožavanja dečijih prava. Ona postoji kada roditelj, koristeći fizičku snagu ili nadmoćniji položaj, zlonamerno postupa prema detetu, čime ugrožava njegov život, zdravlje, fizički i emocionalni razvoj. Zato možemo reći da je ovo oblik „neroditeljskog“ odnosa prema detetu.
Zlostavljanjem se povređuje psihofizički razvoj deteta, nanošenjem telesnih povreda ili emocionalnih i bihevioralnih posledica (depresija, anksioznost). Ovako naneta šteta detetovom zdravlju je verovatno doživotna.
Kod zlostavljane dece moguće je uočiti neke zajedničke karakteristike. Ponašanje takve dece je često ekstremno. Dete koje je zlostavljano može preterano da plače i vrišti, ali može da bude i vrlo tiho, da pokazuje veliki strah ili da uopšte ne pokazuje strah od autoriteta odraslih. Ono može da bude izuzetno agresivno ili potpuno povučeno u sebe. Zlostavljana deca su često tužna i potištena. Često ispoljavaju otvorene oblike samouništavajućeg ponašanja kao što su pokušaji samoubistva, pretnje i različiti oblici samopovređivanja, ali često ispoljavaju i agresivno i destruktivno ponašanje kod kuće i u školi.[13]
Fizičko zlostavljanje deteta u porodici podrazumeva fizička činjenja roditelja ili staratelja, kojima se namerno, primenom fizičke sile, uz ili bez upotrebe drugih sredstava, izazivaju ili mogu izazvati fizičke povrede ili smrt deteta.[14]
Posledice fizičkog nasilja uredi
Posledice fizičkog nasilja mogu biti u vidu lake telesne povrede, teške telesne povrede, ali se može desiti i da se posledice ne ispolje. Posledice se ne mogu lako prikriti, jer su obično u vidu posekotina, modrica, preloma.
Znaci koji treba da pokažu da se radi o žrtvi koja trpi fizičko nasilje jesu pre svega fizičke povrede, ali postoje i određeni indikatori u ponašanju kao što su učestalo povređivanje koje žrtva opravdava nesrećnim slučajem, nesrećom u kući, česte posete lekaru, depresija, odlaganje posete lekaru, razmišljanje o samoubistvu.
Kod dece posledice zlostavljanja su: slabo samopoštovanje i poverenje u sebe i druge, smanjena sposobnost za uspostavljanje kontakata i problemi sa učenjem, nizak prag tolerancije, naglašena agresivnost, preterano korišćenje primitivnih odbrambenih mehanizama (kao što su odbijanje, projekcija, introspekcija), neurotske smetnje, samoubilačko ponašanje, itd.
Eksperti upozoravaju da mnogi ljudi koji su bili zlostavljani u detinjstvu nastavljaju negativnu tradiciju i zlostavljaju decu.
Fizičke povrede ne smeju se posmatrati posebno, već da fizičko nasilje, najčešće implicira i psihološko i seksualno zlostavljanje.
Reference uredi
- ^ „Assault and Battery Overview”. criminal.findlaw.com. criminal.findlaw. Pristupljeno 18. 9. 2016.
- ^ „Redirecting...”. heinonline.org. Pristupljeno 2023-03-18.
- ^ Garfield, Leslie Yalof (2009). „The Case for a Criminal Law Theory of Intentional Infliction of Emotional Distress”. Criminal Law Brief. 5: 33.
- ^ FELSON, RICHARD B.; STEADMAN, HENRY J. (februar 1983). „Situational Factors in Disputes Leading to Criminal Violence”. Criminology. 21 (1): 59—74. ISSN 0011-1384. doi:10.1111/j.1745-9125.1983.tb00251.x.
- ^ Meloy, J. Reid; Hoffmann, Jens (2021). International Handbook of Threat Assessment (na jeziku: engleski). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-094016-4.
- ^ Reitz, Kevin R. (februar 1993). „Sentencing Facts: Travesties of Real-Offense Sentencing”. Stanford Law Review. 45 (3): 523—573. ISSN 0038-9765. JSTOR 1229007. doi:10.2307/1229007.
- ^ Tyler, Tom R.; Weber, Renee (1982). „Support for the Death Penalty; Instrumental Response to Crime, or Symbolic Attitude?”. Law & Society Review. 17 (1): 21—45. ISSN 0023-9216. JSTOR 3053531. doi:10.2307/3053531.
- ^ Spohn, Cassia; Beichner, Dawn; Davis-Frenzel, Erika (maj 2001). „Prosecutorial Justifications for Sexual Assault Case Rejection: Guarding the "Gateway to Justice"”. Social Problems. 48 (2): 206—235. ISSN 0037-7791. doi:10.1525/sp.2001.48.2.206.
- ^ Romanenko, Ya.O.; Marin, M.A.; Riabko, A.K.; Kartseva, A.S.; Silkina, M.V.; Zeninskaya, N.A.; Shemyakin, I.G.; Dyatlov, I.A.; Firstova, V.V. (2021). „Toxin neutralizing activity of monoclonal antibodies against Bacillus anthracis lethal toxin”. Immunologiya. 42 (3): 232—242. ISSN 0206-4952. doi:10.33029/0206-4952-2021-42-3-232-242.
- ^ „14. Criminal Law (Ireland)”. Annotated Legal Documents on Islam in Europe Online. doi:10.1163/2666-075x_ldio_com_16irl14. Pristupljeno 2023-03-23.
- ^ Walby, Sylvia; Allen, Jonathan (2004). „Domestic Violence, Sexual Assault And Stalking: Findings from The British Crime Survey”. PsycEXTRA Dataset. doi:10.1037/e649462007-001. Pristupljeno 2023-03-23.
- ^ Britt, Chester L.; Buzawa, Eve S.; Buzawa, Carl G. (jul 1991). „Domestic Violence: The Criminal Justice Response.”. Contemporary Sociology. 20 (4): 597. ISSN 0094-3061. JSTOR 2071841. doi:10.2307/2071841.
- ^ Popadić, Dragan (2009). Nasilje u školama (Psihologija). Srbija: Institut za psihologiju. ISBN 978-86-86563-61-3.
- ^ Ljubojev, Nadežda. „Zlostavljanje deteta unutar porodice” (PDF).
Literatura uredi
- Baker, Dennis; William, Glanville (2012). „Chapter 9”. Textbook of Criminal Law. London, Sweet & Maxwell.
- Bartlett, Katherine T.; Rhode, Deborah L.; Grossman, Joanna L. (2013). Gender and Law: Theory, Doctrine, Commentary (6th izd.). Aspen Publishers. ISBN 978-1454817659.
- First, Michael B.; Bell, Carl C.; Cuthbert, Bruce; Krystal, John H.; Malison, Robert; Offord, David R.; Reiss, David; Shea, M. Tracie; Widger, Tom; Wisner, Katherine L. (2002). „Chapter 4. Personality Disorders and Relational Disorders: A Research Agenda for Addressing Crucial Gaps in DSM” (PDF). Ur.: Kupfer, David J.; First, Michael B.; Regier, Darrel A. A research agenda for DSM-V (Izveštaj). Washington, DC: American Psychiatric Association. str. 123—201. ISBN 9780890422922. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 03. 2016. g. Pristupljeno 10. 07. 2023.
- Aguinaldo, Jeffrey (2000). Partner abuse in gay male relationships: challenging 'we are family' (Teza). Wilfrid Laurier University.
- Daniels, Luke (2010), Pulling the Punches: Defeating Domestic Violence. Bogle-L'Ouverture Press. ISBN 978-0904521689.
- Browne, Christene A. (2013). Two Women. Toronto, Ontario: Second Story Press. ISBN 9781927583210. Details.
- Dutton, Donald G. (2006). Rethinking Domestic Violence. Vancouver, BC, Canada: UBC Press. ISBN 9781282741072.
- Fisher, Patrick (1996). "Lessons learned in the heart need to be changed in the heart": the development and evaluation of a primary prevention intervention of men's violence against women (Teza). Wilfrid Laurier University. ISBN 9780612165823.
- Gottzén, Lucas; Bjørnholt, Margunn; Boonzaier, Floretta, ur. (2020). Men, Masculinities and Intimate Partner Violence. Abingdon/New York: Routledge. ISBN 9781000217995.
- Hamel, John; Nicholls, Tonia L. (2007). Family interventions in domestic violence a handbook of gender-inclusive theory and treatment. New York: Springer. ISBN 9780826102454.
- Hampton, Robert L.; Gullotta, Thomas P. (2006). Interpersonal violence in the African American community: evidence-based prevention and treatment practices. New York: Springer. ISBN 9780387295985.
- Hannah, Mo Therese; Goldstein, Barry (2010). Domestic Violence, Abuse, and Child Custody: Legal Strategies and Policy Issues. Kingston, New Jersey: Civic Research Institute. ISBN 9781887554848.
- Hanson, Tenniel Melisa (2005). "No woman no cry": An examination of the use of feminist ideology in shelters for abused women when working with Caribbean-Canadian women (Teza). Wilfrid Laurier University. ISBN 9780494048733.
- Helton, Peggy (2011). „Resources for battering intervention and prevention programs in Texas to mitigate risk factors which increase the likelihood of participant dropout”. An Applied Research Project Submitted to the Department of Political Science, Texas State University-San Marcos, in Partial Fulfillment for the Requirements for the Degree of Masters of Public Administration, Spring 2011. Applied Research Projects, Texas State University-San Marcos. paper 351. Arhivirano iz originala 16. 08. 2011. g. Pristupljeno 10. 07. 2023.
- Jackson, Nicky Ali (2007). Encyclopedia of domestic violence. New York, New York: Routledge. ISBN 9780415969680.
- Martin, Brittny A.; Cui, Ming; Ueno, Koji; Fincham, Frank D. (februar 2013). „Intimate partner violence in interracial and monoracial couples”. Family Relations. 62 (1): 202—211. PMC 3611980
. PMID 23554541. doi:10.1111/j.1741-3729.2012.00747.x. - McCue, Margi Laird (2008). Domestic violence: a reference handbook (2nd izd.). Santa Barbara, California: ABC-CLIO. ISBN 9781851097791.
- Moreno, Claudia (2013). Global and regional estimates of violence against women: prevalence and health effects of intimate partner violence and non-partner sexual violence (PDF). Geneva, Switzerland: World Health Organization. ISBN 9789241564625.
- Pollard, Carrie (2004). Examining predictors of level of attendance in a group treatment program for men who abuse (Teza). Wilfrid Laurier University. ISBN 9780612922778.
- Radford, Lorraine; Hester, Marianne (2006). Mothering through domestic violence. London, UK; Philadelphia, Pennsylvania: Jessica Kingsley Publishers. ISBN 9781280738234.
- Richards, David L.; Haglund, Jillienne (2015). Violence Against Women and the Law. International Studies Intensives. Routledge. ISBN 978-1612051482.
- Roberts, Albert R. (2007). Battered women and their families: intervention strategies and treatment programs (3rd izd.). New York: Springer. ISBN 9780826145925.
- Wilcox, Paula (2006). Surviving domestic violence: gender, poverty and agency. Houndmills England New York: Palgrave Macmillan. ISBN 9781403941138.
