Википедија

Fiksni telefon

Fiksni telefona je telefon koji koristi metalnu žicu kao telefonsku liniju za prenos za razliku od mobilne telefonije linija, koja koristi radio talase za prenos.[1] U 2003. godini, CIA world Factbook je prijavio oko 1,226 milijardi glavnih telefonskih linija širom sveta. Kina je imala više od bilo koje druge zemlje sa 350 miliona, a Sjedinjene Države na drugom mestu sa 268 miliona. Ujedinjeno Kraljevstvo je imalo 23,7 miliona stambenih fiksnih kućnih telefona.[2]

Fiksni telefon kompanije Siemens

Statistika iz 2013. godine pokazuje da je ukupan broj pretplatnika fiksne telefonije u svetu bio oko 1,26 milijardi.[3] Broj pretplatnika fiksne telefonije kontinuirano se smanjuje zbog nadogradnje digitalne tehnologije i pogodnosti koje dolaze sa prelaskom na bežične (mobilne) ili internetske alternative.

Fiksni telefon uredi

 
Fiksne telefonske linije na 100 stanovnika: 1997–2007

Fiksna telefonska linija (linija koja nije linija mobilne telefonije ) može biti žična ili bežična i obično se odnosi na rad bežičnih uređaja ili sistema na fiksnim lokacijama, poput domova. Fiksni bežični uređaji najčešće dobijaju električnu energiju iz električne mreže, za razliku od mobilne bežične ili prenosne bežične mreže, koja uglavnom imaju napajanje od baterije. Iako se mobilni i prenosivi sistemi mogu koristiti na fiksnim lokacijama, efikasnost i propusnost su ugroženi u poređenju sa fiksnim sistemima. Mobilni ili prenosni bežični sistemi na baterije mogu se koristiti kao rezervne kopije za fiksne sisteme u slučaju nestanka struje ili prirodne katastrofe.

Namenske linije uredi

Izraz fiksna fiksna linija koristi se i za opisivanje veze između dve ili više tačaka koje se sastoje od namenskog fizičkog kabla, za razliku od uvek dostupne privatne veze koja se zapravo realizuje kao sklop u žičnom preklopljenom sistemu (obično javni komutirani telefon mreža ). Takozvane zakupljene linije su uvek druge vrste; implikacije pruge u ovom kontekstu su sigurnost i održivost . Na primer, vojni štab može biti povezan sa frontnim jedinicama "fiksnim putem" kako bi se osiguralo da komunikacija ostane moguća čak i ako je konvencionalna telefonska mreža oštećena ili uništena. Drugi primer je to na aerodromima. Sva mesta za kontrolu vazdušnog saobraćaja imaju namenske linije povezane sa policijom, vatrogasnom službom, bolnicama, vojskom itd. Ako se u slučaju nužde koriste kao predostrožnost, mogu se koristiti u bilo kojem trenutku.

Linije fiksnih telefona u zemljama u razvoju uredi

 
Fiksni protiv mobilnih telefona u Africi: 1998–2008

U mnogim zemljama telefonska linija nije bila dostupna većini ljudi. U nekim zemljama Afrike porast mobilnih telefona nadmašio je bilo kakav porast fiksnih telefona. Između 1998. i 2008, Afrika je dodala samo 2,4 miliona fiksnih linija. [4] Za to vreme, broj mobilnih telefonskih linija na koje ste pretplaćeni skočio je. Između 2000 i 2008, upotreba mobilnih telefona porasla je sa manje od 2 na 100 ljudi na 33 od 100.

Budućnost fiksne mreže uredi

U ranom 21. veku, fiksni telefon je opao zbog unapređenja tehnologije mobilne mreže i zastarelosti stare mreže bakarnih žica. Na kraju će se te metalne mreže smatrati potpuno zastarelim i zameniti ih efikasnijim širokopojasnim i optičkim fiksnim linijama koje se protežu na ruralna područja i mesta gde je telekomunikacija bila mnogo rijetka. Neki vide da se to dešava čim 2025. godine. [5]

U 2004. godini, samo oko 45% ljudi u Sjedinjenim Državama između 12 i 17 godina posedovalo je mobilne telefone. U to vreme većina se morala oslanjati na fiksne telefone. Samo 4 godine kasnije, taj procenat se popeo na oko 71%. Iste godine 2008, oko 77% odraslih je posedovalo mobilni telefon.[6] U 2013. godini 91% odraslih u Sjedinjenim Državama posjedovalo je mobilni telefon. Skoro 60% onih sa mobilnim telefonom imalo je pametni telefon.[7] Nacionalna anketa o zdravstvenom intervjuu od 19 956 domaćinstava koju su objavili Centri za kontrolu i prevenciju bolesti objavljena 4. maja 2017. pokazala je da samo 45,9 posto američkih domaćinstava još uvek ima fiksne mreže, dok 50,8 procenata ima samo mobilne telefone. Preko 39 procenata ih je imalo oboje.[8]

U Kanadi više od jednog od pet domaćinstava koristi mobilne telefone kao jedini izvor za telefonsku uslugu. U 2013. godini, statistika je pokazala da 21% domaćinstava tvrdi da koristi samo mobilne telefone. [9] Domaćinstva koja su u vlasništvu članova mlađih od 35 godina imaju znatno veći procenat korišćenja ekskluzivnih mobilnih telefona. U 2013. godini 60% mladih domaćinstava tvrdilo je da koriste samo mobilne telefone.[10]

Mnoge zaštite potrošača koje regulatori primenjuju na postojeće fiksne provajdere, poput ograničenja za isključenje pretplatnika bez prethodne najave, ne odnose se na konkurentne komunikacijske usluge poput kablovskih modema i glasovnog prenosa putem IP-a.

Prenosom IP usluga putem glasovnih poziva mogu se nalaziti fiksni brojevi koji su prethodno bili domaćin na tradicionalnim fiksnim telefonskim mrežama. VOIP usluge se mogu koristiti bilo gde gde je internetska veza dostupna na mnogim uređajima, uključujući pametne telefone, što daje veliku fleksibilnost mestu gde se mogu odgovarati na pozive i na taj način, na primer, olakšava rad na daljinu, mobilne uređaje i kućne poslove.

Reference uredi

  1. ^ „The World Factbook:REFERENCES :: DEFINITIONS AND NOTES”. www.cia.gov (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 03. 08. 2020. g. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  2. ^ „UK households: ownership of landline telephones 1970-2017 | Survey”. Statista (na jeziku: engleski). Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  3. ^ „Archived copy”. Arhivirano iz originala 21. 11. 2014. g. Pristupljeno 23. 10. 2014. 
  4. ^ Aker, Jenny C; Mbiti, Isaac M (avgust 2010). „Mobile Phones and Economic Development in Africa” (pdf). Journal of Economic Perspectives (na jeziku: engleski). 24 (3): 207—209. doi:10.1257/jep.24.3.207. Pristupljeno 11. 11. 2018. 
  5. ^ „The decline of the landline: Unwired – The Economist”. The Economist. Arhivirano iz originala 8. 11. 2013. g. 
  6. ^ Amanda, Lenhart. „Teens and Mobile Phones Over the Past Five Years: Pew Internet Looks Back” (PDF). www.pewinternet.org. Arhivirano iz originala (PDF) 29. 08. 2017. g. Pristupljeno 25. 08. 2020. 
  7. ^ „Mobile Technology Fact Sheet”. Pew Research Center's Internet & American Life Project. 27. 12. 2013. 
  8. ^ „Milestone for cellphones vs. landline phones”. CBS News. 4. 5. 2017. Arhivirano iz originala 16. 6. 2017. g. Pristupljeno 30. 5. 2017. 
  9. ^ „10 facts about smartphones”. Pew Research Center (na jeziku: engleski). Pristupljeno 14. 12. 2018. 
  10. ^ „The Daily — Residential Telephone Service Survey, 2013”. Statistics Canada. Arhivirano iz originala 23. 10. 2014. g. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фиксни_телефон&oldid=27035521”