Википедија

Filipa od Lankastera

Filipa od Lankastera (engl. Philippa of Lancaster; Lester 31. mart 1360- Sakaven 19. jul 1415) bila je žena portugalijskog kralja Žoaoa I i portugalijska kraljica u periodu 1387-1415 godine.

Filipa od Lankastera
Kraljica Filipa od Lankastera
Lični podaci
Datum rođenja(1360-03-31)31. mart 1360.
Mesto rođenjaLester, Engleska
Datum smrti19. jul 1415.(1415-07-19) (55 god.)
Mesto smrtiSakaven, Portugalija
GrobDominikanski manastir u Batalhi
Porodica
SupružnikŽoao I od Portugalije
PotomstvoDuarte I, Pedro, vojvoda od Koimbre, Henrik Moreplovac, Izabela od Portugalije, vojvotkinja Burgundije, Žoao, konstabl Portugalije, Fernando,„Sveti princ”.
RoditeljiDžon od Genta
Blanš od Lankastera
DinastijaLankaster
Kraljica Portugalije
Period1387-1415
PrethodnikLeonora Taleš de Menezeš
NaslednikEleonora Aragonska, kraljica Portugalije

Mladost uredi

Rođena je u Lesteru 31. marta 1360 godine kao najstarije dete Džona od Genta, vojvode od Lankastera i Blanš od Lankastera.[1]

Filipa od Lankastera je važila za izuzetno obrazovanu ženu tog perioda . Pored toga bila je i izuzetno pobožna. Na njeno obrazovanje veliki uticaj je imala njena maćeha Katarina Svinford.

Jedan od najznačajnih engleskih srednjovekkovnih pisaca Džefri Čoser se pominje kao Filipin učitelj.

Portugalska kraljica uredi

Udajom za kralja Žoaoa I, Filipa postaje kraljica Portugalije. Njihov brak je ugovoren Vinzdorskim ugovorom iz 1386 godine u cilju jačanja englesko-portugalijskog saveza nakon Portugalijske krize (1383—1385).

 
Venčanje kralja Žoao I i Filipe od Lankastera.

Kralj Žoao I i Filipa od Lankastera su se venčali 14. februara 1387 godine.

U momentu kada je brak sklopljen kralj Žoao I je imao dvoje vanbračne dece sa ljubavnicom Ines Perez Estevez.[2][3] Kraljica Filipa je dozvolila da ta deca, Afonso i Beatris, ostanu na dvoru i uzela je učešće u njihovom vaspitavanju i obrazovanju.[4] Njihova majka, kraljeva ljubavnica, je po naređenju kraljice Filipe otišla u manastir.

Kraljica Filipa je imala veliki uticaj na politička zbivanja kako u Portugaliji tako i u Engleskoj. Smatra se da je upravo on imala veliki uticaj na kralja Žoao I da povede pohod u severnoj Africi što će rezultirati zauzimanjem Seute. Posredovala je i braku između Beatris i Tomasa Ficalana, dvanaestog grofa od Arandela.

Kraljica Filipa od Lankastera je važila za velikodušnu i dragu osobu. Francuski srednjovekovni pesnik Estaš Dešan joj je posvetio poemu „Filipa od Lankastera”[5].

Brak između Filipe i kralja Žoao I je izuzetno učvrstio veze između engleskog i portugalijskog kraljevstva. Međutim pojedini delovi portugalijskog plemstva nisu bili zadovoljni ovim brakom, imajući u vidu da je Filipa imala 27 godina kada se udala, mnogi su sumnjali u njenu sposobnost da rodi naslednika prestola.

Porodično stablo uredi

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Edvard I Plantagenet[7]
 
 
 
 
 
 
 
8. Edward II of England[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Eleonora od Kastilje[7]
 
 
 
 
 
 
 
4. Edvard III Plantagenet[6]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Filip IV[7]
 
 
 
 
 
 
 
9. Izabela Francuska[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Huana I od Navare[8]
 
 
 
 
 
 
 
2. Džon od Genta
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. John II, Count of Holland[8]
 
 
 
 
 
 
 
10. Vilijam I, grof od Enoa[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Filipa od Luksemburga[8]
 
 
 
 
 
 
 
5. Filipa od Enoa[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Šarl Valoa[9]
 
 
 
 
 
 
 
11. Žana od Valoa[8]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Margareta Anžujska[9]
 
 
 
 
 
 
 
1. Filipa od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Edmund Pogrbljeni[7]
 
 
 
 
 
 
 
12. Henri, 3. grof od Lankastera[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Blanš od Artoa[9]
 
 
 
 
 
 
 
6. Henri od Grosmonta, 1. vojvoda od Lankastera[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Sir Patrick de Chaworth[7]
 
 
 
 
 
 
 
13. Maud Chaworth[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Isabella de Beauchamp[9]
 
 
 
 
 
 
 
3. Blanš od Lankastera
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Sir Louis de Brienne[10]
 
 
 
 
 
 
 
14. Henry de Beaumont, 4th Earl of Buchan[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Agnès de Beaumont[10]
 
 
 
 
 
 
 
7. Izabela Bomon[7]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Sir Alexander Comyn[10]
 
 
 
 
 
 
 
15. Alice Comyn[11]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Joan le Latimer[10]
 
 
 
 
 
 

Potomstvo uredi

U braku sa kraljem Žoaom I imala je devetoro dece:[12]

  • Blanka (1388—1389)
  • Afonso (1390—1400)
  • Duarte I (1391—1438) kralj Portugalije u periodu od 1433 do 1438
  • Pedro(1392—1449)Vojvoda od Koimbre (1415−1449), regent Portugalije (1439−1449).
  • Enrike(1394- 1460)
  • Izabela (1397—1471)
  • Branka (1398—1398)
  • Žoao (1400—1442)
  • Fernando (1402—1437)

Smrt uredi

 
Grobnica kralja Žoaoa I i kraljice Filipe u Batalhi.

U 55-toj godini kraljica Filipa se razbolela od kuge i tada je prešla iz Lisabona u Sakaven. Preminula je u Sakavenu 19. jula 1415 godine. Sahranjena je u dominikanskom manastiru u Batalhi.

Reference uredi

  1. ^ BouzaSerrano, str. 15.
  2. ^ Major, Richard H. (1967). The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. str. 8. 
  3. ^ Sanceau 1945, str. 9
  4. ^ Greška kod citiranja: Nevažeća oznaka <ref>; nema teksta za reference pod imenom Sanceau, Elaine 1945.
  5. ^ McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press. 
  6. ^ Armitage-Smith (1905), p. 21
  7. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Armitage-Smith, str. 21.
  8. ^ a b v g d von Redlich, Marcellus Donald R. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. str. 64. 
  9. ^ a b v g Weir 1999, str. 75, 92
  10. ^ a b v g Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ur. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new izd.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. str. 59—60. 
  11. ^ Mosley, Charles, ur. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th izd.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. str. 227—228. 
  12. ^ Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. str. 139. Pristupljeno 11. 7. 2018. 

Literatura uredi

  • Cokayne, G.E.; Gibbs, Vicary; Doubleday, H.A.; White, Geoffrey H.; Warrand, Duncan; de Walden, Lord Howard, ur. (2000). The Complete Peerage of England, Scotland, Ireland, Great Britain and the United Kingdom, Extant, Extinct or Dormant. II (new izd.). Gloucester, U.K.: Alan Sutton Publishing. str. 59—60. 
  • Weir, Alison (1999). Britain's Royal Families: The Complete Genealogy. London: The Bodley Head. str. 75, 92. 
  • Mosley, Charles, ur. (1999). Burke's Peerage and Baronetage. 1 (106th izd.). Crans, Switzerland: Burke's Peerage (Genealogical Books) Ltd. str. 227—228. 
  • von Redlich, Marcellus Donald R. Pedigrees of Some of the Emperor Charlemagne's Descendants. I. str. 64. 
  • McCash, June H. (1996). The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: University of Georgia Press. 
  • Sanceau, Elaine (1945). Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co. str. 9. 
  • The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co. 1967. str. 8.  Nepoznati parametar |authir= ignorisan (pomoć)
  • Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. str. 139. Pristupljeno 11. 7. 2018. 
  • Lopes, Fernão (1897—1898). Chronica de El-Rei D. João I. 5. [S.l.: s.n.]
  • Silva, Manuela Santos (2009b). «Philippa of Lancaster, queen of Portugal: educator and reformer». In: OAKLEY-BROWN, Liz; WILKINSON, Louise J. The Rituals and Rhetoric of Queenship: Medieval to Early Modern. [S.l.: s.n.]
  • Sousa, Armindo de; José Mattoso História de Portugal - Vol. 2: A Monarquia Feudal. [S.l.]: Estampa. 1992. ISBN 978-972-33-0919-5.
  • Bouza Serrano, Joana (2009). As Avis: As Grandes Rainhas que Partilharam o Trono de Portugal na Segunda Dinastia (in Portuguese). Lisbon: A Esfera dos Livros.
  • Major, Richard H. The Life of Prince Henry the Navigator. London: Frank Cass & Co, 1967, 11,
  • Sanceau, Elaine. Henry the Navigator; the story of a great prince and his times. New York: Hytchinson & Co, 1945, 9.)
  • Stephens, Henry Morse (1903). The story of Portugal. G.P. Putnam's Sons. p. 139. Pristupljeno 11 July 2018.
  • McCash, June H. The Cultural Patronage of Medieval Women. Athens: : University of Georgia P, 1996

Spoljašnje veze uredi

 
Filipa od Lankastera na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филипа_од_Ланкастера&oldid=27035746”