Filmologija

Filmologija je najšire gledano nauka o filmu. Po Žilber Koen-Seatu (Gilbert Cohen-Séat), osnivaču ove nauke(kako je to zapisao u delu: Ogledi o načelima jedne filozofije filma, 1946), to je sintetička i spekulativna disciplina koja pristupa filmu sa stajališta humanističkih i prirodnih nauka, naročito filozofije, sociologije, psihologije, psihoanalize, teorije informacija, komunikologije, semiologije, fiziologije, biologije itd. Prema Koen-Seatu, filmologija je proučavanje odnosa između kinematografske i filmske činjenice pri čemu je:

• kinematografska čienjnica – ostavljanje na uvid ljudskim grupacijama jednog fonda dokumenata, osećaja, ideja, osećanja i materijala koje život nudi, a film ih na svoj način uobličava, a
• filmska činjenica – izražavanje života, postojanja sveta ili duha, mašte ili bića i stvari određenim sistemom povezivanja slika – vizuelnih: prirodnih ili veštačkih, i auditivnih: zvukova ili reči.

U okrilju filmologije se razvila i semiologija filma.

Institucionalizovanje filmologije

Krajem 1950-ih godina na Sorboni je osnovan Institut za filmologiju (u okviru Instituta umetnosti) - Časopis Instituta je bio: Revue Internationale de Filmologie, osnovan 1947. godine, a premešten je u Milano pod nazivom Icon, 1962.

Najviše pristalica ovog pokreta bilo je u Francuskoj (fenomenološka škola, antropološko učenje Edgara Morina), zatim se proširilo u Poljsku, Čehoslovačku i druge zemlje Početkom 1960-ih godina je formirana semiološka škola za koju su neki smatrali da je nastala od filmologije, međutim to nije tačno jer filmologija ima negativan stav prema tretiranju filma kao jezičke pojave.