Filokratov mir

Filokratov mir sklopljen je 346. godine p. n. e. između Atine i Makedonije. Filipu IΙ je Atina de facto priznala učestvovanje u grčkoj politici. Predstavlja uvod u makedonsku hegemoniju u Grčkoj. Ime je dobila po Filokratu, jednom od Atinjanina koji je učestvovao u pregovorima.

Uvod

Makedonsko-atinski sukob otpočeo je nakon poraza Atine u Savezničkom i Trećem svetom ratu. Nakon pobede nad Fokiđanima u bici na Kročkom polju, Filip se počeo prikazivati kao osvetnik boga Apolona. On je 349. godine započeo opsadu Olinta, pro-atinskog grada. Sledeće godine grad jeosvojen čime je Filip zauzeo Halkidiki. Atinski pokušaj organizovanja ekspedicije preduhitri je Filip potakavši pobunu u Eretriji. Atina, zauzeta gušenjem ustanka, nije uspela dovršiti ekspediciju. Zbog toga su u Pelu poslati Demosten, Eshin i Filokrat kako bi izdejstvovali mir.

Mir

Eshin je, kasnije, tvrdio da je Demostena prilikom pregovora izdala govornička veština što je Filipu omogućilo da diktira svoje uslove. Dogovoreno je da svaka strana zadrži ono što je osvojila do sklapanja mira. Filip je iz dogovora izbacio atinske saveznike Fokiđane što mu je omogućilo da sledeće godine prođe kroz Termopilska vrata i pokori Fokidu. Mir je bio nepopularan u Atini. Eshin je optužen za veleizdaju, a Demosten je svoje Filipike posvetio optužbama Filipa da krši ugovor. Neprijateljstva su konačno eskalirala 338. p. n. e. To će dovesti do sloma grčke moći u bici kod Heroneje.

Izvori

• Stara Grčka - V. V. Struve i D. P. Kalistov, Book&Marso, 2006