Filski pohod

Filski ustanak ili Filska kampanja naziv je za kratkotrajni ustanak protiv vlasti Tridesetorice tirana u Atini po okončanju Peloponeskog rata (404/403. p. n. e.). Završen je pobedom demokrata predvođenih Trasibulom i obnovom demokratskog državnog uređenja u Atini.

Uvod

Poraz Atine u Peloponeskom ratu doveo je do promene državnog uređenja ovog polisa. Lisandar nije mogao trpeti demokratski ustav ni u Atini ni u bilo kojoj drugoj grčkoj državi. Zbog toga je prihvatio Teramenov predlog da se uprava podeli tridesetorici tirana. Novu vladu podržavali su i oligarsi iz 411. godine p. n. e. Većina tirana pripadala je ekstremnim oligarsima na čijem čelu se nalazio Kritija. Komitet Tridesetorice sačinjavalo je 10 građana koje je imenovao Teramen, deset ljudi koje su odabrali ekstremni oligarsi i deset tirana izabranih pod pritiskom Lisandra. Njihov zadatak bio je sastavljanje zbirke zakona u patrijahalnom duhu. Na čelu izvršne vlasti stajao je 21 čovek — jedanaest u gradu i 10 u Pireju. Izvršni aparat predstavljali su 300 batinaša. U Atini 404. i 403. godine p. n. e. samo je 3000 ljudi sačuvalo politička prava.

Glavno obeležje perioda Tridesetorice tirana jeste masovni teror nad demokratama. Tokom 8 meseci svoje vladavine, tirani su pogubili najmanje 1500 ljudi. Mnogi Atinjani su emigrirali u susedne polise. Trasibul je sa svojom grupom emigrirao u Tebu. Terorom su najjače pogođeni bogati slojevi stanovništva čija je imovina konfiskovana i uglavnom podeljena među tiranima.

Tirani su doneli zakon o oduzimanju sudskih garancija svim građanima sem 3000 punopravnih. To je značilo da je svaki drugi građanin mogao biti ubijen bez suda. Tirani su u Atini držali spartanski garnizon od 700 ljudi. Pojačan teror zaplašio je Teramena koji prelazi u opoziciju Kritiji. To ga je koštalo života. Pogubljen je odlukom Tirana. Teror se potom proširio i na umerene oligarhe.

Početak ustanka

Bivši strateg Trasibul emigrirao je u Tebu tokom dolaska tirana sa vlasti. Tamo je okupio 70 izgnanika i osvojio Filu, utvrđeno mesto u blizini Dekeleje. Tirani pokrenuše vojsku od 3000 ljudi na Trasibula. U bici ispred File su odbijeni, pa su se vratili u Atinu i poslali spartanski garnizon na ustanike. Trasibulov odred već je brojao 700 ljudi. Iznenadnim napadom, Trasibul rasturi spartansku vojsku i potom se uputi ka Pireju. Tamo mu se pridružilo mnoštvo meteka.

Poraz tirana

Tirani se uplašiše jačanja ustanika (njihov broj narastao je preko 1000), pa odlučiše da sebi obezbede utočište. Popisali su celokupno stanovništvo Eleusine, pa su pohapsili i pobili sve do jednog stanovnika. Trasibul u međuvremenu sa svojim odredom stiže do Pireja. Tirani su okupili vojsku od 3000 hoplita, spartanski garnizon i konjanike. Vojska tirana bila je pet puta brojnija od ustaničke. Bitka se odigrala kod Munihija. Tirani su ponovo doživeli poraz. U bici je ubijen Kritija. Ekstremni oligarsi pobegoše u Eleusinu, a umereni oligarsi preuzeše vlast. Demokrati su se učvrstili u Pireju. Metecima su obećali da će u slučaju pobede demokratije njihova prava biti izjednačena sa građanskim. Ovo obećanje privuklo je mnoge meteke. Demokratska grupacija pokazala se kao najjača.

Intervencija Sparte

I umereni i ekstremni oligarsi pozvaše u pomoć Spartu. Lisandar opkoli Pirej sa kopna i sa mora. Međutim, zaplašeni prevelikim jačanjem uticaja Lisandara, efori i kralj Pausanija lično se uputiše na Atiku. U Atini su demokrati i umereni oligarsi sklopili sporazum. Pošto ni jedna strana nije pokazivala volju za nastavak rata, a ni neprijateljstvo prema Lakedemonjanima, Pausanija predloži primirje pod sledećim uslovima:

Obe strane prestaju sa ratnim operacijama

Svi dobijaju natrag svoju imovinu (s izuzetkom tiranina i Jedanaestorice i desetorice dekarha Pireja)

Oligarsi ostaju na vlasti u Eleusini, a svi koji su voljni mogu se preseliti iz Atine u Eleusinu

Proglašenje amnestije za sve zločine.

Posledice

Ekstremni oligarsi ipak nisu mogli da se pomire sa gubitkom vlasti. Zbog toga su se spremali za novi napad na Atinu i u te svrhe unajmili najamničku vojsku. Međutim, eleusinski stratezi su pobijeni nakon čega se obični oligarsi vraćaju u Atinu. U njoj je već ranije bio uspostavljen demokratski ustav.

Vidi još

Literatura

Stara Grčka — V. V. Struv, D. P. Kalistov