Википедија

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2011.

Finale FIFA Svetskog prvenstva za žene 2011. je bila fudbalska utakmica koja je odredila pobednika FIFA Svetskog prvenstva za žene 2011. na kojem su učestvovale ženske reprezentacije članica FIFA. Utakmica se odigrala 17. jula 2011. u Komercbank areni, u Frankfurtu, Nemačka.[3] Finale se igralo se između reprezentacija Japana i Sjedinjenih Država. Japan je pobedio sa 3 : 1 izvođenjem penala nakon remija, 2 : 2, u regularnom vremenu i posle produžetaka, postavši prvi azijski tim koji je pobedio u finalu FIFA Svetskog prvenstva.[4][5][6][7] Ishod meča i put Japana do titule smatrani su velikim uspehom za japan, s obzirom na mala očekivanja Japana pre turnira.[8][9] To je bilo još značajnije za zemlju jer je Japan još uvek osećao posledice zemljotresa i cunamija u Tohoku 2011. gde je poginulo više od 15.000 ljudi.[10]

Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2011.
2015 FIFA Women's World Cup Final
Saki Kumagai
DogađajSvetsko prvenstvo u fudbalu za žene 2011.
Japan SAD
Japan Sjedinjene Američke Države
2 2
Posle produžetaka
Japan je pobedio na penale 3 : 1
Datum17. jul 2011. (2011-07-17)
StadionValdstadion, Frankfurt
Igrač utakmiceJapan Ajumi Kaihori
SudijaBibijana Stajnhaus Nemačka
Posećenost48.817
VremeNaoblaka
16 °C (61 °F)
77% Vlažnost[1][2]
← 2007
2015 →

Finale 2011. bilo je poslednji veliki sportski događaj koji se emitovao u Japanu pre prelaska zemlje na digitalni prenos koji se dogodio 24. jula 2011.

Istorijat uredi

Finalna utakmica je bila između Sjedinjenih Država, koje su bile velika sila u ženskom fudbalu od osvajanja prvog svetskog prvenstva, i Japana, koji nikada nije osvojio veliku svetsku titulu, niti je čak stigao do finala velikog svetskog takmičenja. Ovo je ujedno bio i prvi nastup Sjedinjenih Država u finalu posle 12 godina. Sjedinjene Države su se nadmetale da postanu prvi tim koji je osvojio treće svetsko prvenstvo, pošto su pobedile 1991. i 1995. godine.[11] Japan se nadmetao da postane četvrti tim koji je osvojio svetsko prvenstvo, pridruživši se prethodnim osvajačima titule Sjedinjenim Državama, Norveškoj i Nemačkoj. Zanimljivo je da se japanska strana pre početka takmičenja skoro povukla iz takmičenja zbog katastrofalnog zemljotresa koji se desio u njihovoj matičnoj zemlji, pošto je ženska liga u Japanu bila suspendovana i na kraju otkazana.[12]

OVa utakmica je bila treći susret ova dva tima na Svetskom prvenstvu. Sjedinjene Države su pobedile Japan sa 3 : 0 1991. i pobedile su opet sa 4 : 0 u četvrtfinalnom meču 1995. godine. Ulaskom u finale, Sjedinjene Države nikada nisu izgubile od Japana, sa 22 pobede i 3 remija.[13] Pre Svetskog prvenstva, Sjedinjene Države su bile najbolje rangirani tim na FIFA ženskoj svetskoj rang listi, dok je Japan bio na četvrtom mestu.[14] Uprkos tome što je bio četvrti, vrlo malo ljudi je očekivalo da će Japan doći do polufinala, a kamoli da osvoji turnir.

Ovo je bio prvi put da je tim osvojio Svetsko prvenstvo nakon što je izgubio meč u grupnoj fazi.[15]

Japan je postao tek druga azijska reprezentacija koja je stigla do finala FIFA Svetskog prvenstva za žene, nakon poslednjeg nastupa Kine protiv Sjedinjenih Država 1999. Ovo je takođe bilo tek drugo finale u kojem nije učestvovao evropski tim.

Put do finala uredi

 
Japan i Engleska utakmica grupne faze

Uprkos tome što ih je FIFA rangirala na 1. mestu u svetu, [16] Sjedinjene Države su bile poslednji tim koji se kvalifikovao za Svetsko prvenstvo 2011. Nakon trećeg mesta na Zlatnom kupu za žene 2010. Konkakafa, koji služi kao kvalifikaciona utakmica za Konkakaf, Sjedinjene Države su bile prinuđene da pobede Italiju u plej-ofu kod kuće i u gostima.[17] Japan, koji je rangiran na 4. mestu,[16] se kvalifikovao za turnir tako što je završio treći na AFK ženskom azijskom kupu 2010, koji je služio kao kvalifikant za AFK.

Jednom u finalu, Sjedinjene Države su došle do nokaut faze tako što su završile na drugom mestu u Grupi C iza Švedske, jedine ekipe od koje su izgubile u grupnoj igri. Prošle su u četvrtfinale izvođenjem penala sa Brazilom, u kojem je fudbalerka Sjedinjenih Država Ebi Vambah postigla izjednačenje u 122. minutu utakmice, u nadoknadi vremena, poslednji gol ikada postignut u utakmici Svetskog prvenstva za žene,[18] izjednačiti rezultat 2 : 2 i dovesti igru u penal. Sjedinjene Države su zatim pobedile Francusku sa 3 : 1 i došle do finala.[19]

Japan je stigao do nokaut faze tako što je završio na drugom mestu u Grupi B iza Engleske, koja je bila jedina ekipa koja je pobedila Japan u grupnoj fazi.[20][21] Japan je potom iznenadio domaćina, dvostrukog branioca titule Nemačku, pobedivši rezultatom 1 : 0 u produžecima.[22] Zatim su pobedili Švedsku rezultatom 3 : 1 i došli do finalnog meča.[23]

Japan Kolo Sjedinjene Države
Protivnik Rezultat Grupna faza Protivnik Rezultat
  Novi Zeland 2 : 1 1. utakmica   Severna Koreja 2 : 0
  Meksiko 4 : 0 2. utakmica   Kolumbija 3 : 0
  Engleska 0 : 2 3. utakmica   Švedska 1 : 2
Poz. Tim
 O Bod.
1   Engleska 3 7
2   Japan 3 6
3   Meksiko 3 2
4   Novi Zeland 3 1
Izvor: FIFA
 Finalna tabela
Poz. Tim
 O Bod.
1   Švedska 3 9
2   Sjedinjene Države 3 6
3   Severna Koreja 3 1
4   Kolumbija 3 1
Izvor: FIFA
Protivnik Rezultat Nokaut faza Protivnik Rezultat
  Nemačka 1 : 0 (p.s.n.) Četvrtfinale   Brazil 2 : 2 (p.s.n.) (5 : 3 pen.)
  Švedska 3 : 1 Polufinale   Francuska 3 : 1

Utakmica uredi

Kratak pregled uredi

Amerikanke su počele snažno kao favoriti za osvajanje trofeja, a pritiskale su Japanke od ranih 20 minuta. Međutim, ni Karli Lojd, Megan Rapino ili Ebi Vambah nisu uspele da sruše Japanke da bi rano povele. U 22', Šinobu Ono je uputila prvi udarac na gol amerikanki, ali bezuspešno. U 28' Vambah je propustila zlatnu priliku da povede svojim udarcem na prečku. Japanke su okušali sreću u 30', ali se pokazalo da je Houp Solo prelako predvidela Ohnov prodor. Amerikanke su nastavile pritisak i u 44' Kristi Rampone je zamalo prošla japansku liniju odbrane, ali je bila blokirana, a Japanke su tada krenule u brzi ali neuspešni kontranapad, i tako se prvo poluvreme završilo bez golova. Primetno je da je Japan posedovao više kontrole lopte od SAD uprkos tome što je uglavnom bio u odbrani.[24]

Drugo poluvreme je takođe počelo dominacijom amerikanki. Aleks Morgan je izgubila zlatnu šansu u 49', Heder O'Rajli je uputila niski centaršut ka bližoj stativi gde je Morgan šutirala, savladavši japanskog golmana Ajumi Kaihori, ali je pogodila stativu. Kozue Ando i Ono naterali su američke odbrambene igračice da strepe za svoj gol, od 54' do 56' gde je Aja Samešima uputila udarac iz ugla. U 60', Japanke su zamalo dobile priliku za gol kada je Jukari Kinga iskoristila odlično dodavanje suigračice Save ali je lopta otišla preko prečke, i tako ostali bez gola. U 69', Aleks Morgan je prva reagovala na duboku loptu Rapinoe, prevarila japanku Kumagai i šutirala nisko levom nogom pored japanske golmanke Kaihori i donela Sjedinjenim Državama prednost golom. Japanska strana se pregrupisala i napala SAD, ali se pokazalo da je bilo teško slomiti dobrop postavljenu odbranu. Međutim, u 81', dok su SAD bile zauzete organizovanjem kontranapada, bile su šokirane brzim odgovorom Japana, i dok je Ali Kriger možda prvi otklonila opasnost, greška Rejčel Buler je pružila Aji Mijami zlatnu šansu, a ona je nije propustila i postigla izjednačujući gol za 1 : 1. SAD su pokušale da daju odlučujući gol na kraju utakmice, ali nije bilo gola i dve strane su ostale poravnate na 1 : 1 posle 90 minuta.[24]

U produžecima Japan je imao bonji posed lopte kao i u prvom i drugom poluvremenu. I dalje su uglavnom zadržale defanzivni pristup u borbi protiv jakih američkih napada. U 104′, kada se činilo da će prvi produžetak završiti bez golova, Vambah je snažnim udarcem glavom sa sredine terena uz odličan pas Morgan dovela SAD do vođstva od 2 : 1. Kada je počeo drugi produžetak, Japanke su izgledali iscrpljeno i smatralo se da je ekipa SAD u prednosti. Ipak, greške američkih defanzivki su se ponovo pojavile kada su izgubile previše lopti dozvoljavajući Mijami i Homare Savi da upućuju direktne udarce. Nije dugo trajalo, u 117' Japan je dobio korner, a Mijama je ovoga puta poslala loptu ka Savi, koja je potrčala ka bližoj stativi i dočekala upućenu loptu iz kornera pre bilo kojeg odbrambenog igrača SAD i ubacila loptu u gol preko američkog golmana Sola i opet izjednačila rezultat. Rezultat je ostao nerešen i nakon produžetaka i donela penal završnicu, Azusa Ivašimizu je dobila crveni karton u 121 minutu.[24]

Za Sjedinjene Države, koje su dva puta vodile da bi oba puta rezultat bio izjednačen, moral je bio pojuljan, Šenon Boks, Lojd i Tobin Hit su promašili tri uzastopna udarca sa bele tačke za SAD, dok je samo Juki Nagasato propustio priliku za Japan. Vambah je pokušala da se spase pogotkom da smanji razliku, ali je to bilo uzalud kada je Saki Kumagai postigla odlučujući penal i time Japanu omogućila da po prvi put osvoji istorijski trofej Svetskog prvenstva.[24]

Detalji uredi

Japan  (2 : 2) (p. s. n.)  Sjedinjene Države
 Izveštaj
Penali
 3 : 1
Gledalaca: 48.817[25]
Sudija: Bibijana Stejnhaus (Nemačka)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
Japan[26]
 
 
 
 
 
 
Sjedinjene Države[26]
Gol 21 Ajumi Kaihori
Odb 2 Jukari Kinga
Odb 3 Azusa Ivašimizu   120+1’
Odb 4 Saki Kumagai
Odb 15 Aja Samešima
Sre 11 Šinobu Ono   66’
Sre 6 Mizuho Sakaguči
Sre 10 Homare Sava (k)
Sre 8 Aja Mijama   97’
Nap 7 Kozue Ando   66’
Nap 9 Nahomi Kavasumi
Zamene:
Nap 18 Karina Marujama   66’   119’
Nap 17 Juki Nagasato   66’
Nap 20 Mana Ivabuči   119’
Selektor:
Norio Sasaki
 
Gol 1 Houp Solo
Odb 11 Ali Kriger
Odb 19 rejčel Van Holebek
Odb 3 Kristi Pirs (k)
Odb 6 Emi LePilbet
Sre 9 Heder O'Rajli
Sre 10 Karli Lojd
Sre 7 Šenon Boks
Sre 15 Megan Rapino   114’
Nap 12 Loren Holidej   46’
Nap 20 Ebi Vambah]
Zamene:
Nap 13 Aleks Morgan   46’
Sre 17 Tobin Hit   114’
Selektor:
  Pia Sundhag

Igrač utakmice:
Ajumi Kaihori (Japan)

Zvaničnici Pomoćne sudije:
Marina Voznijak (Nemačka)[27]
Katrin Rafalski (Nemačka)[27]
Četvrti sudija:
Jeni Palmkvist (Švedska))[27]

Statistika uredi

Reference uredi

  1. ^ „Start list – Final – Japan v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 17. 7. 2011. Pristupljeno 8. 1. 2020.  [mrtva veza]
  2. ^ „Final – USA v Japan”. FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 17. 7. 2011. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 8. 1. 2020. 
  3. ^ „Japan vs Sweden Update: Japan Wins and Will Face USA in World Cup Final”. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 13. 7. 2011. 
  4. ^ „Japan edge USA for maiden title”. FIFA. 17. 7. 2011. Arhivirano iz originala 18. 7. 2011. g. Pristupljeno 17. 7. 2011. 
  5. ^ Gregory, Sean (17. 5. 2011). „Japan Beats U.S. in Thrilling Women's World Cup Final”. Time. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  6. ^ „Team of destiny turns out to be Japan”. ESPN. 17. 5. 2011. Arhivirano iz originala 20. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  7. ^ „USA v Japan - as it happened”. Guardian. 17. 5. 2011. Arhivirano iz originala 17. 7. 2011. g. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  8. ^ „Japan hold their nerve on penalties to lift women's World Cup”. 18. 7. 2011. 
  9. ^ „Giant-killing glory for Japan as women beat US for World Cup”. 
  10. ^ „Women's World Cup victory brings joy to Japan”. TheGuardian.com. 18. 7. 2011. 
  11. ^ „Yahoo UK | News, email and search”. Yahoo UK | News, email and search. 
  12. ^ „Japan's joy: From nuclear disaster to World Cup triumph”. Independent.co.uk. 8. 11. 2011. Arhivirano iz originala 12. 11. 2020. g. Pristupljeno 7. 11. 2020. 
  13. ^ Hirshey, David (14. 7. 2011). „Just call her Air Wambach”. ESPN.com. Arhivirano iz originala 14. 7. 2011. g. Pristupljeno 15. 7. 2011. 
  14. ^ „FIFA.com”. 4. 6. 2007. Arhivirano iz originala 4. 6. 2007. g. 
  15. ^ „Quarterfinal losses open door for World Cup history: A fan's take”. Arhivirano iz originala 26. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 1. 2017. 
  16. ^ a b FIFA/Coca-Cola Women's World Ranking, FIFA.com. Retrieved 11 August 2011
  17. ^ CONCACAF to host second leg of WWC playoff Arhivirano 10 jun 2011 na sajtu Wayback Machine, from concacaf.com, retrieved 14 July 2011
  18. ^ „Guts, Goals And Luck Will Win The World Cup”. Arhivirano iz originala 3. 3. 2016. g. Pristupljeno 18. 7. 2011. 
  19. ^ „As is custom, the U.S. is ready for the semifinals at the Women's World Cup”. Arhivirano iz originala 11. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 7. 2011. 
  20. ^ „Group Stage 2011 Table / Standings”. ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 30. 06. 2011. g. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  21. ^ „WWC 2011 Fixtures & Results”. ESPN Soccernet. Arhivirano iz originala 7. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  22. ^ Longman, Jeré (9. 7. 2011). „Japan's Late Goal Shocks Germany”. The New York Times. Arhivirano iz originala 10. 7. 2011. g. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  23. ^ Gerstner, Joanne C. (13. 7. 2011). „For Japan, an emotional victory over Sweden”. ESPN. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  24. ^ a b v g Nakrani, Sachin (17. 7. 2011). „USA v Japan - as it happened | Sachin Nakrani”. The Guardian. 
  25. ^ „Match report – Final – Japan v USA” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 17. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 7. 2011. g. Pristupljeno 7. 1. 2020. 
  26. ^ a b „Tactical Line-up – Japan-United States” (PDF). FIFA.com. Fédération Internationale de Football Association. 17. 7. 2011. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 11. 2012. g. Pristupljeno 17. 7. 2011. 
  27. ^ a b v „FIFA Women's World Cup Final 2011: Steinhaus (GER)”. refereeingworld.blogspot.com. 15. 7. 2011. Pristupljeno 15. 7. 2011. 

Spoljašnje veze uredi

 
Finale Svetskog prvenstva u fudbalu za žene 2011. na Vikimedijinoj ostavi.


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Светског_првенства_у_фудбалу_за_жене_2011.&oldid=27036063”