Википедија

Foker G.I

Foker G.I je holandski jednokrilni, dvomotorni, višenamenski borbeni avion (teški lovac(razarač), izviđač-laki bombarder, obrušavajući bombarder) iz 1937. godine, proizvela ga je fabrika aviona Fokker-Flugzeugwerke iz Amsterdama[1].

Foker G.I
Avion Foker G.I
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1938.
Uveden u upotrebu1938.
Statusneaktivan
Prvi korisnik Holandija
Broj primeraka63
Dužina10,89
Razmah krila17,15
Visina3,35
Površina krila35,70
Prazan3.360
Normalna poletna4.800
Klipno-elisni motor2 х Bristol Mercury VIII
Snaga2 x 610 kW
Brzina krstarenja356 km/h
Maks. brzina na Hopt475 km/h
Dolet1.410 km
Plafon leta9.300 m

Projektovanje i razvoj uredi

 
Crtež aviona Foker G.I u tri projekcije
 
Motor Bristol Mercury VIII aviona Foker G.I
 
Motor Pratt & Whitney R-1535 aviona Foker G.I
 
Centralna gondola aviona Foker G.I
 
Streljačko naoružanje aviona Foker G.I

Avion Foker G.I je nastao kao potreba (iz ekonomskih razloga) da se objedine različite vrste aviona tj. da se jednim avionom zadovolji više potreba (lovac, izviđač i bombarder). S obzirom da je bilo jako teško objediniti čak međusobno suprotne zahteve, projektanti ovog aviona dr. Erih Šacki (Erich Schatzki) i Marius Biling (Marius Beeling) došli su na ideju da naprave avion iz dva modula, dvotrupac konstanta za sve avione familije a da centralnu gondolu prave za svaku posebnu namenu. Tako je nastao višenamenski avion koji je obavljao ulogu: teškog lovačkog aviona razarača (Holanđani su ga nazvali "laka krstarica"), izviđačkog, lakog bombardera, obrušavajućeg bombardera i aviona za podršku trupama.

Rad na projektu je otpočeo 1934. godine a prvi prototip je poleteo prvi put 16. marta 1937. godine[2].

Tehnički opis uredi

Avion je bio takozvane „ram“ konstrukcije, imao je dva trupa i dva repa koja su međusobno bila spojena horizontalnim repnim stabilizatorom. Na početku svakog trupa se nalazio po jedan radijalni motor ispod koga je bila i glavna noga stajnog trapa. Između trupova nalazila se gondola aviona u kojoj se nalazila posada i naoružanje aviona. Tehnički opis napravljen prema izvoru[2].

Trup: Dva trupa aviona spajaju motorne gondole na krilu sa repom aviona. Oblik im je elipsast a konstrukcija im je od čeličnih cevi obložene drvenom lepenkom. Kroz ove trupove su provučene instalacije neophodne za upravljanje avionom.

U centralnoj gondoli se nalazi kabina pilota, navigatora (bombera) ili izviđača i stražnjeg strelca, već od namene aviona. Prednji i zadnji deo ove gondole kao i kabina pilota su bili opremljeni velikim staklenim površinama. U prednjem delu centralne gondole je smešteno streljačko naoružanje koje je bilo veoma impresivno, napred se sastojalo od 8 mitraljeza ili nekoj od kombinacija 1 top i 6 mitraljeza ili 2 topa i 4 mitraleza i nazad jedan mitraljez za zaštitu zadnje sfere aviona. Ispod kabina se nalazio bomboluk u koji je bilo moguće smestiti do 400 kg bombi, jedna bomba od 250 kg. ili 8 bombi od 50 kg. U kabinu se ulazilo preko krila i dva otvora na krovu kabine. Prednji deo kabine je bio obložen Al-limom i pleksistaklom, zadnji deo kabine koji je bio van krila takođe je bio obložen pleksistaklom a deo kabine koji je bio izjedna sa krilom bio je obložen drvenom lepenkom.

Pogonska grupa Pri projektovanju ovog aviona planirano je da motori za pogon ovog aviona bude Rolls-Royce Kestrel. S obzirom da engleska vlada nije odobrila izvoz ovih motora u prototip su ugrađeni radijalni motori Hispano-Suiza 14AB-02/03 snage 559 kW (750 KS). Ovi motori se nisu pokazali kao dobri, pa je odlučeno da se u avione namenjene Holandskom ratnom vazduhoplovstvu (zbog unifikacije sa motorima aviona D.XXI) ugrađuju motori Bristol Mercury VIII snage 610 kW (830 KS) a u izvozne avione ugrađuju motori Pratt & Whitney SB4-G Twin Wasp Junior snage 559 kW (760 KS). U oba slučaja bez obzira na motore ugrađivane su trokrake, vučne metalne elise promenljivog koraka. Radijalni motori su obloženi NACA kapotažom koja obezbeđuje bolje hlađenje motora jer rashladnu vazdušnu struju usmerava na cilindre motora. Na izlaznim ivicama NACA prstena nalaze se škrge čijim otvaranjem - zatvaranjem se reguliše protok rashladog vazduha.

Krilo je debelog profila, drvene konstrukcije sa dve ramenjače kutijastog tipa i rebra napravljena od šperploče. Obloga krila je od drvene lepenke. Krilo je jednodelno i na njemu su takođe od drveta napravljene gondole za smeštaj motora i centralne gondole za posadu i naoružanje. Između dva trupa krilo je pravougaonog oblika i u prazninama između centalne gondole i gondola motora su smešteni rezervoari za gorivo. Delovi krila od trupova ka njihovim krajevima su oblika jednokrakih trapeza sa polukružnim završetcina. Sa prednje strane gondola za motore su postavljeni nosači motora koji su napravljeni od zavarenih čeličnih cevi. Za zadnje strane ovih gondola su pričvršćene elipsaste čelične konstrukcije, nosači trupova aviona a udubljenju ovih gondola na krilnom delu je prostor za smeštaj nogu i točkova stajnog trapa u uvučenom položaju. Najveći deo centralne gondole je napravljen od drveta. Prednji deo, koji obuhvata kljun aviona i konstrukciju nastrešnice kabine napravljen je od čeličnih cevi kao i providni završetak kraja gondole u koji su smešteni bomber i stražnji strelac. Krila su opremljena eleronima (krilcima) i zakrilcima koji su drvene konstrukcije obloženi lepenkom. Kroz prostore krila su provučene sve instalacije neophodne za upravljanje avionom, električne, hidraulične, mehaničke (sajle i poluge) i cevovodi. Na spoljnim delovima krila nalazila su se četiri podvesna nolača bombi koji su mogli da ponesu 4 h 50 kg bombi.

Repne površine: Vertikalne repne površine (vertikalni stabilizatori) su sastavni deo trupova aviona i ima ih dva. Konstrukcija im je od čeličnih cevi a obloga od lepenke. Za vertikalne stabilizatore su prikačena kormila pravca koji su drvene konstrukcije obložena lepenkom. Horizontalni stabilizator ima oblik i konstruikciju krila. Nalazi se između dva trupa aviona i povezuje ih. Za njega je vezano kormilo dubine a na sredini horizontalnog stabilizatora sa donje strane se nalazi repni točak.

Stajni trap je bio uvlačeći za vreme leta i sastojao se od dve glavne noge koje su se nalazile ispod krilnih motora i uvlačile su se u gondole iza motora. Uvlačenje točkova se obavljalo hidrauličnim putem. Gume na točkovima su bile balonske (niskopritisne), točkovi su bili opremljeni kočnicama. Ispod horizontalnog stabilizatora na repu koji je spajao dva trupa aviona nalazio se samoupravljivi točak koji se u toku leta nije uvlačio u trup.

Naoružanje uredi

Naoružanje se sastojalo od osam mitraljeza Browning kalibra 7,9 mm: fiksni u trupu napred, a jedan isti takav u zadnjem delu aviona. Planirane su varijante sa kombinacijama topovi + mitraljezi ili teški mitraljezi + mitraljezi. Ako je avion korišćen kao obrušavajući bombarder, mogao bi da nosi bombe ukupne težine 600 kg u trupu (1x250 kg; ili 8x50kg;), i ispod krila 4 h 50kg.

Naoružanje aviona: Foker G.I
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 8 x Browning
Kalibar 7,9 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 1 x 250 ili (8 x 50) + (4 x 50)
Ukupna masa 600 kg
Broj tačaka za podvešavanje 4
Raketno naoružanje (rakete)


Verzije uredi

  • G.I - Prototip, pokretan sa dva motora Hispano-Suiza 14AB-02/03; napravljen jedan avion.
  • G.I Mercury - Model sa dva ili tri sedišta, pokretani motorima Bristol Mercury VIII; 36 kom.
  • G.I Wasp - Dvosedi model (izvozni), sa motorom Pratt & Whitney SB4-G Twin Wasp Junior; 26 kom.
  • B 26 - Švedska varijanta obrušavajućeg bombardera G.I Mercury
  • S 13 - Švedska varijanta izviđačkog aviona G.I Mercury

Operativno korišćenje uredi

 
Prvo prinudno sletanje aviona Foker G.I 26.08.1939.

Holandsko ratno vazduhoplovstvo je naručilo 36 Foker G.I sa motorima Bristol Mercury VIII snage 541 kW (825 KS), standardizovan sa motorom koji je holandsko vazduhoplovstvo koristilo kod lovca Foker D.XXI, kako bi se opremile dve eskadrile[3]. Samo prva četiri primerka su napravljena kao trosedi bombarderi, dok su ostali završeni kao dvosedi teški lovci (razarači).

Avion je bio aktivno uključen u granične patrole i da bi se demonstrirala neutralnost, 20. marta 1940. godine, G.I iz 4. JaVA je srušio Armstrong Vitvort Vitli iz RAF-ove 77 skn kada je zalutao u holandski vazdušni prostor.

Tokom početka neprijateljstava, ukupno 26 G.I je bilo operativno u 3. Lovačkoj jedinici (JaVA) u Roterdamu (aerodrom Valhaven), i 4. JaVA lovačkoj grupi u Bergenu kod Alkmara.

Kada je nacistička Nemačka napala Holandiju, 10. maja 1940. godine, 23 aviona G.I su bila u funkciji. Najveći broj ovih aviona je uništen na zemlji oni koji su preživeli borili su se do kraja. U „petodnevnom ratu“, raspoloživi lovci G.I su uglavnom bili raspoređeni u misijama kopnenog napada, gađajući napredujuće nemačke pešadijske jedinice, ali su takođe korišćeni za napad na transportne avione Junkers Ju 52/3m[3]. Iako su izveštaji fragmentarni i netačni u pogledu rezultata, lovci G.I su bili angažovani iznad Roterdama i Haga, što je doprinelo gubitku 167 aviona Ju 52, postigavši do 14 potvrđenih obaranja iz vazduha[4].

Kada je Holandija kapitulirala, Nemci su zarobili sedam-osam aviona G.I u dobrom stanju ili sa manjim oštećenjima. Još četiri su pronađena u magacinu u rastavljenom obliku. Odlučili su da poprave sve ove letelice, i koriste kao avione za obuku. Ministarstvo vazduhoplovstva Rajha je takođe naredilo završetak pet G.IB pronađenih u fabrici Foker. Svi ovi avioni su korišćeni u pilotskoj školi u Viner Nojštatu u Austriji.

Dva holandska pilota sa jednim Fokerom G.I su uspeli da prelete u Englesku. Nakon sletanja u Englesku, Foker je prošao kroz ciklus testiranja, a zatim su ga proučavali stručnjaci iz različitih kompanija[5].

Sačuvani primerci uredi

 
Muzejski eksponat aviona Foker G.I

Nije sačuvan nijedan primerak ovog aviona. Replika ovog aviona je izložena u muzeju vazduhoplovstva Holandije u Soestbergu (Dutch Air Force Museum in Soesterberg, The Netherlands).

Zemlje koje su koristile avion uredi

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ http://www.dutch-aviation.nl/index5/Military/index5-1%20G1.html
  2. ^ a b https://www.fokker-history.com/g-1-prototype
  3. ^ a b Green, William, ed. (April 1967). "Le Faucheur... Fokker's Formidable G.1". Flying Review International. Vol. 22, no. 8.
  4. ^ Van der Klaauw, Bart. (1966). The Fokker G-1 (Aircraft in Profile, Volume 6, number 134). Windsor, Berkshire, UK: Profile Publications Ltd.
  5. ^ http://www.airwar.ru/enc/fww2/fokg1.html

Literatura uredi

  • Green, William, ed. (April 1967). "Le Faucheur... Fokker's Formidable G.1". Flying Review International. Vol. 22, no. 8.
  • Gerdessen, Frits; Kalkman, Karel; Oostveen, Cor; Vredeling, Willem. Fokker G-1 jachtkruiser - Part 1.
  • Green, William (1961). Warplanes of the Second World War, Volume Three: Fighters. London: Macdonald & Co.(Publishers) Ltd. ISBN 0-356-01447-9..
  • Hazewinkel, Harm J. (March 1980). "Fokker G-1 (2)". Le Fana de l'Aviation (in French) (124): 30–34. ISSN 0757-4169.
  • Hooftman, Hugo (1981). Fokker G-1, Tweede druk (Nederlandse Vliegtuig Encyclopedie, deel 12) (in Dutch). Bennekom, the Netherlands: Cockpit-Uitgeverij.
  • Ketley, Barry; Rolfe, Mark (1996). Luftwaffe Fledglings 1935–1945: Luftwaffe Training Units and their Aircraft. Aldershot, UK: Hikoki Publications.
  • Taylor, John W. R. (1969). "Fokker G.1". Combat Aircraft of the World from 1909 to the present. New York: G.P. Putnam's Sons. ISBN 0-425-03633-2.
  • Van der Klaauw, Bart. (1966). The Fokker G-1 (Aircraft in Profile, Volume 6, number 134). Windsor, Berkshire, UK: Profile Publications Ltd.

Spoljašnje veze uredi

 
Foker G.I na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокер_G.I&oldid=27368529”