Fransisko Vaskez de Koronado

Fransisko Vaskez de Koronado (oko 1510 — 22. septembar 1554) je bio španski konkistador, koji je između 1540. i 1542. istraživao Novi Meksiko i druge jugozapadne delove SAD.

Fransisko Vaskez de Koronado
Koronado kreće na sever
Datum rođenja	1510.
Mesto rođenja	Salamanka, Španija
Datum smrti	22. septembar 1554.
Mesto smrti	Meksiko Siti, Vicekraljevstvo Nova Španija, Špansko Carstvo

Priča o zlatnim gradovima i Siboli

Koronado je bio guverner Nove Galicije. Najpre je poslao fratra Markosa de Nizu i Narvaezovu ekspediciju da istražuju Novi Meksiko. Markos se vratio sa vestima o bogatom, zlatnom gradu Siboli. Navodno su građani Sibole ubili članove ekspedicije, a fratar je sa jednog brda posmatrao zlatni grad. Koronado i vicekralj Antonio Mendoza uložili su velike sume novca da bi formirali ekspediciju, koja bi tražila navodnih sedam zlatnih gradova. Koronado je krenuo 1540. sa ekspedicijom od 334 Španca, 1.300 meksičkih Indijanaca, 4 franjevca i nešto roblja.

Osvajanje Sibole

Krenuli su prema Novom Meksiku. Kad su došli do zadnje španske naseobine uputili su izvidnicu da ispita da li je moguće usputno snabdevanje velikog broja ljudi i životinja. Izvidnica se vratila sa negativnim odgovorom, pa je ekspedicija podeljena u niz malih grupa, i određeno je vreme polaska svake od grupa. Duž puta stvoreni su logori sa vojnicima. Koronado je poveo prvu grupu, koja je išla brzim tempom, jer su u njoj bili konjanici. Prolazili su kroz Novi Meksiko i došli su do Sibole, grada koji im je bio cilj. Usledilo je razočarenje. Umesto zlatnog grada bio je to samo regionalni kompleks puebla od Zuni Indijanaca. Vojnici su ubili fratra Markosa, koji ih je prevario pričom o zlatnom gradu, a Koronado je bio prisiljen da deo vojnika pošalje njihovim kućama.

Koronado je prolazio kroz Arizonu i od Malog Kolorada je putovao dok nije stigao do reke Zuni. Tu je sreo Indijance Zuni. Članovi ekspedicije su bili na ivici skapavanja od gladi, pa su tražili da ih puste u jedno naselje. Pošto ih nisu pustili u naselje, Španci su ga silom zauzeli. U Hopi naseljima Pedro de Tovar suočava se sa istim problemima, pa isto tako zauzima relativno siromašno naselje. U tome području Španci saznaju za reku Kolorado.

Koronadova ekspedicija 1540–1542

Istraživanje reke Kolorado

Koronado je na vest o reci Kolorado, poslao izviđače pod vodstvom Garsije Lopeza Kardenasa da nađu reku. Kada su se vratili izviđači, druga ekspedicija je kod Hopi Indijanaca našla izviđače. Snabdeli su se i krenuli u istraživanje. Našli su reku Kolorado i Veliki kanjon i predstavljali su prve Evropljane, koji su videli Veliki kanjon. Nisu uspeli da se spuste niz strmi kanjon do reke.

Melhior Dijaz je bio komandant logora duž glavne linije snabdevanja. Pošto Koronado nije uspostavio kontakt sa Alarkonovim brodovima za snabdevanje iz područja Zuni, Dijaz je putovao severno da sazna šta se desilo. Došao je do ušća reke Đile u Kolorado. Tu je od domorodaca saznao da je Alarkon krenuo uzvodno da potraži Koronadovu ekspediciju.

Ernando Alvorado je pronašao sela oko reke Rio Grande. Tu su prezimili kraj današnjeg Albukerka. Pošto je ekspediciji trebalo mnogo hrane dolaze u sukob sa Indijancima u tom području. Sukob se pretvara u rat, u kome stradaju indijanska sela i stotine Indijanaca.

Potraga za bogatom Kivirom

Jedan Indijanac zvani Turk je Koronadu ispričao o Kiviri, bogatoj zemlji na severozapadu. Prešli su Ljano Estakado i deo Teksasa. Tada je Koronado posumnjao da ga je Indijanac prevario, pa to Turk plaća životom. Drugi vodiči ga dalje vode u potrazi za Kivirom, sve do Kanzasa. Ponovo je usledilo razočarenje. Kvivira Indijanci nisu uopšte bili bogati, a i zlatu nije bilo ni traga. Koronado se posle toga vraća do blizu današnjega Albukerka.

Povratak

Tokom 1542. Koronado je dobio naređenje da se vrati u Meksiko da bi ugušio Mikstonsku pobunu. Kada se vratio u Meksiko pobuna je već bila ugušena. Ekspedicija se pokazala potpuno neuspešnom. Koronado je ostao guverner Nove Galicije sve do 1544. Međutim bankrotirao je zbog velikih izdataka oko ekspedicije.