Fransoa Kelerman

Fransoa Kristof Kelerman, prvi vojvoda od Valmija (franc. François-Christophe Kellermann; Strazbur, 28. maj 1735 — Pariz, 23. septembar 1820) je bio francuski vojskovođa, čuven po pobedi koju je nad pruskom vojskom izvojevao kod Valmija 20. septembra 1792. godine.

Fransoa Kristof Kelerman, prvi vojvoda od Valmija
Fransoa Kelerman
Lični podaci
Datum rođenja	(1735-05-28)28. maj 1735.
Mesto rođenja	Strazbur, Kraljevina Francuska
Datum smrti	23. septembar 1820.(1820-09-23) (85 god.)
Mesto smrti	Pariz, Kraljevstvo Francuska
Vojna karijera
Služba	1750−1820
Vojska	Francuska
Čin	maršal
Učešće u ratovima	Sedmogodišnji rat Francuski revolucionarni ratovi (bitka kod Valmija) Napoleonovi ratovi

Biografija

Kelerman je rođen 1735. godine u saksonskoj porodici u Strazburu. Bio je jedini sin ove porodice iz pokrajine Alzas. U francusku vojsku stupio je kao dobrovoljac husarskog puka. Unapređen je u čin kapetana 1758. godine tokom Sedmogodišnjeg rata. Godine 1771. službovao je u Poljskoj gde je postao vitez reda Svetog Luja. Postao je brigadni general 1784. godine, a naredne godine maršal. Kelerman je 1789. godine oduševljeno prihvatio revolucionarne ideje. Dve godine kasnije postao je general francuske revolucionarne vojske u Alzasu. Aprila 1792. godine postao je general-pukovnik. Iste godine odneo je svoju najznačajniju pobedu, pobedu nad Prusima u bici kod Valmija. Njome je zaustavio prodor neprijatelja i time spasao Francusku revoluciju. Po rečima Getea, kod Valmija je "počela nova era u istoriji sveta".

Kelerman je postavljen na čelo mozelske armije. Optužen je od strane generala Adama Kustina da loše vodi operacije na Rajni. Oslobođen je optužbi. Postavljen je na čelo vojske namenjene za rat u Italiji. Optužen je za zaveru protiv Konventa zbog čega je trinaest meseci proveo u zatvoru u Parizu. Nakon oslobađanja, poverena mu je komanda nad vojskom koja je branila jugoistočnu granicu od Austrijanaca. Po Napoleonovom dolasku na vlast, Kelerman je bio jedan od članova Senata (1800), a sledeće godine postavljen je za predsednika Senata. Od 1804. godine je počasni maršal Francuske, a 1808. godine stekao je titulu vojvode od Valmija. Njegova duga karijera i bogato iskustvo učinili su ga jednim od Napoleonovih najvrednijih pomoćnika. Kelerman je 1814. godine glasao za uklanjanje kralja. Umro je u Parizu 1820. godine. Sahranjen je na groblju Per Lašez.

Kelerman je imao sina, Fransoa Etjena Kelermana, istaknutog generala Napoleonovih ratova.

Izvori

• Brown, Frederick (1973). Père Lachaise: elysium as real estate. New York: Viking Press. str. 61. ISBN 978-0-670-54804-0. OCLC 698450. .
• Kielland, Alexander Lange (1908). Napoleon's men and methods. New York: Brentano's. str. 45. OCLC 3636503.
• Chisholm, Hugh, ed. . "Kellermann, François Christophe de". Encyclopædia Britannica. 15 (11th ed.). . Cambridge University Press. 1911. str. 718—719.  .